МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТ
Улога и значај ревизије
Семинарски рад
Рачуноводство са ревизијом,
Доц.др Маја Андријашевић
Марија Вићентијевић Ф/014/11
Пожаревац, јул 2013
Систем плаћања је други фактор који је директно утицао на појаву ревизије. Наиме,
док је плаћање роба и услуга било прометно, значи одмах, нису постојали услови за
евентуалне махинације
3
у дужничко – поверилачким односима.
Али, развој производних снага и односа развио је привредно – правне инструменте,
посебно у сектору плаћања обавеза, што је довело до нових, алтернативних видова
плаћања и што је резултирало отежаним плаћањима узрокованим несолвентношћу
4
пословних партнера. Могућност да пословни субјект пропадне због разних
спекулативних радњи другог, а све због недостатка коректних информација о
пословном партнеру, била је све већа. У овом периоду било је теже стечено очувати
него ново стећи, што је комплексан проблем који је узроковао појаву
ревизије
која
добија изузетно значајно место у тадашњем економском окружењу. У тим и таквим
односима, потреба за услугом једног објективног, професионално компетентног,
стручног лица у функцији ревизора је постала неминовност. Значи, тада је дошло до
развоја ревизије, од њеног почетног облика контроле који је касније трансформисан
у ревизију, каква се и данас примењује у свету.
Ревизија је, дакле, научна дисциплина која задњу деценију код нас добија своје
место које у земљама развијених економија има вековима. Од индустријске
револуције упоредо са развојем предузећа и настанком менаџерске функције
ревизија је заокружила и учврстила своју улогу у привреди. Њена функција је
превасходно да да неутрално мишљење о финансијским извештајима које
менаџмент подноси власницима. Последњих тридесетак година развоја ревизије на
нашим просторима без сумње је искристалисао изузетан значај ревизорског
занимања, нарочито у процесу надзора и управљања не само на нивоу привредних
субјеката, где се даје независно стручно мишљење о финансијским извештајима
које менаџмент подноси власницима, већ и на државном нивоу, где институција
државних ревизора има значајну улогу.
Наша земља је више од једне деценије у ратовима и транзицији.
5
Општи социјални
услови и окружење у коме живимо свакако имају утицаја на развој ревизијске
3
Подбадање, подстрекивање, подстицање; сплетка, смицалица, подвала.
4
Несолвентност
( енг.
Insolvency
),
немогућност плаћања доспелих обавеза у роковима њихових доспећа.
5
Привреда која се мења из планске привреде (социјализам) на слободно тржиште (капитализам).
2.
професије код нас. Према томе, ревизија је веома значајна у грађењу и развоју
тржишних и пословних институција.
2. ПОЈАМ И УЛОГА РЕВИЗИЈЕ
Ревизија финансијских извештаја је прoцес прикупљања доказа (релевантних и у
довољној количини) о пословним трансакцијама
6
и последицама које проузрокују и
утврђивања сагласности начина исказивања (стања, власништва, начина
вредновања и начина обелодањивања) са рачуноводственим стандардима као и
саопштавања резултата (у виду ревизијског извештаја) заинтересованим
корисницима.
Ревизија има
улогу
да помогне у контроли вођења економских активности и да
обезбеди већу сигурност приликом доношења одлука од стране корисника
ревизорског извештаја. Улога ревизије се може посматрати посебно као:
1) Друштвена;
2) Економска;
3) Психолошка;
4) Политичка.
1. Друштвена улога ревизије је вероватно најзначајнија улога ревизије. Односи се на
пружање неопходне стабилности у друштвеним односима кроз отклањање сумњи
које појединци и организације могу имати. Корист, дакле, имају и појединци и
друштво у целини. Постојање ревизије пружа, иако јој то није примарни циљ, ширу
друштвену сигурност у погледу квалитета јавно расположивих информација.
2. Економска улога ревизије се заснива на претпоставци да ревизија доприноси
ефикасности превредног система и рационалном доношењу одлука о алокацији
7
ресурса, зато што се њоме смањује сумња у финансијске информације у
извештајима на основу којих се доносе одлуке о пословању. Због тога информације
морају бити верификоване јер одлуке донешене на бази нетачних информација могу
имати за последицу, па најмање губитак у пословању неког предузећа.
3. Ревизија побољшава психолошко стање појединца кроз отклањање или умањење
сумњи и неизвесности. Она је пре свега усмерена на индивидуе, али и посредно на
друштво јер су поседници део друштва. Ревизија има способност да смањи
забринутост појединца и тиме помогне у одржавању стабилности у њиховим
економским и друштвеним односима.
4. Под политичком улогом ревизије се подрезумева деловање ревизора у правцу
очувања статуса успостављених односа у друштву. Они истичу да обављају свој
посао професионално, да раде за читаво друштво, док у суштини раде за себе.
6
Трансакција
је један од средишњих теоријских појмова који означава особену врсту комуникације, између
најмање два појединца.
7
Додавање, додатак; трговинско одобравање неког рачуна, или ставке унесене у рачун.
3.
