Prizma, valjak, kupa

1. Prizma

Poliedar je geometrijsko telo ograničeno ravnim pločama odnosno višeugaonim poligonima. Duži u kojima se sastaju dve susedne strane poliedra nazivamo ivice poliedra, a tačke u kojima se sastaju susedne ivice su vrhovi poliedra. Prostorna dijagonala poliedra je duž koja spaja dva vrha koji ne leže na jednoj stranici poliedra.
Ako sve prostorne dijagonale poliedra leže unutar tog poliedra onda je on konveksan. Pravilni poliedri su poliedri kome su stranice pravilni mnogouglovi.
Prizma je geometrijsko telo ograničeno sa dva paralelna i podudarna mnogougla i onoliko paralelograma koliko stranica ima jedan od tih mnogouglova. Mnogouglove nazivamo osnovama prizme, a paralelogrami su bočne strane prizme.  Bočne strane prizme obrazuju omotač prizme. Stranice mnogouglova koji su u osnovi prizme zovu se osnovne ivice , a ivice paralelograma koje nisu ivice osnove zovu se bočne ivice prizme.
Visina prizme (H) je rastojanje između njenih osnova, tj. visina je dužina normale koja je spuštena iz bilo koje tačke jedne baze na ravan druge baze.
Ako su bočne ivice prizme normalne na osnovu prizme, tada je prizma prava. Ukoliko prizma nije prava, kaže se da je kosa, odnosno bočne ivice nisu normalne na ravan baze. Visina prave prizme se poklapa sa bočnom ivicom, a bočne strane su pravougaonici.