koja je usmerena ka iznalaženju takvih mera i akcija kojima se poboljšava realizacija različitih
aktivnosti i poduhvata i čini efikasnijim funkcionisanje i razvoj različitih privrednih i društvenih
sistema. Upravljački pristup rešavanju raznovrsnih problema osnovna je karakteristika
modernog menadžmenta. -Brzi tehnološki razvoj potencira potrebu korišćenja upravljačkih
metoda i pristupa, odnosno upotrebu menadžmenta kao naučne discipline koja se bavi
upravljanjem poslovnim sistemima i procesima i upravljanjem svim organizovanim sistemima,
radi poboljšanja njihove efikasnosti. -Menadžment koristi znanja iz mnogih disciplina, kao što
su: tehnologija, ekonomija, informatika, psihologija, i dr, razvijajući nova znanja i nove
upravljačke pristupe, a istovremeno ove discipline koriste menadžment pristup u rašavanju
sopstvenih aktuelnih problema i tako proširuju svoje domete. Definisanje menadžmenta
-Termin menadžment se najčešće vezuje za pojam upravljanja određenim poslom, poduhvatom
ili sistemom. Jedan od pionira menadžmenta, Henri Fayol, predstavlja mendžment kao proces
predviđanja, organizovanja, komandovanja, koordinacije i kontrole. To je proces ili funkcija koja
je najznačajnija za svako preduzeće i ona obuhvata poslove upravljanja preduzećem.
Menadžment se takođe prikazuje kao složen proces usmeravanja grupe ljudi u izvršavanju
određenih poslova i zadataka radi postizanja unapred utvrđenih, zajedničkih ciljeva, pri čemu
ovaj proces obuhvata više različitih podprocesa, npr: planiranje , organizovanje, kontrola itd.
Menadžment ima trojaku funkciju, odnosno pojavljuje se u tri osnovna aspekta. Prvo,
menadžment se posmatra i definiše kao proces upravljanja određenim poslovima, poduhvatima
ili sistemima radi efikasnijeg dostizanja zajedničkih ciljeva. Drugo, menadžment se može
posmatrati i kao posebna grupa ljudi čiji je posao da upravljaju izvršavanjem poslova i zadataka
koje obavljaju drugi ljudi, radi efikasnog dostizanja predviđenih, zajedničkih ciljeva. Treće,
menadžment je posebna naučna disciplina, multidisciplinarnog karaktera, koja se bavi
istraživanjem problema upravljanja određenim poslovima, poduhvatima i društvenim
sistemima. -Menadžment se u teoriji i praksi često posmatra kao sistem vlasti, odnosno kao
grupa ljudi koji imaju određena ovlašćenja u upravljanju poslova. U ovakvom pristupi ključno
pitanje je identifikovati i odrediti ljude koji ce biti nosioci ovlašćenja, zatim određivanje njihovih
ovlašćenja i odrešivanje delokruga poslova na koje se njihova ovlašćenja odnose. -Takođe,
menadžment se može posmatrati i kao: (1) Ekonomski resurs – odnosno poseban resurs kao što
su zemlja, rad i kapital. Menadžerski resursi značajno mogu da utiču na povećanje
produktivnosti. (2) Sistem vlasti – odnosno ovlašćenja koja koja ima grupa ljudi u realizaciji
poslova (3) Sistem elite – sa sociološkog stanovišta mendžment se posmatra kao klasni i
statusni simbol.

2.Razvoj teorije menadžmenta

Klasična teorija -Frederik Tejlor i Henri Fajol, smatraju se pionirima menadžmenta kao

naučne discipline i utemeljivačima klasične teorije menadžmenta. -Istražujući, teorijski i
praktično, nove mogućnosti poboljšanja proizvodnje i povećanja produktivnosti rada, Tejlor je
razvio principe tzv. naučnog upravljanja (scientific management), čime je postavio temelje
klasične teorije menadžmenta. -Početni i osnovni Tejlorov doprinos je u tome što se on zalagao
za primenu naučnih metoda u istraživanju i planiranju proizvodnje, nasuprot dotadašnjim
metodama koje su se bazirale na iskustvu. On je prvi uveo primenu naučnih metoda u
proučavanje ljudskog rada i mnoge metode je sam razvio i primenio. Smatrao je da za izvođenje
svakog posla postoji jedan najbolji put, do koga treba doći preciznom analizom. -U teoriji se
smatra da je Taylor osnivač studije vremena, s obzirom da je uveo raščlanjivanje svakog rada na
sitne delove i merenje vremena za izvršavanje tih poslova. -Najvažniji Taylorovi principi su: (1)
Razvijanje i primena novih naučnih metoda u proučavanju, planiranju i obavljanju radnih
aktivnosti, umesto iskustvenih metoda (2) Insistiranje na primeni naučno dobijenih metoda
realizacije određenog posla, umesto radnikovih iskustvenih načina rada (3) Selekcija i
obučavanje radnika za rad na određenim poslovima (4) Podela rada i specijalizacija u cilju
povećanja efikasnosti -Tejlor je tvorac i zastupnik tzv. funkcionalnog sistema organizacije
preduzeća, koji predviđa strogu podelu rada između rukovodioca i radnika, između pripreme
posla i njegovog izvršenja, čime se praktično vrši odvajanje upravljanja i izvršenja. Tejlor se
zalaže za uvođenje više posebnih službi ili ljudi koji bi organizovali pojedine usko specijalizovane
poslove vezane za pripremu rada, organizovanje, praćenje izvršenja, kontrolu itd. Bračni par
Gilberth su sledbenici Tejlora i oni su nastavili rad na proučavanju i analizi rada. Oni su pioniri na
polju istraživanja pokreta i smatra se da su oni razvili studiju pokreta. -H. Gantt je tkđ. Jedan od
Tejlorovih sledbenika koji je zastupao tezu da u proizvodnji treba upotrebljavati i razvijati
naučne metode. Posebno je poznat po tabelarnom sistemu za planiranje i praćenje proizvodnje
koji se upotrebljava i danas (gantogrami). -Tejlor i njegovi sledbenici zastupaju jedan pravac u
klasičnoj teoriji menadžmenta koji se odlikuje time što polazi od proučavanja manjih elemenata
posla, pa ide ka celini organizacije preduzeća, znači od proučavanja operacije, procesa
proizvodnje, pa do upravljanja celokupnim preduzećem. -Drugi pravac klasične teorije
menadžmenta, koji se naziva administrativno upravljanje, odlikuje se globalnim prilazom
organizaciji preduzeća. On polazi od ukupnog poslovanja preduzeća i teži da najpre reši
globalne upravljačke probleme na nivo preduzeća. Predstavnik je Henri Fajol. -Ovaj pravac još
podrazumeva jedinstvenu teoriju upravljanja i rukovođenja preduzećem. -Fajol se zalagao za
hijerarhijsku organizaciju preduzeća, koja predstavlja organizaciju upravljačke strukture u
preduzeću. -Pored navedenih pravaca u teoriji menadžmenta, treba pomenuti i birokratski
pristup čiji je tvorac Maks Veber. -Veberov birokratski pristup se zasniva na racionalnom
pristupu organizaciji. Racionalna organizacija, po njemu, predstavlja najbolji tip organizacije,

velikoserijsku i masovnu proizvodnju pogodnije da imaju mehanicističku strukturu. -Među
najpoznatije protagoniste kontigencijskog pristupa spada i takozvana Aston grupa sa
Univerziteta Aston u Birmingemu. Istraživači ove grupe istraživali su efekte jednog broja
strukturnih varijabli, kao što su:
(1) Specijalizacija
(2) Standardizacija
(3) Formalizacija
(4) Centralizacija
(5) Konfiguracija
-Ove varijable se uzimaju u obzir u različitim organizacionim kontekstima, koji uključuju:
(1) Veličinu organizacije
(2) Tehnološke osobine
(3) Lokaciju
(4) Tržište i dr.
-Osnovni zaključak ovih istraživanja bio je da je moguće predvideti pogodan strukturni profil
jedne organizacije na osnovu informacija dobijenih od kontekstualnih varijabli.