studenti
Mesto za uspešne studente

Socijalizacija

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)

Socijalizacija i motivacija

Shvatanja o motivima i vrstama motiva

Motivacija – proces pokretanja aktivnosti coveka, usmeravanja na odredjene objekte i regulisanja aktivnosti radi postizanja odredjenih ciljeva. Motivacija je najvise pod uticajem socijalizacije od svih karakteristika licnosti, socijalni faktori uticu na i na nasledjene motive, a jos vise na stecene motive.

Motivi – pokretacke snage koje izazivaju, usmeravaju i upravljaju aktivnost coveka. Kod problema socijalizacije, tacnije u vezi sa pitanjem efekata socijalizacije, najvise se razmatraju motivi koji su vezani za odnose sa drugim ljudima.

Pokusaju klasifikacije motiva:

  • Urodjeni (najcesce bioloski i fizioloski motivi tipa glad, sex…) i steceni (tokom zivota, tipa motiv za sticanjem)
  • Primarni (najcesce urodjeni, ali neki ovde svrstavaju i stecene tipa motiv za sigurnoscu i drustvom ) i sekundarni
  • Bioloski (pocivaju na telesnim potrebama, najcesce urodjeni ali i steceni tipa motiv za pusenjem) i socijalni (pocivaju na psi potrebama, a za njihovo ostvarenje nam treba kontakt sa drugim ljudima)

Postoje razlicita shvatanja o motivima, ali sva priznaju da postoji vazan uticaj socijalnih faktora na razvitak motiva. I urodjeni motivi se razvijaju i menjaju pod uticajem socijalnih uslova i faktora, i mogu se razlikovati i kod pripadnika razlicitih kultura i kod pripadnika iste kulture, jer svi imamo razl iskustva…

Shvatanja o motivima:
1. Natvisticko glediste – celokupno ponasanje se objasnjava ogranicenim brojem organskih potreba – za hranom, vodom…(svi motivi pocivaju na urodjenim i nasledjenim potrebama, ili se mogu svesti na urodjene potrebe – nastaju tako se zadovoljenje organskih potreba vrsi pomocu odredjenih objekata ili na odredjeni nacin, npr ljubav prema majci kao pokretacka snaga nastaje zato sto nas mama hrani)

  • Instinktivisticko glediste – vid nativistickog shvatanja po kome osim urodjenih potreba postoje i urodjene tendencije/instinkti kojima se zadovoljavaju i telesne i psi potrebe. Celokupno ponasanje se objasnjava odredjenim brojem nasledjenih instikata, osnovnih pokretaca. podeljena su shvatanja o broju tih instikata: Frojd misli da ih ima 2 – instinkt zivota i smrti, Mek Dugal da ih ima 18, dok neki pobrojavaju liste i spiskove instikata

2. Drugo glediste – pored urodjenih motiva i onih koji pocivaju na telesnim potrebama postoje i psiholoske potrebe koje razvijamo tokom zivota. Ne moze se sve svesti na instinkte, mnoge motive sticemo – stavovi, interesi, ideali, norme…i posebno steceni motivi. Ovde spade Olportovo shvatanje o funkcionalnoj autonomiji motiva – steceni motivi se formiraju na osnovu povezanosti sa organskim potrebama ali nesto sto je nekad predstavljalo sredstvo moze da postane cilj samo po sebi.

3. Evolucionisticki pristup – polazi od shvatanja da je covek vise animal symbolicum nego homo sapiens. Razlikuju dve grupe osnovnih pokretackih snaga, koje uticu jedna na drugu:

  • Vitalne ili animalne – nagonske snage za odrzavanjem jedinke i vrste. Sto je vrsta razvijenija, javice se i vise drugih dinamickih snaga – za odredjenom vrstom hrane, , za borbom i bezanjem/pokoravanjem, za komunikacijom i kontaktom sa drugim jedinkama
  • Pokretacke snage specificne za coveka: izvor im je u razvijenosti kognitivnih funkcija – potrebe za upoznavanjem pojava i zbivanja, trazenjem uzroka i veza, potvrdjivanjem sebe, trazenjem smisla zivota…

 

 

 

Socijalizacija bioloskih potreba

Bioloske potrebe – visak ili nedostatak necega u organizmu. To dovodi do aktiviranja organizma da bi se uspostavila homeostaza. Usled nedostatka ili viska, dolazi do tenzije, a tenzija = dozivljena potreba. Bioloski motivi = kada se na tenziju nadovezuje zamisljanje objekata ili situacija u kojima mozemo da zadovoljimo dozivljenu potrebu, tj otklonimo tenziju/neprijatnost.

Neke bioloske potrebe zadovoljavamo automatski (potreba za kiseonikom), a za neke moramo da pronadjemo objekte i nacin zadovoljavanja, i to su bioloski motivi. Bioloskih potreba ima puno, i one deluju i menjaju se tokom zivota, pod uticajem socijalnog ucenja – i to se zove socijalizacija bioloskih potreba. U pocetku dete je nesocijalizovani uzas (Olport), trazi neposredno zadovoljenje potreba. Postepeno se povinuje zahtevima sredine (najvise porodice) i uci nacine zadovoljenja potreba koji su karakteristicni za njegovu kulturu.

 

Nastavi sa čitanjem..

Nabavkom greb greb kupona 1000, dopunite vaše kredite i preuzmite gomilu radova.

Ključne reči Ključne reči: , ,

Ostavite komentar

Morate biti ulogovani da biste komentarisali.