Odlomak

Teorija organizacije – Fordizam

UVOD

Klasična škola organizacije je nastala početkom dvadesetog veka i predstavlja najstariju školu organizacije. Nastala je kao rezultat istraživanja i saznanja brojnih autora, i to: Teylora, Fayola, Forda, Ganta, Emersona, Urwicka i dr.
Klasična teorija organizacije usvojila je neka praktična iskustva koja su korisna samo onda ako se zna kada i kako da se koriste. Tako, na primer, Fordovo upozorenje na pravilno vođenje poslova i davanje saveta rukovodiocima kako da dobro rukovode, treba shvatiti u tom smislu, kao na primer:
Ne preduzimaj ništa više od onoga sa čime možeš rukovoditi,
Posao obavljaj sa oduševljenjem i neumorno,
Okreni svoje oči prema sopstvenom poslu i ne veruj puno u poslugu,
Budi tačan kao sat prema strankama,
Ne veruj samo svojoj memoriji već uvek sačini izvode u pogodni podsetnik,
U pogodno vreme kontroliši svoje poslove.

 

 

1.    Fordova biografija

I deo
Henri Ford je rođen 30. jula 1863.godine. Otac Vilijem i majka Meri bili su farmeri u američkoj saveznoj državi Mičigen. Još od malena Henri pokazuje veliko interesovanje za mehaniku. Sa 16 godina napušta roditeljski dom kako bi izučio mehaničarski zanat. Sa 17 počinje da radi u Detroit Dry Company koja se bavila proizvodnjom gvozdenih brodova, i tu se zadržao četiri godine. Sa 21 godinom vraća se kući i zapošljava u Westinghousu kao demonstrator, montažer i mehaničar njihovih proizvoda za oblast južnog Mičigena. 1891. Henri je počeo da radi kao mehaničar u Detroid Illuminating Company, gde je vrlo brzo postao vodeći inžinjer. Radeći na ovom poslu došao je na ideju o proizvodnji automobila. U slobodno vreme počeo je da radi na tom projektu i 1896. završio je svoj prvi automobil i nazvao ga kvadricikl. 1899. Henri osniva svoju prvu firmu- Detroit Automobil Company. Posle neslaganja sa finansijerima Detroit Automobil Company, on napušta tu kompaniju. Početak Henrijevog uspeha predstavlja 10. oktobar davne 1901. godine, kada je u svom novom sportskom automobilu pobedio na trci Grosse Point u Mičigenu, SAD. Kao rezultat te pobede, uspeo je da sakupi značajna finansijska sredstva i u novembru 1901.osnuje firmu Henry Ford Company. Četiri meseca kasnije opet odlučuje da napusti firmu. Firma kasnije menja naziv u Cadillac Company. Nekoliko godina kasnije ona se udružuje sa Buick-om i Oldsmobil-om, čime je formiran General Motors Comany. Interesantno je to da je Henri Ford imao direktan uticaj na rađanje svog najvećeg konkurenta u narednih sto godina.

 

 

 

II deo
1902. Henri osniva novu kompaniju pod nazovom Ford Motor Company. 1908. Ford predstavlja Model T Ford- po ceni od 825 dolara, što je u to vreme bila izuzetno povoljna cena za automobil. Pojava Fordovog “modela T” postavila je Ameriku (a samim tim i ceo svet) na točkove, uspešna primena pokretne montažne trake pri proizvodnji ovog modela imala je skoro isti uticaj kao iindustrijska revolucija. Prodaja legendarnog ”modela T” bila je toliko uspešna da su sve ostale automobilske kompanije u SAD bile pred zatvaranjem. Ford je uspeo u tome posle automatizacije proizvodne linije 1913.godine, jer je tako znatno umanjio cenu automobila koji je “od igračke za bogate postao vlasništvo svakog čoveka na planeti”.

Da automatizuje proizvodnu liniju, Ford je smislio posle posete Searsovim pogonima u Čikagu za masovnu proizvodnju poštanskih kutija. 1913. otvorio je svoj prvi pogon za mehaničko montiranje vozila, pre toga automobili su bili ručno montirani. Po uvođenju automatizovane proizvodne linije, svaki radnik je obavljao po jednu operaciju na montaži vozila posle čega bi naredni radnik nastavljao da montira i tako redom do kompletiranja vozila. Ceo radni proces bio je podeljen u 29 operacija koje su obavljali 29 radnika. Efekti su bili iznenađujući. Prosečno vreme izrade jednog dela sa uvođenjem novog postupka skraćeno je sa 20 na 13 minuta. Zanimljivo je to da je na vrhuncu svoje popularnosti, 1925, svakih 5 sekundi po jedan model T silazio sa proizvodne trake. S godinama cena modela T značajno je padala. 1910 godine koštao je 780 dolara, naredne cena pada na 690 dolara i tako postepeno do 1914. kada pada na svega 360 dolara.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Pravo

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese