Ustavno pravo

1. Појам државе (елементи, обележја, врсте надлежности) (стр. 157-159)
Drzava je teritorijanla zajednica ljudi c vrhovnom vlascu.Drzava je organizacija koja se zasniva na potcinjavanju naroda na odredjenoj teritoriji njenoj vrhovnoj vlasti .Drzava ima spoljasnja i unutrasnja obelezja.Ona je organizacija sa monopolom za fizicku prinudu ,to je njeno spoljasnje obelezje,a unutrasnje obelezje drzave je njena drustvana uloga odnosno drustvena funkcija.Svaka drzava se sastoji od odredjenih elemenata koji cine njenu sustinu.Tri osnovna elementa rzave su:narod,teritorija,vlast.Postoje 3 vrste nadleznosti.1)Stvarna,2)mesna i 3) funkcionalna nadleznost.Stvarna nadleznost je odredjena vrstom drzavnog posla koji obavlja drzavni organ,na primer jednu vrstu poslova obavljaju sudski organi koji u materijalnom,sadrzinskom smislu mogu spadati u krivicnau materiju ,gradjansku,porodicnu,radni itd.Mesna nadleznost se definise prema mestu vrsenja drzavnih poslova.Kada istu stvarnu nadleznost vrse sluzbena lica na razlicitim mestima,onda tu nadleznost vrse na teritorijalno odredjenom podrucju.Funkcionalna nadleznost je specificna vrsta stvarne nadleznosti,i ona podrazumeva raspodelu poslova u okviru drzavnog organa koji vrsi konkretnu stvarnu nadleznost.
2. Облици државне организације (облик владавине, облик политичког режима, државно уређење, организација власти) (стр.159, 171,172)
Medju brojnim oblicima drzavne organizacije izdvajaju se 3 glavne vrste koje u sebi sadrze vise podvrsta.Tri glavne vrste drzavnih oblika su:oblici vladavine,oblici politickog rezima,i oblici drzavnog uredjenja.Oblik vladavine se odredjuje prema organizaciji sefa drzave.Dva su oblika vladavineLmonarhija i republika.Oblik politickog rezima se odredjuje prema odnosu drzavnog aparata pre vecini naroda(gradjanima,stanovnostvu). Postoje 2 glavna oblika politickog rezima:demokratija i autokratija.Oblik drzavnog uredjenja se odredjuje prema odnosu centralnih i perifernih drzavnih organa.Dva glavna oblika su :prosta drzava i slozena drzava.Organizacija vlasti,u najsirem smislu je skup drzavnih institucija,nacin njihovog izbora,organizacija i nadleznost drzavnih organa kao i medjusobni odnosi izmedju institucija.
3. Сувереност државне власти: својства и елементи државне суверености (стр.160, 161)
Svojstva drzavne vlasti su nezavisnost,nedeljivost,trajnost.Nezavisnost drzave znaci da je drzava slobodna u donosenju svojih odluka.Pravno znaci da konkretna drzava nije obavezna da slusa zapovedi bilo koje strane vlasti koja se nalazi van njene teritorije.Nezavisnost drzave znaci originernost te vlasti,njena vlast je izvorna.Jedino drzava crpi svoju vlast i sebe same,sve ostale organizacije koje vrse vlast svoju vlast izvode iz drzave.Nedeljivost drzavne vlasti znaci da vlast jedna jedina i jedinstvena cak i kada se vrsi posredstvom vise organa.U okviru te nedeljive drzavne vlasti razlukuju se pojedine funkcije koje se poveravaju drzavnim organima ciji nosioci vrse funkciju vlasti.Trajnost drzavne vlasti znaci da ona neprekidno traje bez obzira sto se njeni nosioci menjaju.Ona ostaje ista i trajna nezavisno od njenih nosilaa koji su razliciti i smenjivi.Elementi drzavne suverenosti su:1)Nezavisnost drzave znaci da je drzava slobodna u donosenju svojih odluka. 2)Nadmoc drzavne vlasti u odnosu na sve druge subjekte-supermatija drzavne vlasti znaci da vlast na svojoj teritoriji moze nametnuti svoju volju svima,a drugi su obavezni da slusaju njene zapovedi.3)Pravna neogranicenost drzavne vlsti znaci da drzavna vlast moze donositi kakve hoce odluke ,akte,norme.Pravni akt koji donosi drzava su obavezni i moraju se izvrsiti,jer nema neke druge vlasti koja bi mogla da ogranici drzavnu vlast.Suverenest je pravni odraz monopola fizicke sile.
4. Теорија народне и Теорија националне суверености (стр.161,162)
Suverenost po Bodenu jeste neogranicena,jedinstvena,neodgovorna,stalna i neotudjiva.Teorija narodne suverenosti je nastava u drugoj polovini XVIII veka.Prema teoriji narodne suverenosti subject suveren vlasti nije drzava vec narod.Tvorac teorije narodne suverenosti je Zan zak Ruso,Razvio je teoriju da je suverenost opsta volja naroda ;da se vladavinom zakona koje kao izraz opste volje donosi narod,ostvaruje opste dobro.Narodna suverenost pripada narodu u smislu da svakom gradjaninu pripada po jedan deo suvereniteta .Prema teoriji nacionalne suverenosti koja se inspirise idejama da Dzona Loka i Monteskjea suverenost pripada naciji.Nacija je poseban entitet a ne prost zbir gradjana.Nacija mora imati svoje predstavnike koji bi vrsili suverenost.Samo putem predstavnistva nacija se moze izraziti u svojoj nedeljivosti.
5. Устави и сувереност (стр.162-165)
Danas su retki ustavi koji sadrze odredbu da je drzava koja se ustavom utvrdjuje suverena. To svojstvo drzave se podrazumeva, samim tim sto ona vrsi ustavotvornu vlasti donosi ustav.Ponekad se sustina drzavne suverenosti daje opisno, ali se rec suveren izostvalja (Ustav Albanije iz 1928g) I tu je rec o spoljnom elementu suverenosti. Mada, postoje I ustavi koji izricito odredjuju drzavu kao suverenu (Ustav Finske iz 1919g, Ustav Rumunije iz 1948g).Odredbu o drzavnoj suverenosti sadrzi I Ustav SR Jugoslavije iz 1992g.Za razliku od svojstva drzavne suverenosti koju ustavi izricito ne naglasavaju, gotovo da nema ustava koji izricito ne odredjuje titulara suverenosti u drzavi. U savramenim ustavima kao titulara suverenosti navode se ili nacija ili narod ili svi gradjani. Sa stanovista ustavnog prava, najkorektnija je odredba o nosiocu suverenosti koja kaze da su to svi gradjani (npr. Ustav Francuske iz 1795g, Ustav Makedonije iz 1991g, Ustav Republike Srbije iz 1990g itd). Slicnu odredbu o nosiocu suverenosti ima I Ustav Republike Srbije iz 2006g koji kaze: “ Suverenost potice od gradjana koji je vrse referendumom , narodnom inicijativom I preko svojih slobodno izabranih predstavnika….”Posebnu vaznost ovakvih odredbi imaju visenacionalne zajednice I njima se sprovodi polazno nacelo o jednakosti gradjana I koncepcija gradjanske drzave.Za zemlje koje su se izjasnile kao socijalisticke karakteristicna je odredba o radnickoj klasi ili savezu radnika I seljaka kao nosiocu suverenosti (Ustav Republike Kube iz 1976g).