Tržište troškova

Uvod

Postoje čitav niz definisanja troškova kao pojma npr.po doktoru Slobodanu Markovskom: „Troskovi su novčano izraženeo trošenje sredstva i rada, koji su sastavni delovi cene koštanja učinaka.“ Dr Tomislav Bandin pod troškovima podrazumeva : „Utrošene vrednosti i reprodukciju. U stvari, troškovi su cenovni izraz utrošaka elementa proizvodnje.“ U knjigovodstvenom leksikonu – data je definicija troškova po kojoj : „ Troškovi su u vrednosti izražen utrošak elemenata proizvodnje u procesu reprodukcije.“
Po dr Dragoslavu Radunoviću „Troškovi predstavljaju novčani izraz utrešenin elemenata radnog procesa.“ U ekonomskoj enciklopediji troškovi su definisani kao : „Finansijski utrošak u procesu proizvodnje.“ Imajući u vidu da su troškovi novčano izraženi utrošci elementa reprodukcije, to ih treba shvatiti kao važan faktor proizvodnje , a time i ekonomske politike. Proizvodnjom se zadovoljavaju potrebe pojedinca, preduzeća i društva .
Sa aspekta pojedinca veća proizvodnja znači i bolje zadovoljenje pojedinačnih intresa radnika i građana uopšte. Sa aspekta preduzeća veća proizvodnja znači brže i kvalitetnije izvršenje postavljenih zadataka, veće zarade i bolji materijalni položaj preduzeća. Sa društvenog aspekata veća proizvodnja je garancija većeg zadovoljenja društvenih potreba potrošača,a time većeg i boljeg zadovoljenja potrba društva kao celine.
Troškovi se obuhvataju po vrstama – u sebi inkorporiraju materijalne troškove i amortizaciju. Materijlni troškovi i amortizacija čine troškove prenete vrednosti, dok mnogi izdaci kao zarade radnika, doprinosi, porazi, kamate i dr.čine novostvorene vrednosti.

Vrste troškova

Različitim klasifikacijama, koji se danas vrše , troškovi se razgraničavaju u cilju kontrole njihovih kretanja da se omogući njihovo alociranje po proizvodima ili po mestima troškova, da se olakša postupak prilikom utvrđivanja efekta raznih poslovnih poduhvata, da se omogući brojni analitički prilazi ili da se odgovori na pitanja koje se postavljaju izvan preduzeća. U literaturi se susreću brojne podele troškova u kojima du troškovi grupisani s različitih aspekta.
Različita grupisanja troškova, odnosno različiti aspekti njihovih posmatranja, motivisani su po pravilu svrhoni kojoj treba da služe određene garancije. Ima i slučajeva kada je potrebno raspolagati podacima o ukupno nastalim troškovima bez obzira na njihovu strukturu. U takvim slučajevima naizgled nije nepohodno neko raščlanjivanje troškova. Međutim, i tu je nužno sumirati brojne vrste troškova, tako da se samo po sebi nameće izvesno njihovo grupisanje.
Postoje sledeće vrste troškova:

1. Prirodne vrste troškova,
2. Ekonomski i neekonomski troškovi,
3. Direktni i indirektni troškovi,
4. Troškovi po mestima i nosiocima,
5. Ukalkulisani, realižovani i naplačeni troškovi,
6. Stvarni, planski troškovi,
7. Absorbovani, preabsorbovani i neabsorbovano opšti troškovi,
8. Kratkoročni i dugoročni troškovi,
9. Troškovi koji se mogu kontrolisati i troškovi izvan kontrole,
10. Fiksni, varijabilni i polufiksni troškovi.
11. Ostale podele i grupacije troškova.

Prirodne vrste troškova

Podela troškova po njihovim vrstama smatra se prirodnom podelom ili osnovnom podelom troškova. Takvom se podelom omogućuje utvrdjivanje za koju su svrhu napravljeni određeni troškovi, odnosno za koju su vrstu potrebe nastali, ili kakva je vrsta sredstva i rada utrošena. Polazeći od postavke da klasifikacija troškova po vrstama treba da omogući lako razgraničavanje u okviru određenih grupa, osnovne ili prirodne grupe- vrste troškova bile bi ove:

• Troškovi materijala,
• Troškovi stalnih sredstava- amotizacije,
• Troškovi rada- ukalkulisani lični dohoci,
• Kalkulisani doprinosi društvenoj zajednici i
• Troškovi usluga.

U grupu troškova materijala spadaju vrednosti utrošenog materijala, nabavljene energije, utrošenog goriva i maziva, sitnog inventara, ambalaže, kao i vrednosti drgih vrsta materijala.
U nekim preduzećima učešće tih troškova u strukturi ukupnih troškova mnogo veće poređenju sa ostalim vrstama troškova. Danas gotovo nema preduzeća u kojima bi troškovi materijala imali beznačajnu ulogu.
U troškove sitnih sredstava spada amortizacija, odnosno vrednosni izraz utrošaka stalnih sredstva. Ima i autorankoju u troškove stalnih sredstava ubrajaju poreda amortizacije još troškove invedticionog održavanja i kamate na kredite stalnih sredstva. Amortozacija se utvrđuje na bazi amortizacionih stopa koje se primenjuju na osnovu klasifikacija stalnih sredstva po pojedinim gurpacijama.. U troškove rada koji su nazvani lični dohodci spadaju predviđene naknade za rad radnika, zajedno s doprinosima iz ličnog dohodka. Suma ukalkulisanih ličnih dohodka utvrdjuje se na bazi osnova i merila predviđenih za određeni kvalitet i kvalitet rada u pravilnicima za raspodelu ličnih dohodka radnika u preduzeću.