Pravo Eu

Evropska Unija predstavlja nadnacionalnu zajednicu, koja okuplja dvadeset sedam zemalja starog kontinenta. Koreni današnje Evropske Unije su postavljeni još 1952. godine, kada je formirana Evropska zajednica za ugalj i čelik, a koja predsavlja preteču savremene, ekonomski nezavisne i politički uticajne zajednice kakva je danas EU.
Na samom početku, zajednica je u svom sastavu imala šest zemalja: Belgija, Italija, Luksemburg, Francuska i Holandija, koje su začetnice integracija kakve danas znamo. Od tada je Unija prošla šest proširenja.
Prvo proširenje: Ujedinjeno Kraljevstvo, Danska, Irska;
Drugo proširenje: Grčka;
Treće proširenje: Španija i Portugal;
Četvrto proširenje: Finska, Austrija, Švedska;
Peto proširenje: Estonija, Kipar, Mađarska, Malta, Litvanija, Letonija, Slovačka, Slovenija, Češka i Poljska.

Danas, Evropska Unija ima 27 zemalja članica, a za mnoge zemlje je članstvo u ovoj zajednici strateški i prioritetni cilj.
Proces priključivanja Evropskoj Uniji je po svojoj prirodi veoma spor, naporan i pun brojnih prepreka koje je jedna zemlja kandidat dužna da preskoči kako bi postala članica. Pristup Evropskoj Uniji je uslovljen mnogim uslovima koji su za zemlje kandidate veoma zahtevni, i neretko nemogući.
Za zemlje Zapadnog Balkana, propisani su posebni zahtevi, a ogledaju se u propisima o procesu stabilizacije i pridruživanju Evropskoj Uniji.
Upravo u ovom radu ću se baviti procesom stabilizacije i pridruživanja (PSP) i pokušati da objasnim šta on zapravo znači, kakve su njegove posledice na delovanje zemalja, i u kratkim crtama ću se osvrnuti na process stabilizacije i pridruživanja i Srbiju.

2.Pojam procesa stabilizacije i pridruživanja EU
Proces stabilizacije i pridruživanja EU je pravilima uređen postupak koji jedna zemlja koja je kandidat za pristupanje EU mora da učini kako bi postala članica Unije.
Ovaj proces je zvanično donet od strane Evropske komisije u maju 1999. godine kao novi politički okvir, koji ima za cilj da unapredi odnose između država Zapadnog Balkana i Evropske unije.
Ovaj proces se reguliše Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Ovi sporazumi regulišu prava i obaveze zemalja koje su započele proces pridruživanja EU. Osnovne obaveze zemlje kandidata se ogledaju u donošenju određenih zakonskih propisa i njihove primene, kao i u ispunjavanju određenih unapred porpisanih standarda, a koji se odnose državnu upravu.
Insistira se na opštim načelima, koji moraju biti doneti na nivou svake zemlje u okviru regiona, od kojih se izdvajaju:
– mir i stabilnost zemlje i regiona,
– demokratija i vladavina prava,
– poštovanje ljudskih prava,
– poštovanje manjinskih prava,
– ekonomski prosperitet,
– unapređenje regionalne saradnje,
a sve u cilju pridruživanja Evropskoj Uniji.

Dakle, kao prvi rezultati poboljšanja stanja u regionu Zapadnog Balkana, predviđa se stabilizacija, a nakon toga se otvara mogućnost pridruživanja. Sledeći korak bi bilo pristupanje Evropskoj Uniji.

Da bi se ostvarili ovi ciljevi, EU je definisala određene instrumente koji bi trebalo da dovedu do ostvarenja.
Tri osnovna instrumenta su:
– Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju,
– Unapređenje trgovinskih i ekonomskih odnosa,
– Finansijska i tehnička pomoć.

Pored njih, izuzetan je značaj i sledećih instrumenata:
– Razvoj institucija koje pomažu demokratiju, obrazovanje, uređuju unutrašnje poslove i pravosuđe i unapređuju institucije civilnog druptva,
– Unapređenje regionalnih političkih dijaloga,
– Unapređenje regionalne saradnje.

3.Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisuje se između Evropske Unije i trećih zemalja, i njime se uspostavljaju čvrste ekonomske i političke veze između ugovornih strana.

Time se između Evropske Unije i druge ugovorne strane uspostavlja odnos pridruživanja. Ovaj odnos pridruživanja predstavlja najpovlašćeniji odnos koji sa Evropskom Unijom može da ima jedna država koja nije njena članica.
Važno je da se napomene da ovaj sporazum ne znači da je u nekoj budućnosti zagarantovano članstvo u Evropskoj Uniji, ali je istovremeno i prvi veći korak ka članstvu.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju predstavlja osnov za unapređenje odnosa i podizanje saradnje na najviši nivo između država koje su obuhvaćene procesom stabilizacije i pridruživanja i Evropske Unije.
Konkretno u slučaju država Zapadnog Balkana, ovaj Sporazum potvrđuje da je Evropska Unija spremna da doprinese integraciji ovih država u evropske političke i ekonomske tokove.