Odlomak

UVOD

Voćarska proizvodnja predstavlja značajnu privrednu delatnost i veliki broj voćnih vrsta omogućava korišćenje brojnih lokacija i područja sa veoma različitim zemljištemi klimatskim uslovima . Za gajenje voćaka mogu da se koriste i zemljišta slabija u pogledu fizičkih , hemijskih i drugih osobina kao i zemljišta sa većim nagibom. Ni jedna poljoprivredna grana ne može da donese toliku zaradu kao voćarstvo , pogotovo u brdsko-planinskim područjima. Gajenjem voća se postiže 10-15 puta veća vrednost proizvodnje po hektaru , nego pri proizvodnji pšenice i kukuruza. Voćarska proizvodnja zapošljava po jedinici površine oko 20 puta više radne snage u odnosu na proizvodnju pšenice. Proizvodnja voća i prerađevina od voća može da bude veoma profitabilna delatnost , naročito kada je u pitanju izvoz. U tom pogledu potrebno je preduzeti značajne mere u pravcu intenziviranja voćarske proizvodnje kao i osavremenjavanje i specijalizacija prerađivačkih kapaciteta. Struktura voćarske proizvodnje , pogotovo u Srbiji je relativno nepovoljna što znači da je treba postepeno menjati u korist deficitarnih voćnih vrsta kao što su recimo kajsije , koje imaju najveće mogućnosti za realizaciju na svetskom tržištu . Zbog svog poznatog ukusa , sastava i višestruke mogućnosti za industrijsku preradu i korišćenja kao stono voće , kajsija je jedna od najcenjenijih i najtraženijih vrsta voća. Međutim poslednjih decenija gajenje kajsija kod nas stagnira.  Smanjen interes za gajenje kajsije rezultat je njene stenotopnosti prema uslovima staništa,velikom riziku proizvođača zbog osetljivosti zasada prema niskim temperaturama i propadanja zbog biljnih bolesti, kao i nesigurnim tržišnim prilikama ( nestabilne cene i neregulisan otkup ) .

Poreklo kajsije:  Nastanak i prirodni areal ove vrste je teško definisati ali smatra se da kajsija ( Prunus armeniaca ) poreklom je iz Kine gde je gajena 3000 godina pre nove ere,gde
i danas ima samoniklih šuma. Kajsija je kontinentalna koštuničava voćka koja zajedno sa šljiva ma , breskvama , višnjama i trešnjama pripada  rodu Prunus , familije Rosaceae. Centar nastanka i prirodni areal ove vrste teško je definisati , usled    rane domestifikacije ( 3.milenijum pre naše ere).
Kajsija naj verovatnije potiče iz predela Srednje Azije i sveroistočne Kine , iz oblasti u blizini ruske granice. Moguće je da prirodni areal ove vrste obuhvata i Korejsko poluostrvo i Japan. Kajsija, i ako  to njeno botaničko ime sugeriše ne potiče iz Jermenije. U Jermeniju kajsije su stigle posle 3000 godina šireći se duž Puta svile. Iz Kine ih je na sredozemlje doneo Aleksandar Veliki. U Evropu je preneta pred početak nove ere , a u Ameriku tek u XVIII veku. Rimljani , koji su kajsiju preneli u Evropu još su je nazivali i „ jermenska šljiva“ . Danas , divlje(nedomestifikovane) jedinke kajsije rastu u veoma malig grupama u Kini,Kazahstanu,Kirgiziji i usled male brojnosti smatra se ugroženom. Uzgojne sorte kajsije raširene su širom planete a naj bolje uspevaju u oblastima sa blagom mediteranskom klimom.
Opis kajsije : kajsija je listopadno drvo srednje veličine,guste i široke krošnje koja naraste i do 12 metara u visinu sa stablom prečnika i do preko 40 cm. Oblik krošnje je okrugao a ponekada je i pljosnat. Kora stabla je tamno siva,uzdužno ispucla. Mlade grane i lisne drške su često crvenkaste boje. Listovi su ovalni,dugi 5-10 cm,široki 5-8 cm,sa špicastim vrhom,zaobljenom bazom i nazubljenom ivicom. Cvetovi imaju kratku crvenu dršku,pa često imaju izgled sedećih cvetova. Razvijaju se usamljeno ili u parovima,najčešće pre listanja biljke. Prečnik cvetova je 2-4,5 cm. Cvetna loža i čašični listići su dlakavi,krunični listići su bele ili ružičaste boje,dugi 11-15 cm.Kajsija je samooplodna,retko stranooplodna biljka. Plod je koštunica podseća na malu breskvu,prečnika 1,5-2,5 cm žute do narandžaste boje,ponekad i crvene na strani izloženoj suncu. Unutar ploda se nalazi jedno seme. Drvena masa,naročito visokostablašice (deblo) ,koristi se u drvnoj industriji i zbog karakteristične boje građe ima veliku tehničku vrednost. Iako se smatra da je kajsija suptropska biljka,ona je više prilagođena regionima sa hladnim zimama. Tako na primer kajsija može da podnese temperature i do -30ºC, ali limitirajući faktor u rastu kajsije su prolećni mrazevi. Pošto kajsija rano cveta njeni cvetovi su izloženi poznim prolećnim mrazevima koji ih uništavaju.Kritična temperatura je -4ºC za zatvorene pupoljke, -2 do -3ºC za otvorene cvetove. Letnja suva i vruća razdoblja kajsija dobro podnosi.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Agronomija

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese