Spoljnotrgovinska politika

UVOD
Međunarodni odnosi su najšira oblast u kojoj deluju razni subjekti (države, međunarodne organizacije, preduzeća, transnacionalni politički i verski pokreti i slično), u kojem se manifestuju njihovi različiti, sukobljeni paralelni, interesi i veze koje se između tih subjekata uspostavljaju. Privredna aktivnost i veze koje se uspostavljaju zbog trgovine, gde se novac koristi kao sredstvo razmene, su najbolji način da se ti interesi sagledaju i otkriju, a veze između subjekata objasne. Zbog toga su međunarodni ekonomski odnosi značajan deo ukupnih međunarodnih odnosa.
Odavno je otkrivena povezanost između ekonomske aktivnosti, pogotovo međunarodne trgovine, i međunarodne politike. Svaki subjekat u međunarodnim odnosima ima svoju strategiju kojom nastoji da ostvari svoje interese, i mi tu strategiju nazivamo spoljnom politikom. Za oblast međunarodnih ekonomskih odnosa svaki subjekt razvija spoljnoekonomsku politiku, ciji je najznačajniji segment spoljnotrgovinska politika. Spoljna politika značajno utiče na međunarodnu ekonomiju preko mera i instrumenata koja jedna iii više država preduzima da bi direktno iii indirektno regulisala odvijanje privrednih veza sa inostranstvom. Ali i ekonomska moć i interesi mogu značajno uticati na kreatore spoljne politike, a skup svih spoljnih politika subjekata međunarodnih odnosa daje međunarodnu politiku.
U oblasti međunarodnih političkih odnosa isključivi akteri su bile suverene države ali se u novije vreme pojavljuju i novi subjekti kao što su nadnacionalne i druge međunarodne međudržavne organizacije, transnacionalni institucionalizovani verski pokreti (katolička crkva) i drugi. To su oni subjekti koji u ekonomiji spadaju u makro sferu posmatranja, dok se u svetskoj privredi pojavljuju i mikro subjekti, kao što su preduzeća i pojedinci. Međutim, zbog koncentracije kapitala i širenja poslovanja dolazi do pojave velikih preduzeća koje nazivamo transnacionalnim kompanijama, koje osim značajne ekonomske moći poseduju značajan uticaj na centre političke moći pa ih sve više ubrajamo u subjekte međunarodnih odnosa.
Za nekoga ko želi da se bavi ekonomskim fenomenima međunarodne politike, odnosno političkim pojavama međunarodne ekonomije, istraživanja mora obavljati na samoj granici ekonomske i politicke nauke, bolje reći u segmentu gde se ove dve grane nauke preklapaju. Kako je u svetu krajem 20. veka došlo do pojave velikog broja tzv. graničnih nauka koje objedinjuju predmet i metode istraživanja obe naučne grupe, kao što je, na primer, privredno pravo, ekonomska geografija i slično, predviđamo da će se formirati i nova nauka koja ce objediniti delove predmeta i metoda istraživanja ekonomije i političkih nauka.
Zakonom i osnovne odredbe o spoljnotrgovinskom poslovanju , (Sl. Glasnik RS br. 101/2005), uređeno je spoljnotrgovinsko poslovanje, u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i propisima Evropske unije. Zakonom se može, u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i propisima Evropske unije, urediti spoljna trgovina pojedinim vrstama robe ili usluga. Spolna trgovina je prekogranični promet roba i usluga. Direktno ulaganje u inostranstvu, u smislu ovog zakona, je osnivanje preduzeća u inostranstvu, ogranka ili predstavništva u inostranstvu, kupovina udela ili akcija u kapitalu stranog preduzeća, dokapitalizacija stranog preduzeća i svaki drugi oblik ulaganja domaćeg lica u kapital stranog pravnog lica, sa ciljem da se uključi u upravljanje poslovima stranog lica. Investicioni radovi u inostranstvu su projektantski, građevinski i zanatski radvi, inžinjerig poslovi i drugi radovi i usluge na objektima u inostranstvu.
Spoljna trgovina slobodna je i bez ograničenja. Direktna ulaganja u inostranstvu i izvođenje investicionih radova u inostranstvu slobodni su i bez ograničenja. Promet robe koja se nalaze u inostranstvu, kao i pružanje usluga u inostranstvu, u kojima učestvuju domaća lica, slobodna su. Ograničenje je svako narušavanje slobode spoljne trgovine, a naročito zabrana, količinsko ograničenje, uslov ili dozvola, (nenovčana ograničenja), kao i svaki drugi pravni akt ili postupak državnog organa koji ima takav cilj ili posledicu, uključujući i dodatno novčano opterećenje spoljne trgovine (novčano ograničenje), ali ne i uvozne dažbine propisane carinskim propisima.
Slobodna spoljna trgovina, direktna ulaganja u inostranstvu i izvođenja investicionih radova u inostranstvu može da se ograniči samo pod uslovima propisanim zakonom. Pravna lica i preduzetnici, u obavljanju spoljnotrgovinskih poslova imaju jednako pravo poslovanja kao i u domaćem pravnom prometu (trgovinska sposobnost). Fizička lica, u obavljanju spoljnotrgovinskih poslova iz ovog člana, imaju jednaka prava kao i u domaćem pravnom prometu. Prenos prava svojine na robi koja je pod carinskim nadzorom slobodan je i neutiče na obavezu plaćanja uvoznih dažbina i druge obaveze koje proizilaze iz carinskih propisa. Pravna lica, preduzetnici i fizička lica, u obavljanju spoljnotrgovinskih poslova, slobodni su da svoje odnose urede po svojoj volji, u skladu sa pravom merodavnim za njihov odnos i propisima čija se primenane može izbeći izborom prava (o zaštiti konkurencije, zaštiti potrošača i dr.)
Dozvoljena ograničenja spoljne trgovine propisuju se, primenjuju i tumače u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i propisima Evropske unije. Pravni akti koji imaju za cilj ili za posledicu ograničenje slobode spoljne trgovine, odnosno zaštite domaće robe, usluga ili lica, ništavi su. Ograničenje spoljne trgovine dozvoljeno je samo ako je izričito propisano zakonom i ako je neophodno za postizanje ciljeva ograničenja, odnosno ako su svedeni na najmanju meru neophodnu za postizanje ciljeva ograničenja dozvoljenih zakonom.
Dozvoljena ograničenja zakonom ne smeju da imaju cilj ili za posledicu naarušavanje konkurencije između učesnika u spoljnoj trgovini. Nadležnost za ograničenja – Vlada Republike Srbije, na predlog ministarstva nadležnog za ekonomske odnose sa inostranstvom, uvodi ograničenja i određuju robu i usluge koje podležu ograničenjima.