Odlomak

 

1. UVOD
U savremenom poslovnom okruženju, veoma je bitno poznavanje fenomena nezavisne revizije, bez koje nema ni efikasnih finansijskih tržišta na određenom ekonomskom prostoru. Ovo je posebno značajno u uslovima globalizacije ekonomskih, finansijskih i privrednih tokova, kao i u uslovima snažne harmonizacije, odnosno ujednačavanja računovodstvene i revizorske prakse na najširem – svetskom planu. Nije preterano ako kažemo da se moderno društvo nikada ne bi razvilo u toj meri, bez nezamenljive uloge revizora i računovođa, kao „anđela čuvara“ kvaliteta finansijskog izveštavanja.
Naime, od najstarijih civilizacija pa sve do danas, uloga računovođa je bila da se zaštiti integritet finansijskog sistema. Oni su to mogli da čine jer su bili visoko obučeni i profesionalci sa obimnim znanjem. Otuda, bez njihove uloge je nezamisliva efikasnost tržišta kapitala. O cilju sticanja kompletne slike o pojmu, značenju i ulozi funkcije nezavisne revizije u globalizovanom okruženju, najpre ćemo prezentirati kratak istorijat nezavisne revizije, a u daljem radu ćemo definisati reviziju.
Računovodstvo je staro, skoro isto koliko i civilizacija. Još od najstarijih vremena, ljudi su obavljali određene svrsishodne poslovne aktivnosti i vodili poslovne evidencije o istima. Svrha vođenja poslivnih evidencija bila je u polaganju računa državi sa plaćanje poreza.
Revizija (reč „revizija“ vuče korene od glagola „revidere“, što u doslovnom prevodu sa latinskog jezika znači „ponovo videti“) je veoma blisko povezana sa računovodstvom i ima dugu predistoriju. Antropolozi su pronašli zapise revizorskih aktivnosti koji se vremenski mogu locirati još u vreme starog Vavilona – oko 3000 godina pre naše ere. Revizija se, takođe, obavljala i u drevnoj Kini, Grčkoj i Rimu.
U Engleskom jeziku se koristi termin „auditor“ (revizor), odnosno „auditing“ (revizija). Ove reči vuku koren od glagola „audire“, što na latinskom jeziku znači čuti ili slušati. Ovaj termin karakterističan je za početak razvoja revizijske profesije kada je revizor saslušavao poreske obveznike o rezultatima njihovog rada kako bi im odredio poresko opterećenje. Shodno takvom značenju te reči, revizija se može definisati kao ponovni, odnosno naknadni pregled obavljenih poslovnih događaja koji se vrši na osnovu postojećih dokumenata.
Revizija je nastala kao rezultat društveno – ekonomskih odnosa i potreba vlasnika kapitala da na adekvatan način upravlja svojom imovinom i kapitalom. U periodu manifakture, u ranoj fazi kapitalizma, nije postojala potreba dodatnog nadzora jer je tim malim radionicama upravljao i ekonomske procese u njima kontrolisao sam vlasnik. Međutim, kada se mala radionica razvila do nivoa kada jedno lice ili porodica nisu mogli da kontrolišu određene ekonomske i finansijske poslove, dolazi do potrebe za dodatnim nadzorom nad tim i takvim poslovanjem. Svakako, ne možemo u tom trenutku istorijskog razvoja proizvodnih snaga, taj i takav nadzor zvati revizijom, mada je imao odlike proširenog nadzora.
Sistem plaćanja je drugi faktor koji je direktno uticao na pojavu revizije. Naime, dok je plaćanje roba i usluga bilo prometno, znači odmah, nisu postojali uslovi za eventualne mahinacije u dužničko – poverilačkim odnosima.
Ali, razvoj proizvodnih snaga i odnosa razvio je privredno – pravne instrumente, posebno u sektoru plaćanja obaveza, što je dovelo do novih, alternativnih vidova plaćanja i što je rezultiralo otežanim plaćanjima uzrokovanim nesolventnošću poslovnih partnera. Mogućnost da poslovni subjekt propadne zbog raznih spekulativnih radnji drugog, a sve zbog nedostatka korektnih informacija o poslovnom partneru, bila je sve veća. U ovom periodu bilo je teže stečeno očuvati nego novo steći, što je kompleksan problem koji je uzrokovao pojavu revizije koja dobija izuzetno značajno mesto u tadašnjem ekonomskom okruženju. U tim i takvim odnosima, potreba za uslugom jednog objektivnog, profesionalno kompetentnog, stručnog lica u funkciji revizora je postala neminovnost. Znači, tada je došlo do razvoja revizije, od njenog početnog oblika kontrole koji je kasnije transformisan u reviziju, kakva se i danas primenjuje u svetu.
Revizija je, dakle, naučna disciplina koja zadnju deceniju kod nas dobija svoje mesto koje u zemljama razvijenih ekonomija ima vekovima. Od industrijske revolucije uporedo sa razvojem preduzeća i nastankom menadžerske funkcije revizija je zaokružila i učvrstila svoju ulogu u privredi. NJena funkcija je prevashodno da da neutralno mišljenje o finansijskim izveštajima koje menadžment podnosi vlasnicima. Poslednjih tridesetak godina razvoja revizije na našim prostorima bez sumnje je iskristalisao izuzetan značaj revizorskog zanimanja, naročito u procesu nadzora i upravljanja ne samo na nivou privrednih subjekata, gde se daje nezavisno stručno mišljenje o finansijskim izveštajima koje menadžment podnosi vlasnicima, već i na državnom nivou, gde institucija državnih revizora ima značajnu ulogu.
Naša zemlja je više od jedne decenije u ratovima i tranziciji. Opšti socijalni uslovi i okruženje u kome živimo svakako imaju uticaja na razvoj revizijske profesije kod nas. Prema tome, revizija je veoma značajna u građenju i razvoju tržišnih i poslovnih institucija.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Ekonomija

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari