Teorija drzave i prava

PODZAKONSKI   AKTI

•       Podzakonski pravni akti nazivaju se  DRŽAVNI PRAVNI AKTI ( Opšti ), niži od zakona koji donose  izvršno-politički , upravni i lokalni organi samouprave.
•       Drugačije možemo reći da  podzakonski akt donose DRŽAVNI ORGANI koji su  niži od Zakona ( misli se na podzakonske akte ).
•       Oni potiču iz zakona, donose ih prvenstveno izvršni i upravni organi, donose se sa  ciljem primene zakona.
•       Slabije su snage od Zakon a i Ustava i donose se radi primene Zakona.

Koji su to podzakonski akti:

UREDBE: – Kao najviši podzakonski akt.  Donose ih organi izvršne vlasti. Njima se  regulišu osnovna pitanja od značaja za funkcionisanje, izvršenje i primenu Zakona.

ODLUKA: – Donose razni organi među kojima je Parlament, Vlada,Ministarstva.  Ona određuje organizovanje i rad  Opštinskih skupština i njenih izvršenih organa.

PRAVILNIK – Predstavlja zajednički naziv za mnogobrojne akte državmnih i nedržavnih organa.
( Npr.  Pravilnik o načelima organizacije vatrogasnih jedinica i dr. ).

NAREDBA: – Reguliše pojedinačnu situaciju na opšti način.   Sva podzakonska akta moraju biti usklađena sa Ustavom i Zakonom.

OPŠTI AKTI DRUŠTVENIH ORGANIZACIJA

Opšti akti koje donose razn e društvene organizacije ( privredna preduzeća, trgovačka društva, zdravstv eno – prosvetne, kulturne sportske i druge organizacije i udruženja.).  Nazivaju se opšti akti. Društvena organizacija je nedržavna,društvena i autonomno pravo tih organizacija.
– Svaka od ovih organizacija ima svoja pravila i putem tih pravila se konstituiše kao   pravno lice i organizacija.

STATUT: – je njihov opšti akt, a takođe i temeljni. To je “Ustav” jedne organizacije.  Donošenjem statuta regulišu se ( ciljevi, sedište, naziv organizacije, sastav, obaveze i  ovlašćenja njenih članova itd. ).

Osim Statuta društvene organizacije donose i druge pravne akte koji su im potrebni za  funkcionisanje ( Pravilnik o radu, Poslovnnike  o radu organa ).