Uloga i značaj osiguranja

UVOD

Sama reč osiguranje označava sigurnost, poverenje u nešto, obezbeđenje i izražava svrhu osiguranja koja se uopšteno sastoji u pružanju neke sigurnosti . Osiguranje u najširem smislu predstavlja zaštitu imovinskih interesa fizičkih i pravnih lica prilikom realizacije rizika, odnosno nastupanja osiguranih slučajeva na račun fondova osiguranja formiranih naplatom premija tih lica. Kroz različite vidove pokrića, odnosno vrste zaštite, delatnost osiguranja je prisutna u svakodnevnom životu. Pravna lica i pojedinci izloženi su neprekidnoj mogućnosti dešavanja opasnosti koje mogu prouzrokovati štetu. Osiguranje predstavlja jedan od najvažnijih vidova obezbeđenja od takvih događaja i predstavlja ekonomsku nužnost svakome ko vodi računa o bezbednosti u poslovanju i svakodnevnom životu.

Osiguranje se može posmatrati s tri stanovišta, odnosno ono ima tri sastavna dela : ekonomski, pravni i tehnički. Ekonomski vid se iskazuje ciljem koji se želi ostvariti – tu je reč o zadacima osiguranja: posredna i neposredna zaštita osiguranika, odnosno njegove imovine kao osnovna svrha, zatim slede razvojna, socijalna uloga i drugo. Pravni vid podrazumeva uređenje izuzetno brojnih pravnih odnosa koji nastaju u osiguranju, počevši od njegovog zaključivanja pa do isplate naknade štete, dok je tehnički onaj deo koji uređuje odvijanje osiguranja posmatranog kao posebni mehanizam za procenu težine rizika, njihovo izravnavanje u prostoru i vremenu, proračun premije, sve to uz upotrebu najsavremenijih statističko-matematičkih i drugih metoda. Poslovanje preduzeća u savremenoj tržišnoj privredi bez oslanjanja na zaštitne fondove iz osiguranja ne može se ni zamisliti. Naknadama šteta nastalim tokom procesa privređivanja osiguranje obnavlja radnu sposobnost privredne jedinice omogućavajući joj savladavanje ekonomskih posledica štetnih događaja. Kod pojedinaca isplatom naknada iz osiguranja takođe se rešavaju pitanja njihovog zbrinjavanja. Čoveka i njegovu zajednicu od davnina su ugrožavale najrazličitije opasnosti preteći da ih unište, povrede, ugroze život, zdravlje ili imovinu, dovodeći u pitanje čak i njihov opstanak. Razni oblici zaštite koji su primenjivani morali su se neprekidno usavršavati budući da su nastajale i nove opasnosti, odnosno rizici. Sem potrebe za zaštitom sopstvenih dobara od prirodnih nepogoda ili od tuđih radnji, javljala se i potreba za zaštitom od posledica sopstvenog delovanja kojim se može naneti šteta tuđim (ili i svojim) dobrima. Pojedinac sopstvenim snagama nije mogao obezbediti ovakvu zaštitu. Stoga je vrlo rano u razvoju ljudskog društva iskrsla zamisao o ustrojenju neophodne zaštite preko mehanizma kojim će pojedinci, ugroženi istom opasnošću, svojim naturalnim ili, kasnije, novčanim doprinosima obezbediti naknadu onima koje opasnost pogodi. Početni oblici zaštite ljudima koje je pogodila nesreća (bolest ili smrt hranioca porodice, nastanak radne nesposobnosti, uništenje imovine posle požara i slično) bili su zajednički prilozi i pomoć zajednice – rodbine, sela ili plemena. U prvobitnoj društvenoj zajednici, kada nije bilo privatne svojine, taj problem nije mogao biti složen: uništena dobra je zajednica zamenjivala novostvorenim. U ovakvim, više ili manje slabo uređenim poduhvatima, mogu se pronaći izvesni tragovi savremenog osiguranja.

Danas je osiguranje, prevalivši nekoliko milenijuma razvoja i prošavši više faza, visokorazvijena društvena delatnost, privredna ustanova koja nadoknađuje štete nastale usled dejstva rušilačkih prirodnih sila, nesrećnih slučajeva i mnogih drugih događaja. Ono obezbeđuje ekonomsku zaštšu osiguranicima, pravnim i fizičkim licima, od šetnih dejstava i poremeđaja do kojih dolazi nastankom osiguranog slučaja ili ostvarenjem osigurane opasnosti. Pojmovi kao opasnost, rizik, šteta, odšteta neposredno su povezani s pojmom osiguranja koji u sebi nosi zamisao bezbednosti. Premda ovo opšte značenje sasvim dobro odslikava svrhu osiguranja, kod njega se u savremenim uslovima radi i o još nekim veoma važnim činiocima, na primer, o doprinosu postojanosti privrednog i društvenog procesa uopšte. U naučnim izvorima se može naići na niz tumačenja i odredaba osiguranja. Recimo, priznati nemački teoretičar Peter Koh navodi da „osiguranje služi zaštiti od štetnih posledica određenih događaja.” Po Fridhelmu Nikelu osiguranje je „novčana usluga zasnovana na jemstvu da će se pokriti rizici i u određenim slučajevima izvršiti novčana nadoknada” . Tumačenja su različita zavisno od toga da li ih daju ekonomisti, pravnici, tehničari osiguranja (aktuari), ali i u zavisnosti od obeležja društveno-političkog poretka o čijem se osiguranju radi. Zbog toga se za svako tumačenje osiguranja može istaći da je relativno te da nije opšte prihvatljivo.