Висока школа струковних студија за образовање васпитача и тренера у Суботици
Струковни васпитач предшколске деце
ПРИМАРНЕ ЕМОЦИЈЕ И ФАЦИЈАЛНА ЕКСПРЕСИЈА
Семинарски рад
Психологија емоција
Ментор: Јелена Блануша
Суботица, децембар 2016. година
Студент: nnnnnn
4
Увод
Да би се схватила важност емоција довољно је да замислимо на шта би личио
живот када људи не би имали осећања. Све док човек не разуме своја
осећања он неће моћи да разуме самога себе, као што неће моћи разумети ни другог
човека. Наше емоције су видљиве на целом нашем телу. Наше лице има око
деведесет мишића, а од њих тридесет може да сигнализира наше емоције које
имамо према другим особама. Наши телесни сигнали су корисни из разлога што
говоре другим особама како да се понашају према нама. Када видимо на лицу неке
особе да је она љута, тада нећемо ни покушати да је нападамо или нервирамо, а ако
смо тужни сигнализирамо другима да нам је потребна помоћ или утеха.
Примарне емоције
Емоције су психички процеси којима се изражавају односи према стварима и
догађајима, другим људима и својим властитим поступцима, акцијама и
доживљајима (Радомировић, 2003).
У примарне емоције спадају страх, гнев, радост и туга.
Осећање страха
У човековом животу емоције имају велику улогу. Оне нас мотивишу и подстичу.
Када процењујемо да смо угрожени или када сматрамо да не можемо да се
одбранимо од објекта или ситуације која је за нас угрожавајућа јавља се осећање
страха (Кнежевић, 2012).
Страх пружа организму да се самозаштити и да преживи (Кнежевић, 2012; према
Миливојевић, 1999).
Кнежевић (2012) наводи да је осећање страха представаља
групу осећања.
Једна од
припадница те групе је
стрепња
која може да се јави у облику треме, анксиозности
или пак забринутости.
Трема
је врста страха и повезује се са неком будућом
ситуацијом у којој особа сумља у своје способности. Најчешће се јавља када особа
треба да држи јавни наступ, испит, при почетку новог посла... Опште прихваћен
5
став је да је трема негативна и да може негативно да утиче на концентрацију и рад
особе, али може имати и позитиван утицај па притом стимулисати особу да се у
некој ситуацији што боље покаже. Стимулативна трема мотивише и покреће особу
да преиспита своја умећа које су потребна за ситуацију која је очекује. Таква трема
ће подстицати особу да се што боље снађе у некој ситуацији а њен резултат ће бити
такав да ће се особа још боље припремити за ситуацију у којој ће се наћи.
Док ће тзв. инхибиторна трема изазвати ,,блокаду’’ због којег ће особа сумњати у
своје могућности и доћи ће до жеље за одустајањем. Особа у том моменту
процењује да није спремна и да ситуација превазилази све њене могућности.
Анксиозност,
врста стрепње, је да тренутна целокупна ситуација код особе
превазилази њене способности. Анксиозна особа је она која процењује како није у
стању да се суочи са тешкоћама. Анксиозност такође називамо и
лебдећи страх
, то
је мућно и тешко стање за анксиозну особу. Код спортиста се јавља тзв. спортска
анксиозност. Ако није повећано узбуђење које доводи до мобилизације психичке
енергије није превише велико онда може бити и пожељно (Кнежевић, 2012).
Забринутост
је такође врста стрепње, која доводи до тога да особа претпоставља и
помишља како околност у којој нема контролу може да угрози нешто што је за њу
важно или за шта себе сматра одоговорном (Кнежевић, 2012).
Паника
је пак снажан и интезиван страх, повезана са доживљајем времена. Особа
која је успаничена верује како нема времена и како мора одмах да пронађе излаз из
ситуације. Када особа испољава паничан страх она за веома кратко време испробава
већи број понашања не би ли открила оно право понашање које ће јој помоћи да
изађе из стуације у којој се налази. Особа такође може да реагује и губљењем
свести, да потпуно изнемогли или да се ,,заледи’’... Та особа ово види као излаз из
реалности. Код одраслих страхови су углавном везани за свакодневне животне
проблеме као што су губитак посла и неуспех, сиромаштво, болест итд. Код деце су
ти страхови другачији (Кнежевић, 2012).
Дечији страхови
Као и људи тако и деца имају страхове од јаког звука или бљеска, измицања
подлоге итд., али деца имају и специфичне страхове као што су кастрациони страх,
