Stres i savladavanje stresa

UVOD

Kad je devojčica Alisa u Carrolovoj bajci “Alisa u zemlji čuda” stigla u kraljevstvo Crvene kraljice, jako se iznenadila. Da bi mogla razgovarati s Crvenom kraljicom, morala je trčati jer je ova stalno bila u trku. Nakon dvadesetak minuta, Alisa je primetila da trče u mestu. Pitala je kraljicu zašto su na istome mestu, jer u svojoj zemlji Alisa bi nakon toliko trčanja daleko odmakla. “Spora zemlja, u mojoj zemlji morate jako brzo trčati da biste stajali na mestu, a da biste negde stigli, morate trčati još dva puta brže” – rekla je Crvena kraljica.

Brže, brže i još brže: život modernog čovjeka postao je nalik kraljevstvu Crvene kraljice. Sve se odvija u trci sa sekundama, živcima i adrenalinom, baš kao u filmovima o James Bondu. A onda se još na maloga čovjeka sruči velika privredna kriza i svaki dan pretvara se u pravu moru zbog straha od gubitka posla, smanjenja plate ili nesigurne budućnosti. Naposletku, mnogi “puknu” od stresa te reaguju besom ili depresijom, a utehu traže u alkoholu i drogama.

Mnogi stručnjaci veruju da u nastanku svih bolesti i stres ima udela. Neko ko dobro podnosi stres jednostavno se ne razboleva.

Koliko puta ste dobili groznicu ili se prehladili dok ste bili izloženi jakom stresu ili se brinuli oko nečeg? Zato treba znati da, koje god lekove da koristite za smanjenje trenutnih simptoma, najvažnije je da svesno radite na smanjenju stresogenih faktora koji su doveli do pojave bolesti. Stresni način života, briga, nervoza treba da se uklone, jer su preduslov za nastanak raznih obolenja.

Da li je stres drugačiji danas nego što je bio pre nekoliko decenija? Današnji stres je dugotrajniji, intenzivniji i pogubniji, jer potiče pre svega iz psiholoških izvora, a ne iz fizičkih.

Zbog učestalosti pojave stresa, kao i zbog svih negativnih posledica koje sa sobom nosi, a koje se odražavaju kako na pojedinsa, tako I na društvo, ovo je veoma važna I praktična tema, o kojoj bi svi trebalo više da znaju. Zbog toga će upravo stres i savladavanje stresa biti tema ovog seminarskog rada.

STRES

Pojam stresa

Pojam stresa prvi je tridesetih godina 20. veka uveo kanadski lekar mađarskog porekla Hans Selye koji je stres definisao kao “sumu ukupnog trošenja organizma tokom njegovog životnog veka”. Selye je čvrsto verovao da postoji i “dobar stres” (eustress) koji je “so života”.

Stres potiče od engleske reči “stress”, sto znaši udarac. Postoji više definicija stresa.

Stres je svaka promena u spoljašnjoj sredini ili u našem telu, koja utiče na nas, pozitivno ili negativno. Može se definisati i kao odbrambeni odgovor organizma na napad iz spoljašnje sredine koji je hiljadama godina pre omogućavao našim precima da “sakupe svu snagu” i suoče se sa neprijateljima.

Stres se definiše kao stanje dugotrajne napetosti usled koje se javljaju fiziološke, psihosomatske reakcije čija je posledica pogoršavanje zdravstvenog stanja, osećaj frustracije, mentalna i fizička iscrpljenost, prema psiholozima.

Psiholog dr. Dubravka Miljković s Učiteljskog fakulteta u Zagrebu stres definiše kao nespecifični odgovor organizma na zahteve koji nadilaze njegove mogućnosti, tj. zalogaj što ga ne možemo progutati jer nam se čini većim od raspoloživih ‘gutačkih kapaciteta’.