Stvaranje srpske vojske

UVOD

Društvo, kao pojam je jedan od ključnih elemenata za normalno funkcionisanje jedne države. Od same podele društva i organizacije zavisi funkcionisanje jedne države. Ja sam se bavio pitanjem i nastankom Vojske Republike Srbije, njenim razvojem kroz vekove, njenom podeljenošću, strukturom, uticajem drugih država i uzroka samog nastajanja. Vojska je izgubila na snazi i polako se gasi kao vid državne institucije, sada je zamenjuju druge društvene grupe kao što su Profesionalna Vojka, Plaćena Vojka, Dobrovoljci (dobrovoljno služenje bojnog roka) i slično.

POJAM DRUŠTVA

Društvo je osnovna ljudska zajednica nastala kao rezultat uzajamne delatnosti ljudi na osnovi određenog stupnjna istorijskog razvoja, podele rada i proizvodnih snaga. Druištvo predstavlja jednu unutrašnju strukturnu i dinamičnu celinu u kojoj su svi elementi međusobo povezani i određeni pripadanjem toj celini. Otkrivajući i okrećući u svoju korist prirodne i društvene zakonitosti ljudi stvaraju svoj istoriju. Najvažniji elementi ljudskog delanja su: akteri (pojedinacni, grupni, globalni) , potrebe i interesi koji pokreću to deljenje, predmeti i sredstva na kojima se odvija i koji omogućavaju to deljenje, vrednosti i norme tog rada, statusi i uloge. Povezujući svoja poslovanja ljudi stupaju u različite međusobne, tj. Društvene odnose. Na temelju društvenih odnosa nastaju razne pojave u društvu. Društvo se najjednostavnije može odrediti kao celina društvenih delanja i društvenih odnosa, čija su struktura i dinamika određeni razvojem podele rada.

PODELA DRUŠTVA
Podela društva je pojam koji označava hijerarhijsko postavljanje društvenih klasa, kasti i pojedinih slojeva unutar društva u pogledu dostupnosti materijalnim ili simboličkim dobrima. Dok su za sva društva karakteristični neki oblici podele, tek razvojem sistema zasnovanih na državnoj organizaciji dolazi do velikih razlika u bogatstvu i moći. Najznačajniji oblik podele u modernim društvima je u podeli na klase.
Ovakva vrsta hijerarhije nije univerzalna za sva društva (na primer zajednice lovaca – sakupljača) ona se smatra zajedničkom svim društvima koja su dosegla stepen razvoja nužan za postojanje države. Značaj i dimenzija podele varira u raznim ideologijama.

KLASA

Klasa – široko grupisanje ljudi koji dele ekonomske resurse. Klasne razlike nastaju na osnovu razlika u bogatstvu i zanimanju.
Razlike u odnosu na prethodne sisteme raslojavanja:

1) klase se ne uspostavljaju putem religijskih ili pravnih normi, niti na nasleđenoj poziciji, zakonu ili običajnim pravilima (mnogo su elastičnije od drugih sistema raslojavanja, nema formalnih ograničenja brakova među pripadnicima različitih klasa i nema jasnih granica između klasa)
2) pripadnost klasi se ne dobija rođenjem, nego se stiče vremenom;
društvena pokretljivost – uzlazno ili silazno kretanje u klasnoj strukturi (mnogo je veća nego kod ostalih sistema, npr. Kasti)
3) klase zavise od ekonomskih razlika, dok u drugim sistemima ta zavisnost jeste najpre neekonomska (npr. Religijska)
4) kod ostalih tipova stratifikacije nejednakost se najpre izražava kroz lični odnos dužnosti i obaveza između feudalca i kmeta, roba i gospodara, više i niže kaste; kod klase veze su bezlične (npr. Nejednaki uslovi rada i sl.)