UVOD
Međunarodni odnosi su najšira oblast u kojoj deluju razni subjekti (države, međunarodne
organizacije, preduzeća, transnacionalni politički i verski pokreti i slično), u kojem se
manifestuju njihovi različiti, sukobljeni paralelni, interesi i veze koje se između tih subjekata
uspostavljaju. Privredna aktivnost i veze koje se uspostavljaju zbog trgovine, gde se novac
koristi kao sredstvo razmene, su najbolji način da se ti interesi sagledaju i otkriju, a veze između
subjekata objasne. Zbog toga su međunarodni ekonomski odnosi značajan deo ukupnih
međunarodnih odnosa.
Odavno je otkrivena povezanost između ekonomske aktivnosti, pogotovo međunarodne
trgovine, i međunarodne politike. Svaki subjekat u međunarodnim odnosima ima svoju strategiju
kojom nastoji da ostvari svoje interese, i mi tu strategiju nazivamo spoljnom politikom. Za oblast
međunarodnih ekonomskih odnosa svaki subjekt razvija spoljnoekonomsku politiku, ciji je
najznačajniji segment spoljnotrgovinska politika. Spoljna politika značajno utiče na
međunarodnu ekonomiju preko mera i instrumenata koja jedna iii više država preduzima da bi
direktno iii indirektno regulisala odvijanje privrednih veza sa inostranstvom. Ali i ekonomska
moć i interesi mogu značajno uticati na kreatore spoljne politike, a skup svih spoljnih politika
subjekata međunarodnih odnosa daje međunarodnu politiku.
U oblasti međunarodnih političkih odnosa isključivi akteri su bile suverene države ali se u
novije vreme pojavljuju i novi subjekti kao što su nadnacionalne i druge međunarodne
međudržavne organizacije, transnacionalni institucionalizovani verski pokreti (katolička crkva) i
drugi. To su oni subjekti koji u ekonomiji spadaju u makro sferu posmatranja, dok se u svetskoj
privredi pojavljuju i mikro subjekti, kao što su preduzeća i pojedinci. Međutim, zbog
koncentracije kapitala i širenja poslovanja dolazi do pojave velikih preduzeća koje nazivamo
transnacionalnim kompanijama, koje osim značajne ekonomske moći poseduju značajan uticaj
na centre političke moći pa ih sve više ubrajamo u subjekte međunarodnih odnosa.
Za nekoga ko želi da se bavi ekonomskim fenomenima međunarodne politike, odnosno
političkim pojavama međunarodne ekonomije, istraživanja mora obavljati na samoj granici
ekonomske i politicke nauke, bolje reći u segmentu gde se ove dve grane nauke preklapaju. Kako
je u svetu krajem 20. veka došlo do pojave velikog broja tzv. graničnih nauka koje objedinjuju
predmet i metode istraživanja obe naučne grupe, kao što je, na primer, privredno pravo,
ekonomska geografija i slično, predviđamo da će se formirati i nova nauka koja ce objediniti
delove predmeta i metoda istraživanja ekonomije i političkih nauka.
Zakonom i osnovne odredbe o spoljnotrgovinskom poslovanju
1
, (Sl. Glasnik RS br.
101/2005), uređeno je spoljnotrgovinsko poslovanje, u skladu sa pravilima Svetske trgovinske
organizacije i propisima Evropske unije. Zakonom se može, u skladu sa pravilima Svetske
trgovinske organizacije i propisima Evropske unije, urediti spoljna trgovina pojedinim vrstama
robe ili usluga. Spolna trgovina je prekogranični promet roba i usluga. Direktno ulaganje u
inostranstvu, u smislu ovog zakona, je osnivanje preduzeća u inostranstvu, ogranka ili
predstavništva u inostranstvu, kupovina udela ili akcija u kapitalu stranog preduzeća,
dokapitalizacija stranog preduzeća i svaki drugi oblik ulaganja domaćeg lica u kapital stranog
pravnog lica, sa ciljem da se uključi u upravljanje poslovima stranog lica. Investicioni radovi u
inostranstvu su projektantski, građevinski i zanatski radvi, inžinjerig poslovi i drugi radovi i
usluge na objektima u inostranstvu.
Spoljna trgovina slobodna je i bez ograničenja. Direktna ulaganja u inostranstvu i
izvođenje investicionih radova u inostranstvu slobodni su i bez ograničenja. Promet robe koja se
nalaze u inostranstvu, kao i pružanje usluga u inostranstvu, u kojima učestvuju domaća lica,
slobodna su. Ograničenje je svako narušavanje slobode spoljne trgovine, a naročito zabrana,
1
Prof. dr Milutin Srdić, Jovanović Vladimir, Ugovori robnog prometa, Privredna akademija samostalni i nedržavni
univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 2006.
Sa stanovišta važnosti ciljeva u spoljnoj politići, mi je možemo podeliti na „visoku”
spoljnu politiku, koja podrazumeva akcije na ispunjenju ciljeva kao što su nacionalna bezbednost
i opstanak države, i „nisku” spoljnu politiku, koja razmatra veliki broj nešto manje važnih
pojava
8
.
Najjasnija manifestacija spoljne politike su spoljnopolitićki postupci, koji predstavljaju
kombinaciju sredstava u suštinskom smislu i posrednika, kako bi se postigao željeni rezultat
9
. Za
nas su najinteresantniji postupci koji za cilj imaju uticaj na privredu i postupci koji se koriste
„ekonomskim” instrumentima kako bi se postigli spoljnopolitićki ciljevi.
Spoljna politika, kao strategija subjekata u međunarodnim politićkim odnosima, postaje
ponovo veoma značajna. Usled kreiranja novog svetskog poretka, sve države moraju postati
veoma aktivne kako bi poboljšale svoju međunarodnu poziciju. Dok je sistem suprotstavljenih
blokova bio na snazi međunarodni politićki odnosi su predstavljali konkretizaciju već usvojenih
globalnih stavova, i odvijali su se po ustaljenom mehanizmu. Sada kada se novi principi usvajaju
a stari redefinišu sve države moraju biti aktivnije u međunarodnim odnosima da bi zaštitile svoje
interese i od dojućerašnjih saveznika.
Buduđi da su ekonomski ciljevi postali dominantni i u međunarodnim okvirima, spoljna
politika je morala da se pozabavi i međunarodnim ekonomskim odnosima. Posle dugog razdoblja
dominacije politike, ona je postala instrument u „rukama” ekonomije.
2.
SPOLJNOTRGOVINSKA POLITIKA
Svaki subjekt međunarodne politike mora imati odgovarajucu strategiju u svom nastupu u
međunarodnim odnosima. Tu strategiju nastupa nazivamo spoljnom politikom. U međunarodnim
ekonomskim odnosima, kao segmentu međunarodnih odnosa, strategiju koju subjekti primenuju
nazivamo spoljnoekonomskom politikom (
foreign economic polic
10
), koja osim međunarodne
trgovine obuhvata i međunarodno kretanje kapitala, odnosno celokupnu ulogu države u svetskoj
privredi. Najznacajniji segment ove politike je spoljnotrgovinska politika budući da je
međunarodna trgovina još uvek dominantna oblast u privrednim odnosima između različitih
država. Spoljnotrgovinska politika, prema tome, predstavlja strategiju države koju ona
preduzima u međunarodnim trgovinskim odnosima sa drugim državama sveta. Ona je deo
spoljne politike koji direktno reguliše oblast međunarodne trgovine.
I dok su međunarodna trgovina i investiciona politika dugo bile predmet „niske” spoljne
politike
11
, intenziviranjem ekonomske saradnje između zemalja, nastankom novog privrednog
okvira u svetu i jačanjem privredne međuzavisnosti ove oblasti sve više dominiraju „visokom”
spoljnom politikom. Pregovori između velikih ekonomskih sila se danas uglavnom vode zbog
trgovine na odredenom trzištu ili povodom odredene robe, čime se utiće na ekonomsku politiku
zemalja pregovaraca.
Sve više je danas ekonomija preokupacija svih država u međunarodne zajednici, kao i
međunarodnih organizacija. Velike države Zapada, kao Francuska, SAD i Velika Britanija, su
počele da razmišljaju o dinamičnijem privrednom razvoju jer više nemaju „straha” od invazije sa
Istoka. Japan i Nemačka su od kraja Drugog svetskog rata okrenute privrednim problemima jer
nisu imale pravo glasa u međunarodnim politićkim problemima. Države u „tranziciji“ danas
muče muku kako da prihvate novi privredni sistem sa što manjim gubicima i da se vrate putu
razvoja. Nerazvijene države (ili države koje su večito u razvoju) priželjkuju privredni razvoj
8
Richard N. Cooper "Trade policy is foreign policy'
Foreign Policy,
No. 9, winter 1972-73, p. 18.
9
Dr No Viskovio
"Spoljna politika Jugoslavije - repertitorijum",
op. cit., str. 45.
10
U Evropskoj uniji se za međunarodne ekonomske odnose EU sa team zemIjama koristi izraz external relations, a
za spoljnotrgovinsku politiku EU izraz commercial policy, koja je olicena u Zajednickoj trgovinskoj politići.
11
Richard N. Cooper, "Trade policy is foreign policy',
Foreign Policy,
No. 9, winter 1972-73, p.
kako bi se rešile siromaštva i prehranile stanovništvo. Ali sve države na svetu takođe
„razmisljaju“ o novom svetskom trzištu i globalizaciji, i posebno o svom mestu u novom poretku.
Međunarodni forumi su danas mesto za rešavanje ekonomskih a sve manje politićkih problema.
Značaj ekonomskih faktora u kreiranju spoljne politike država i međunarodne politike
uopšte neprestano raste. Procesi globalizacije svetske privrede su uslovili da ekonomski faktori
postanu možda i dominantni faktori međunarodne politike. Mnoge velike, transnacionalne,
kompanije na svet gledaju kao na jedno veliko tržište. Da bi premostili barijere koje države
nameću oni čak postaju subjekti koji kreiraju sopstvenu spoljnu politiku i na ravnopravnim
osnovama pregovaraju sa državama. Ovo i nije neobično kada se ima u vidu da je danas veliki
broj ovih kompanija, mereno prema ukupnim prihodima i proizvodnji, značajniji privredni
subjekt od večine država u svetu.
U nauci je veoma rano postavljena teorija o povezanosti spoljne politike i međunarodne
trgovine. Još 1936. godine švajcarski ekonomista i politikolog Vilijam Rapar (William Rappard)
u predavanju nazvanom „Opšta opasnost od ekonomskog i vojnog naoruzavanja“ je izneo stav da
je tadašnji svetski poredak ugrožen ekonomskim ratovanjem. Za oružje ovog ekonomskog „rata“
on je smatrao sve pravne i administrativne akte vlada kojima se politićki utiče na izvoz i uvoz kao
i na alokaciju dobara i cena u okviru jedne države i u ostalim delovima sveta
12
. Dejvid Boldvin
kombinaciju spoljne politike i međunarodne trgovine naziva
ekonomskim državnistvom
podrazumevajući pod tim „sva ekonomska sredstva kojima strani kreatori spoljne politike
pokušavaju da utiču na druge međunarodne subjekte
13
. Hauardu Lasvelu ekonomsko državništvo
je, pored propagande, diplomatije i vojnog državništva, jedna od tehnika državništva, koja koristi
ekonomski instrumentarij.
Tabela:
Oblici ekonomskog državništva
14
NEGATIVNI OBLICI
Trgovina
Kapital
Embargo
Bojkot
Povećanje carina
Carinska diskriminacija (nepovoljna)
Uskraćenje statusa najpovlašćenije nacije
Stavijanje na crnu listu
Kvote
Uskraćivanje trgovinskih dozvola
Damping
Prekluzivna kupovina
15
Pretnje navedenim merama
Blokada sredstava
Kontrola trgovine
Suspenzija pomoći
Nacionalizacija
Oporezivanje (nepovoljno)
Dugovi prema međunarodnim
organizacijama
Pretnje gore navedenim merama
POZITIVNI OBLICI
Trgovina
Kapital
Carinska diskriminacija (povoljna)
Odobrenje statusa najpoviašćenije nacije
Smanjenje carina
Direktne nabavke
Subvencionisanje trgovine
Odobrenje trgovinskih dozvola
Obećanje prethodnih mera
Davanje pomoći
Investicione garancije
Promocija tokova privatnog kapitala
Oporezivanje (povoijno)
Obećanje prethodnih mera
12
Richard M. Ebeling, "A New World Order: Economic Liberalism or the New Mercantilism?",
FREEDOM
DAILY,
July issue, 1991, The Future of Freedom Foundation, Denver, Colorado, p. 4.
13
David A. Baldwin,
"Economic statecraft',
Princeton University Press, New Jersay, 1985, p.40.
14
Izvor: David A. Baldwin,
"Economic
statecraft", Princeton University Press, New Jersay, 1985, pp. 40-41.
15
Prekluzivna kupovina je kupovina
kojoj
je ciij da se onemogici da roba dospe u posed treće strane.
