Udruživanje preduzeća

Uvod
Od prve ljudske zajednice ljudi su se ujedinjavali da bi obavljali različite aktivnosti. Razlog tome je što su shvatili da je lakše uraditi neki posao zajedničkim snagama, a ne pojedinačno. Prvi oblici industrijske proizvodnje zasnivali su se na jediničnoj proizvodnji, da bi postepeno prešli na serijsku, pa masovnu proizvodnju. Danas preduzeća pretstavljaju organizacije koje koriste menadžersku koordinaciju za interno funkcionicanje i tržišnu koordinaciju u odnosu na druga preduzeća ili pravne i fizičke osobe. Danas postoje različiti oblici preduzeća i različite forme udruživanja preduzeća. Svi oni imaju isti krajnji cilj a to je ostvarivanje dobiti, mada ni ostale ciljeve ne treba zanemariti kao što su: rast, razvoj, doprinos društvenoj zajednici, bezbednost zaposlenih, itd.
Poslovanje preduzeća kao ekonomskog bića aktuelno je u svakom vremenu, ekonomskom prostoru i privrednom ambijentu. Istorijski gledano, preduzeće je oduvek  predstavljalo stožer  privrede, njenih ekonomskih aktivnosti i prosperiteta. U skladu sa karakteristikama, funkcijama, ulogom, i efikasnošću preduzeća raspoznaju se kvalitativna obeležja privrede i njenog ambijenta, kao i različitih društveno-ekonomskih sistema.
Privredno visoko razvijene zemlje postavljaju preduzeće (u raznim oblicima) kao osnovni ekonomski subjekt, umesto stvaranja i raspodele profita. Isto tako, ono predstavlja ekonomski i organizacioni oblik ostvarivanja brojnih neekonomskih ciljeva i interesa. Stoga su u savremenoj teoriji i praksi preduzeće, njegovo funkcionisanje, metode poslovanja i organizacija – predmet izučavanja brojnih ekonomskih, ali i drugih naučnih disciplina.

Preduzeće

Preduzeće je ekonomski subjekt u okviru kojeg se, u robnonovčanoj privredi, obavlja određena privredna delatnost i aktivnosti. Kao oblik privredne aktivnosti i poslovanja preduzeće prirodno evoluira prostorno i vremenski, po formi i sadržini. Kontinuitet preduzeća kao oblika organizacije društvenog rada i ekonomskih aktivnosti zasniva se na pretpostavci da se oblici organizovanja rada u robnoj proizvodnji bitno ne razlikuju u različitim društvenim sistemima. Društvena i ekonomska obeležja preduzeća evoluiraju sa transformacijom svojine i razvojem tehničke osnove preduzeća, odnosno podele rada. Razvoj komponenata proizvodnje, tehničke osnove i podele rada ,kao i omasovljavanje proizvodnje i automatizacija proizvodnje dovode do promena kvalitativnih obeležja preduzeća. Na položaj i reprodukciju preduzeća doprinose uticaj i mere ekonomske politike države. Ekonomski karakter preduzeća proizilazi iz njegove materijalne baze koju čine kapital i ljudski rad, kao i ekonomskih zakonitosti i principa na kojima se zasniva poslovanje i razvoj preduzeća. Preduzeće je složen ekonomski i organizacioni subjekt koji podrazumeva  detaljnu  unutrašnju  podelu  rada,  poslova i funkcija, a samim timi potrebu njihovog koordiniranja ka postavljenim ciljevima. Sa aspekta ekonomike poslovanja preduzeće je posmatramo kao osnovni ekonomski organizovani oblik poslovanja i ekonomske aktivnosti ljudi, sa određenim i definisanim ciljevima. U tom smislu ono predstavlja oblik kolektivnog (zajedničkog) rada i aktivnosti, ekonomskii organizacioni subjekt u kome se ostvaruju reprodukcija i funkcionisanje raznovrsnih delatnosti, procesa rada i međuljuskih odnosa .U razvoju ekonomije šire posmatrano, preduzeća predstavljaju nosioce i generatore ne samo razvoja ekonomije, već i društva, odnosno civilizacije. Od poslovanja, rasta i razvoja preduzeća  umnogome zavisi tempo privrednog i društvenog razvoja svake zemlje, širih i užih regiona.

Veličina preduzeća

Značajna odrednica ekonomije svakog preduzeća je i njegova veličina. U ekonomici i praksi preduzeća koriste se različiti kriterijumi i metode za rangiranje preduzeća. Rangiranje preduzeća po veličini je značajno sa stanovišta ekonomskih mera države u vođenju selektivne ekonomske politike i kontrole, kao i mera podsticaja različitih vrsta delatnosti i poslova u okviru preduzeća. Veličina preduzeća ima značaj i sa stanovišta uticaja i dejstava tržišnih mehanizama. Kao kriterijum veličine preduzeća obično se uzimaju: broj zaposlenih, vrednost uloženog kapitala, obim proizvodnje i prodaje i sl. Za efikasnost svake nacionalne privrede je bitno da u njenoj strukturi postoji uravnotežen odnos između broja velikih, srednjih i malih preduzeća. Preduzeća različite veličine se svojim ulogama i karakteristikama međusobno dopunjavaju. Privreda u kojoj postoji optimalna struktura preduzeća različite veličine, poseduje neophodnu fleksibilnost i adaptibilnost  što su bitne predpostavke njene uspešnosti u uslovima turbulentnosti okruženja. Velika preduzeća su nosioci i glavni činioci tehnološkog razvoja i ekonomskog rasta privrede. S druge strane, mala preduzeća predstavljaju sinonim preduzetništva i njima se u savremenoj privredi poklanja posebna pažnja, iako nisu strateški nosioci ekonomskog razvoja. Posebno izučavanje i praćenje malih, srednjih i velikih preduzeća obezbeđuje efikasno upravljanje njihovim poslovanjem, kao i stvaranje odgovarajućeg poslovnog i društvenog ambijenta za njihovo poslovanje.