Problemi i mogućnost finansijskog izveštavanja

UVOD

Finansijsko izveštavanje predstavlja veoma bitan segment poslovanja preduzeća čija se uloga sastoji u ostvarivanju stabilne i pouzdane infrastrukture u komunikaciji preduzeća sa okruženjem. Finansijski izveštaji su važan izvor informacija o transakcijama koje preduzeće ima sa okruženjem, a bez kojih je nemoguće adekvatno organizovati poslovanje samog preduzeća i donositi ispravne odluke. Prema Okviru za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja, cilj finansijkih izveštaja je istinito i objektivno prikazivanje finansijske pozicije, rezultata poslovanja i promena finansijske pozicije. Ukoliko finansijski izveštaji u potpunosti ispunjavaju ovaj cilj, može se reći da su kvalitetni. Po svojoj prirodi, finansijski izveštaji su, pre svega, usmereni eksternim korisnicima (investitori, kreditori, kupci, državni organi, društvena zajednica i drugi), ali predstavljaju i pouzdanu osnovu menadžmentu preduzeća kao internom korisniku, kako za analizu poslovanja, tako i za donošenje odluka, ali i za brojne druge svrhe. Kvalitet finansijskih izveštaja možemo posmatrati i sa stanovišta korisnika, u smislu da li su njihova očekivanja u vezi sa zadovoljenjem informacionih potreba ispunjenja ili ne. Mišljenja sam da je kvalitet finansijskih izveštaja jedino merodavno posmatrati sa aspekta korisnika finansijskih izveštaja. Vremenom se baza korisnika finansijskih izveštaja širila a njihove potrebe za informacijama bivale sve veće. Globalizacija poslovanja je dovela do toga da se kao korisnici finansijskih izveštaja mogu naći lica iz različitih zemalja, pa čak i kontinenata, što je uslovilo potrebu za unificiranjem finansijskih izveštaja kako bi svi korisnici mogli lako da ih tumače i analiziraju. Takođe, javila se potreba ograničavanja subjektivnosti u pripremanju i prezentiranju finansijskih izveštaja. Sve ovo dovelo je do toga da je danas problematika finansijskog izveštavanja u većini zemalja uređena zakonskim propisima i odgovarajućom profesionalnom regulativom, koja se zasniva na opšte prihvaćenim računovodstvenim principima (GAAP – Generally Accepted Accounting Principles). Osim toga, i vodeće računovodstvene organizacije, FASB i IASB razvile su sopstvene okvire za finansijsko izveštavanje.