Menađžment u vodnom saobraćaju

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

ZA MENADŽMENT U SAOBRAĆAJU

NIŠ

ZAVRŠNI RAD

MENADŽMENT U VODNOM SAOBRAĆAJU

Mentor Student
Doc.Dr.Milorad Opsenica

Niš

2012.

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

ZA MENADŽMENT U SAOBRAĆAJU - NIŠ

ZAVRŠNI R A D

MENADŽMENT U VODNOM SAOBRAĆAJU

MENTOR: STUDENT:

Doc. dr Milorad Opsenica
Broj indeksa

Niš, 2012.

UVOD

Saobraćaj,štetne posledice saobraćaja i bezbednost saobraćaja.Saobraćajna delatnost je
delatnost koja se sastoji u promeni mesta ljudi,stvari ilisaopštenja.Saobraćajna delatnost
je postala značajna za čoveka,sa pojavom prvih ljudskih naseobina (mlađe kameno doba).
Naime,tada   se   pojavila   potreba   da   se   svakodnevno   promeni   mesto   značajne   količine
hrane,značajnog broja ljudi,odnosno saopštenja.Pojavila se potreba za saobraćanjem – za
saobraćajnom delatnošću.Zato se pojava saobraćajne delatnosti vezuje za mlađe kameno
doba – neolit.
Saobraćaj nije isto što i saobraćajna delatnost i može se definisati na različite načine.
U daljem tekstu ćemo istaći nekoliko definicija saobraćaja.
Saobraćaj (1) je samostalna ljudska delatnost čiji je cilj promena položaja ljudi,stvari ili
saopštenja. Saobraćaj kao samostalna ljudska delatnost je nastao u okviru treće velike
podele   rada.Izdvojio   se   iz   trgovine.Danas   se   sve   češće   govori   o   transportnoj
(saobraćajnoj) industriji odnosno privredi,čime se skreće pažnja na ekonomski smisao
saobraćaja.
Saobraćaj (2) je organizovano kretanje saobraćajnih jedinica saobraćajnim putevima.U
ovoj   definiciji   sadržani   su   osnovni   elementi   saobraćaja:   saobraćajni   put,saobraćajna
sredstva  i  organizovanost  (uređenost).Saobraćajna sredstva  su  sva sredstva  kojima se
odvija saobraćaj.U drumskom saobraćaju to su drumska prevozna sredstva – vozila,u
železničkom   saobraćaju   to   su   lokomotive   i   železnička   kola   –   vagoni,u   vazdušnom
saobraćaju to su avioni, letelice i baloni,a u vodnom saobraćaju to su brodovi,čamci i
druga   plovila.   Saobraćajni   put   je   deo   prostora   koji   se,prvenstveno,koristi   za   kretanje
saobraćajnih sredstava.To su magistralni,regionalni i lokalni putevi (drumski saobraćaj),
glavne i sporedne pruge (železnički saobraćaj),međunarodni i domaći koridori (vazdušni
saobraćaj),frekvencije (radio saobraćaj i telekomunikacije).
Međutim,ako se gleda sa stanovišta bezbednosti saobraćaja,onda je sledeća definicija
veoma važna:
Saobraćaj   (3)   je   jedna   od   4   egzistencijalne   funkcije   svakog   životnog   prostora   (rad,
stanovanje,   rekreacija   i   saobraćaj),   čiji   je   cilj   povezivanje   ostalih   funkcija,   UZ   ŠTO
MANJE NEGATIVNE EFEKTE.
Dakle,saobraćaj je egzistencijalna funkcija.Bez saobraćaja nije moguće funkcionisanje i
trajan   opstanak   životnog   prostora.Saobraćaj   nije   sam   sebi   cilj.   Smisao   saobraćaja   se
odnosi na uspešno povezivanje ostalih funkcija.Konačno,u definiciji saobraćaja pominju
se i određeni uslovi – ograničenja:uz što manje negativnih efekata.Bezbednost saobraćaja
se bavi negativnim efektima saobraćaja,tj. daje odgovor na pitanje: Kako saobraćati,uz
što manje negativnih efekata?
Bezbednost saobraćaja je nerazdvojni deo definicije saobraćaja. Pri tome, ne očekuje se
potpuna  sigurnost.  Potpuna sigurnost  u  saobraćaju,  na današnjem nivou  razvoja,  nije
moguća. S druge strane, mora se saobraćati, jer je to egzistencijalna funkcija. Zato težimo
uspostavljanju optimalne sigurnosti, uz održiv dalji razvoj.
Saobraćaj je mnogo doprineo ukupnom razvoju civilizacije i predstavlja jedan od važnih
elemenata   ovog   razvoja.   Međutim,   štetne   posledice   saobraćaja   prete   da   omalovaže   i
znatno umanje koristi od saobraćaja.

1.POJAM I ZNAČAJ VODNOG SAOBRAĆAJA

Po obimu tereta (29 trln. t-km) i proizvodnosti rada morski saobraćaj mnogo prevazilazi
druge vrste saobraćaja. Cena prevoza tereta morskim putem je najniža od svih vrsta
saobraćaja. Proizvodnost rada u morskom transportu je 5-6 puta veća, nego u
železničkom i rečnom, a cena je gotovo 2 puta manja, nego u tom vrstama transporta.
Najefikasnije je korišćenje morskog saobraćaja pri pevozu tereta na velika rastojanja.

Morski prevoz u unutrašnjem prometu (mala kabotaža) je manje efikasan. Za ostvarivanje
prevoza morski transport ima složena i raznovrsna sredstva – flotu, morske luke, remont
brodova itd. Morski prevoz opslužuje nekoliko desetina hiljada brodova, ukupne tonaže
preko 500 mil. Bruto registarskih tona (BRT = 100 kubnih stopa = 2,83 m 3 ).
Svetska trgovačka flota se sastoji od preko 40 hiljada brodova. Glavni deo trgovačke flote
pripada Japanu, Rusiji, Grčkoj, Kini, Norveškoj, V. Britaniji, Danskoj. Najveća tonaža je
pod liberijskom i panamskom zastavom.

Plovidba pod tuđom „povoljnom“ zastavom, je uslovljeno uglavnom finansijskim
olakšicama. Najveće flote plove pod zastavom Paname (72 mil. BRT), Liberije (60),
Grčke (30), Kipra (25), Bahamskih ostrva (država u Vest-Indiji) (po 20), Kine (17),
Rusije (15), Norveške (15) SAD (13 mil. BRT).
Ipak svetsko liderstvo Paname, Liberije, Kipra i Bahamskih ostrva je uslovno, pošto je
veliki deo njhovih flota vlasništvo SAD i zapadnoevropskih zemalja (među kojima
Francuske, V. Britanije i Nemačke), koje koriste politiku “jeftine” zastave da bi izbegle
visoke takse za registraciju, kontrolu broja i kvalifikacija posade, i koristile dozvolu da
sastave posadu od stranaca. U svetu ima nekoliko vodećih klasifikacionih organizacija
(brodski registri), koje vrše nadzor nad trgovačkom flotom. Najuticajnijai među njima je
„Lojd“.

Veliki deo svetske trgovačke flote zauzima tankerska flota. Oko 40% nosivosti svetske
flote čine tankeri, koji prevoze naftu i naftne derivate. Poslednjih godina deo tankerske
flote je isključen iz eksploatacije, pretopljen ili pretvoren u rezervoare za naftu. Tankeri
su veliki zagađivači Svetskog okeana (ispiranje, havarije). Glavni pravci kretanja tih
tankera su iz regiona Karipskog mora u SAD i zapadnu Evropu, i iz zemalja Bliskog
Istoka u Zapadnu Evropu, SAD i Japan.

Zbog zasićenosti tržišta tankerima, vodeći brodograditelji su se preorijentisali na gradnju
drugih tipova brodova – za kombinovane terete (ugalj-nafta, ruda-nafta itd.), gasovoze,
platforme za podmorske bušotine za naftu. Takođe se grade specijalizovani brodovi za
žito, drveni materijal, ugalj itd. Nove mogućnosti otvaraju specijalizovani
kontejnerovozi, baržovozi (lihterovozi), brodovi tipa „RO-RO“ za prevoz šinskih vozila
itd.