Regulacija djelatnosti osiguranja: Bankoosiguranje

UVOD

Osiguranje je institucija koja nadoknađuje štete nastale u društvu, u njegovoj privredi ili kod ljudi, usled dejstva rušilačkih prirodnih sila i nesrećnih slučajeva. To je udruživanje svih onih koji su izloženi istoj opasnosti, s ciljem da zajednički podnesu štetu koja će zadesiti samo neke od njih.

Osnovni cilj osiguranja predstavlja pokriće rizika putem zajednice ugroženih pojedinaca. Uloga i značaj osiguranja u savremenom životu može se posmatrati sa aspekta pojedinca i sa aspekta nacionalne ekonomije.

Potreba za uslugama osiguranja nastaje zbog tri tipa sistema koji kreiraju hazarde i nesigurnost: socijalni sistem kreira hazarde kao što su pljačka, požar, neredi, štrajkovi, kidnapovanja, društvene pobune. Ovo postavlja pojedinca ili instituciju u stanje finansijske nesigurnosti, prirodni sistem se odnosi na prirodne sile kao što su uragani, zemljotresi, gromovi, poplave, oluje i sl., tehnički sistem (koji kreiraju pojedinci i institucije u okviru društva), mogu kreirati rizik od požara, eksplozije, zagađenja, radijacije, kontaminacije, sudara, kvara i sl.

Predmet osiguranja ne mogu biti svi rizici. Za tako zvane “osigurljive” rizike potrebni su određeni kvaliteti radi utvrđivanja visine materijalnih obaveza koje može nastati njihovim ostvarivanjem i mogućnošcu formiranja sredstava potrebnih za pokriće ove obaveze.

U Srbiji posluje 20 društava, od kojih se 17 isključivo bavi poslovima osiguranja, 2 samo poslovima reosiguranja, dok se 1 društvo bavi poslovima osiguranja i reosiguranja.

Pored društava za osiguranje, u prodajnoj mreži učestvuju 4 banke koje su dobile dozvolu za obavljanje poslova zastupanja, 48 pravnih lica, 106 fizičkih licapreduzetnika, jedna turistička agencija, kao i 5002 fizička lica koja su dobila ovlašćenje za zastupanje odnosno posredovanje u osiguranju.

Nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja poveren je Narodnoj banci Srbije, čime je učinjen prvi korak ka uspostavljanju integrisane supervizije finansijskog sektora u celini. Nezavisnost i samostalnost centralne banke, infrastrukturna i kadrovska osposobljenost za poslove supervizije, kao i povezanost banaka i osiguravajućih društava, najvažnije su prednosti poveravanja ove nadležnosti Narodnoj banci Srbije.

Na srpskom finansijskom tržištu će u narednom period doći do rasta tržišta osiguranja ali i do zaoštravanja konkurencije budući da se broj i kvalitet osiguravajućih društava povećava. Bankarski sektor je trenutno prezasićen pa je konkurencija i kooperacija ovih finansijskih institucija u Srbiji u narednom periodu izvesna.

I ODREĐENJE BANKOOSIGURANJA

Finansijske usluge predstavljaju jedan od stožera evropskih integracionih procesa. One predstavljaju glavnu tačku preko koje se ostvaruje proces globalizacije. U ovom sektoru se dešavaju krupne promene, a koje su usmerene ka uvećavanju profita i borbi za što veći deo svetskog tržišta. Jedna u nizu tih promena vezana je i za povezivanje banaka i osiguravajućih organizacija, a efekti ovog povezivanja su višestruki.

Naime, pored bankarstva, osiguranje predstavlja jednu od najvažnijih finansijskih usluga. Reč je o delatnosti koja akumulira ogromni novčani potencijal i koja je kao takva nezamenljiv izvor investicija. Investicije podstiču agregatnu tražnju, a ova privredni rast. To je sasvim dovoljan razlog da se ovoj delatnosti i na našim prostorima posveti više pažnje, pa s tim u vezi i više upoznaju neke njene osobenosti. Razvoj ovog sektora finansijskih usluga, posebno osiguranja života, zavisi od makroekonomske stabilnosti pa zato treba obezbediti dobru “podlogu” za njegov razvoj. Razvijenost ovog sektora danas je postala pokazatelj uslova života, odnosno životnog standarda. Nije reč samo o standardu pojedinca, već i o društvenom standardu.

Banko osiguranje ( eng.bankassurance) predstavlja povezivanje banaka i osiguranja. Pojam bankoosiguranje podrazumeva distribuciju posebno prilagođenih proizvoda osiguranja kroz mrežu banaka, odnosno to je povezivanje banaka i osiguranja.

Bankarstvo i osiguranje su dve neraskidivo vezane poluge finansijskog sektora, jer banke obezbeđuju krvotok ekonomskog sistema, a osiguranje preuzima na sebe potencijalne rizike koje prati poslovanje. Dinamičan razvoj osiguranja života kao instrumenta investiranja u mnogim je razvijenim zemljama uzrokovao smanjenje ulaganja u banke, što je rezultiralo novim vidom prodaje osiguranja života preko banaka. Na osnovu svega rečeno možemo zaključiti da banke zauzimaju posredničku ulogu osiguranja.

Nudeći najširi mogući izbor finansijkih usluga na jednom mestu banke i osiguravači se nadaju efikasnijem iskorišćenju potencijala svojih klijenata i time povećanju vlastitih profita. Glavni argumenti za koncept bankoosiguranja su smanjenje troškova i bolja iskorištenost postojećih kanala prodaje.

Bez amortizacionog elementa koji obezbeđuju osiguravajuće kompanije celokupan ekonomski sistem bi se u periodu kriza uništio, bez mogućnosti brzog oporavka. Budući da se radi o institucijama koje se nadopunjuju sve više je prisutan model integrisanog pružanja bankarskih i osiguravajućih usluga na jednom mestu, kroz model bankoosiguranja.

Potrebno je ukazati da postoje četiri osnovna modela bankoosiguranja:

1. Banka u potpunosti upravlja osiguranjem, koje je u njenom većinskom vlasnistvu;
2. Banka i osiguravajuće drustvo formiraju zajedničku zavisnu kompaniju;
3. Banka i osiguravajuće društvo sklapaju ugovor o distribuciji sa reciprocitetom;
4. Osiguravajuća kompanija može osnovati ili preuzeti banku.

Na srpskom finansijskom trzistu će u narednom periodu doći do rasta tržišta osiguranja, ali i do zaostravanja konkurencije, budući da se broj i kvalitet osiguravajućih društava povećava. Bankarski sektor je već prezasićen, pa je kooperacija ali i konkurencija ovih finansijskih institucija u Srbiji u narednom periodu izvesna.