Spoljnotrgovinska politika Srbije

UVOD

Izvoz i spoljna trgovina su vrlo važni stubovi privrede svake zemlje. Ofanzivan pristup promociji razmene sa inostranstvom predstavlja važnu osnovu za privredni rast, zaposlenost i prosperitet. Rast globalizacije i promene u medjunarodnoj podeli rada i trgovini otvaraju velike mogućnosti. Istovremeno, predstavljaju i ogroman izazov za domaću ekonomiju. Ovo iziskuje potrebu kreiranja politike podrške spoljno-trgovinskoj razmeni i izvozu koja je okrenuta ka budućnosti.
S toga je podrška preduzećima, posebno malim i srednjim za uspešan nastup u inostranstvu od izuzetnog značaja.
Osnovno pravilo je: onaj ko želi uspešno da posluje na stranom tržištu mora dobro da upozna to tržište. U ovo spadaju saznanja o uvoznim, poreskim i pravnim uslovima, kao i o institucijama te zemlje.

Spoljnotrgovinska politika ima za cilj da kroz uticaj na spoljnotrgovinsko poslovanje ostvari ekonomske ciljeve zemlje i poboljša međunarodnu konkurentnost domaćih privrednih subjekata.
Kada se govori o spoljnotrgovinskoj politici zemlje misli se pre svega na njen uticaj na međunarodni promet roba i usluga – na uvoz i izvoz.
Spoljnotrgovinska politika ima veoma veliki uticaj na vrednost uvoza i izvoza.
Međunarodna razmena robe i usluga jednostavno nije moguća ako istovremeno nije moguće i kretanje kapitala između zemalja.
Početak razvoja međunarodnih ekonomskih odnosa seže duboko u prošlost i nikako ne predstavlja pojavu novijeg datuma. Međunarodna trgovina je, ipak, svoj zamah počela da doživljava u poslednjih nekoliko decenija, a ključnu ulogu u tom zamahu odigrale su sledeće pojave:
– razvoj telekomunikacija – kroz olakšavanje komunikacije između udaljenih delova planete;
– tehnološki progres – kroz proizvodnju roba primenom moderne tehnologije;
– spoljnotrgovinska politika – kroz stanoviše koje je prihvatila većina zemalja: da je slobodna trgovina između zemalja korisna za sve.

Treba reći da su nekada glavni subjekti međunarodne trgovine bile države, a da su to danas pre svega velike i snažne banke i transnacionalne kompanije – kompanije koje posluju u većem broju zemalja i često ostvaruju prihode koji su veći od bruto društvenih proizvoda nekih zemalja. Države se sve ređe pojavljuju kao poslovni subjekti u međunarodnoj trgovini, ali i dalje zadržavaju značajnu ulogu u međunarodnim ekonomskim odnosima jer obavljaju različite regulatorne funkcije, donose jednostrane mere ili potpisuju sporazume sa drugim državama, a sve u cilju stvaranja pravnog okvira za razvoj i napredak međunarodnog poslovanja.

Bez obzira na to što nije glavni subjekt međunarodne trgovine država ipak vrši značajan, a ponekad i ključni uticaj na njeno odvijanje. Uticaj konkretne države na spoljnotrgovinsko poslovanje njenih preduzeća i međunarodne ekonomske odnose formuliše se i materijalizuje kroz vođenje spoljnotrgovinske politike. U prometu sa inostranstvom, međutim, javlja se problem različitih valuta u različitim zemljama. Taj problem se rešava putem deviznog kursa kao veoma značajne kategorije u obavljanju međunarodnih transakcija. Instrumenti za regulisanje izvoza-primenjuju se u sistemu mera spoljnotrgovinske politike sa osnovnim ciljem da zemlja poveća izvoz svojih proizvoda i usluga, odnosno na taj način poveća svoj devizni priliv i aktivno deluje na rešavanje svojih platnobilansnih problema.