СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА
СИРОМАШТВО И ЕКОНОМСКА НЕЈЕДНАКОСТ У РЕПУБЛИЦИ
СРБИЈИ
Ментор: Студент:
СЕМИНАРСКИ РАД
техника за мерење апсолутног сиромаштва јесте одређивање границе сиромаштва, која
се заснива на цени добара који су потребни за људски опстанак у одређеном друштву.
За појединца или домаћинстава чији се приход налази испод границе сиромаштва, каже
се да живе у сиромаштву. Када се за неког каже да живи испод границе сиромаштва, то
значи да нема довољно средстава за испуњавања основних животних потреба. Раније
смо рекли да је релативно сиромаштво такође проблематичан за дефинисање јер како се
друштва развијају, тако се мења и схватање релативног сиромаштва.
Поједини критичари упозоравају да коришћење појма релативног сиромаштва скреће
пажњу са чињенице да су најсиромашнији чланови друштва данас много имућнији него
раније
.
1.
СИРОМАШТВО У СРБИЈИ
Будући да концепт релативног сиромаштва није најпогоднији за праћење кретања стопе
ризика сиромаштва током времена, потребно је наставити континуирано праћење
апсолутног сиромаштва према досадашњој методологији (заснованој на потрошњи
домаћинства и апсолутној линији сиромаштва).
Да ли је неко лице апсолутно сиромашно или није одређује се поређењем његове
потрошње, односно потрошње по потрошачкој јединици са апсолутном линијом
сиромаштва. Апсолутна линија сиромаштва се дефинише као фиксна потрошња
неопходна за задовољавање минималних животних потреба, а која се током времена
прилагођава само променама цена. Потрошачке јединице дефинисане су према OECD
скали (први одрасли члан домаћинства=1, остали одрасли =0,7, деца испод 14 година
=0,5).
Подаци о кретању апсолутног сиромаштва на основу података из АПД показују да је у
2012. години дошло до значајног раста стопе сиромаштва у односу на 2011. годину, са
6,8% на 8,8%. Најновији подаци за 2014. годину указују на раст стопе сиромаштва –
8,9% становништва није било у стању да задовољи основне животне потребе.
Подаци показују да је најугроженије становништво изван урбаних подручја, посебно у
Централној Србији, деца до 14 година старости, млади (15-24 године), необразовани,
4
СЕМИНАРСКИ РАД
незапослени и неактивни носиоци домаћинства. Економска криза највише је погодила
управо оне категорије становништва које су већ биле у најтежем положају пре кризе,
будући да је њихов релативни положај у односу на просек популације погоршан (мерен
односом стопе сиромаштва односне категорије и просечне стопе сиромаштва). Једино
су млади (15-24 године) који су били испод-просечно сиромашни пре кризе постали
посебно угрожени с почетком економске кризе, што је у складу са налазима о ефектима
које је економска криза имала на тржиште рада (пошто су млади поднели највећи терет
кризе).
Дубина сиромаштва је у 2014. била 1,7%, што значи да би из бруто друштвеног
производа земље требало издвојити 1,7% и, уколико би таргетираност овог трансфера
била перфектна сва лица би се нашла изнад линије сиромаштва. Износ дубине
сиромаштва је релативно скроман, што значи да су у Србији сиромашни грађани у
просеку умерено сиромашни, тј. да се њихова лична потрошња налази у просеку на
малој удаљености од наведене линије сиромаштва.
Оштрина сиромаштва је скромна: она износи 0,5, па се за 2014. годину, као и за
претходне године, може дати оцена да је сиромаштво у Србији и даље углавном
умерено.
2.
ПОВЕЋАЊЕ ЕКОНОМСКЕ НЕЈЕДНАКОСТИ
2.1.Два лика глобализације
Према М. Печујлићу „...форма глобализације крајње је противречна, свака од
њених димензија, попут старог бога Јануса, садржи два потпуно различита лика, која
обележавају све сфере друштва.”
1
1
Печујлић, Мирослав
. Глобализација – два лика света
. ( 2002. ) Стр. 5.
http://www.bos.org.yu/cepit/idrustvo/pecujlic/globalizacija.PDF
5
