Odlomak

UVOD

Mehanizam tržišta funkcioniše slično na tržištima potrošnih i na tržištima faktora prozvodnje. Mada je mehanizam u osnovi isti, razlike postoje između ovih dobara. Na tržištima potrošnih dobara na primjer preduzeća obavljaju drugačije funkcije za razliku od tržišta faktora proizvodnje. Različitost funkcija polazi od različitosti pozicija koje preduzeća zauzimaju. Za adekvatno izučavanje monopolskih kretanja na tržištima faktora proizvodnje potrebno je prethodno kratko analiziranje tržišta faktora proizvodnje gdje vlada potpuna konkurencija. To znači da se želi znati kakvo je poželjno stanje, kakvo je prethodno stanje, a zatim, šta to monopol na ovom tržištu zapravo mijenja.
Postoje četiri grupe faktora proizvodnje, a najviše se zadržavamo na nadnicama kao cijenama faktora – rada. U sklopu ovog izučava se monopolska uloga sindikata i njihov uticaj na poboljšanje blagostanja radnika, ali prvenstveno se želi skrenuti pažnja na uticaj koji oni ostvaruju kako bi poboljšali sopstveni položaj, odnosno položaj svojih članova, kao i na posledice koje ovakvo kretanje ima za nesindikalne radnike. Takođe, ekonomski značaj uticaja na sindikata na formiranje minimalnih cijena rada je kroz istoriju imao značajnu ulogu, a to se može vidjeti iz različitih studija koje su ekonomisti radili i koje su imale zadatak da utvrde uticaj sindikata, preko minimalnih cijena rada, na kretanje nezaposlenosti.

 

 
1.FAKTORI PROIZVODNJE

Prema savremenoj ekonomskoj teoriji postoje četiri grupe faktora proizvodnje: zemlja, rad, kapital i preduzetništvo. Cijene ovih faktora imaju različite cijene zavisno od vrste faktora, pa tako postoje: renta, nadnica, kamata i profit. Mehanizam na osnovu koga se određuje  cijena faktora je suštinski isti kao i mehanizam po kome se utvrđuje cijena potrošnih dobara. Za razliku od tržišta potrošnih dobara , preduzeća i domaćinstva imaju drugačije uloge na tržištu faktora proizvodnje.  „Kriva tražnje za faktorima proizvodnje je opadajuća funkcija“ , kao i kriva tražnje za finalnim dobrima.
Specifičnost faktora proizvodnje se ogleda u tome što , za razliku od tržišta potrošnih dobara, faktori proizvodnje se ne mogu koristiti odvojeno jedni od drugih. Takođe, produktivnost jednog faktora proizvodnje je određena raspoloživošću i kvalitetom ostalih faktora proizvodnje sa kojima je u kombinaciji.
Takođe, neka tržišta faktora proizvodnje su savršeno konkurentna, za razliku od tržišta gdje pojedini subjekti mogu imati veći uticaj od drugih,zato je potrebno napraviti analizu osnovnih karakteristika tržišta faktora proizvodnje.

 

 

2.TRŽIŠNA PONUDA FAKTORA PROIZVODNJE

U načelu, tržišna kriva koja se tiče ponude faktora proizvodnje ima pozitivni nagib. Razlog je u tome što je granični trošak tipično rastući.
„Za pojedinačnu krivu rada postoji opšta saglasnost da ima oblik regresivne krive (savijena unazad.)“  U slučaju tržišne krive ponude rada ne postoji opšta saglasnost. Neki teoretičari trvde  da u kratkom roku  „tržišna ponuda kvalifikovanog rada  može imati segmente s pozitivnim  i segmente s negativnim nagibom.“  Međutim, pravilo se mijenja u dugom roku jer nadnice koje su visoke djeluju privlačno za mlade ljude.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Ekonomija

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari