Uvod u pravo

1.Srodstvena formacija: U ovom tipu drustvene formacije i drustvo je jos uvek nerazvijeno, i ne prekoracuje granice rodbinskog sistema. U ovoj drustvenoj formaciji proizvodne snage su takodje na niskom stepenu razvoja pa se ne mogu povecavati ekspoatacijom radne snage. U rodbinskim drustvima ni religijska funkcija, kao prva funkcija kja se diferencirala iz totalne drustvene strukture olicenje u rodbinskom sistemu, nije jos diferencirana, nego je jedinstvena i tesno isprepletana sa funkcijom rodbinske vlasti.

2.Postanak drzave: Postanak drzave sinteticko vidjenje. POstanak civilizacije. Porast populacije i povcavanje kompleksnosti srodnickih drustava i vezivanje za odredjenu teritoriju razbijaju rodbinski sistem i povezanost prvobitnog drustva. Stvara se hijerarhijska struktura i socialna poleda na staleze i klase.
Spajanje vojne, sudske i religiozne funkcije kao odlucujuci faktor stvaranja stabilnog politickog sistema. Smena srodstvenog principa integracije pojedinaca u drustvu teritorijalnim dovodi do stvaranja drzave. Stvaranje grada drzave : verski, vojno-politicki i ekonomski faktori nastanka.
Faktori koji su doprineli formiranju drzave:
1.covek i vlast
2.prvobitni rast populacije
3.prelazak na poljoprivredu, stalno nastanjivanje, porodicu i privatnu svojinu
4.drustvena kompleksnost, sukobi i pojava sudstva
5.seobe i vojni sukobi
6.nastanak grada-drzave
7.normalizacija i normativizacija nastalog stanja
8.regulacija,dominacija i nastanak drzave.

3.Tradicionalna formacija: osnovni organizacioni princip predstavlja politicka vlast utemenjena na sili. Posto je zemlja osnovni resurs u nacinu proizvodnje koji pociva na poljprivredi, posednici sile i nosioci politicke vlasti uspostavljaju kontrolju nad zemljom kao glavnim resursom. Sila u tradicionalnom drustvu pred. osnov politicke vlasti a ova, osnov zauzimanja zemlje, tradicionalno drustvo mozemo oznaciti kao vojno-politicko, agrarno drustvo zemljisnog plemstva.
Osnovne karakteristike-
1.zasnovanosta na agrarnom nacinu proizvodnje i zanatskoj,manufakturnoj trgovini i privredi
2.vojno politicki karakter vlasti
3.dominantan uticaj religije
4.postojanje osnovnih klasa.
5.nedefinisan pravni polozaj zemlje i seljaka
6.vlast se temelji na religiozno-mitskim predanjima i ucenjima.

4. Patrijarhalno drustvo: opisuje se u Starom zavetu, a njegove primere srecemo i u Grckoj i Rimu pre faze preobrazaja ovih drustava u grad-drzavu. Pis grckog patrijarhalnog drustva moze se dosta dobro nazreti u Ilijadi i Odiseji.
U patrijarhalnim drustvima poleda tehnickog rada je veoma slabo razvijena, a podela drustvenog rada svodi se na grupe po starosti i polu. U vakvom tipu drustva u kome porodicna kucna zajednica pred. osnovu vrsenja svih f-ja, drustvene funkcije, pa i politicke funkcije, su nedovoljno diferencirane.
Na osnovama individualizovanja zajednicke svojine i ekonomske i drustvene diferencijacije izmedju prosirenih porodica postepeno se stvaraju znacajne razlikea , dolazi i do politizovanja odredjenih vodecih porodica koje se u okviru naselja postepeno pretvaraju u monopoliste politicke funkcije.

5. Patrimonijalna drzava: Patrimonijalizam se ne moze razumeti ako se nema u vidu njegovo poreklo. Patrimonijalna politicka vlasta nastaje kada jedan staresina porodicnog domacinstva svojim ovlascenjima koja ima u porodicnom gazdinstvu pripaja ovlascenja nad drugim takvim staresinama, tj. ovlascenja politcke vlasti.
Sustina patrimonijalne vlasti je u tome sto kod nje vrsenje pooliticke moci jos uvek ima privatnoppravni karakter. Patrimonijalni gospodar smatra da je njegovo pravo da vrsi politicku vlast iste prirode kao i pravo koje ima nad zemnjom i privatnim poslovima na porodicnom gazdinstvu.
Tipovi patrimonijalnih drzava:
1.sultanski: podrazumeva ekstremni oblik patrimonijalizma koji nesputan tradicijom pociva na potpunoj samovolji.
2.Staleski oblik: upravni aparat prisvaja deo gospodareve vlasti i odgovarajuce ekonomske izglede.
Moze se podeliti na sl. obike:
1.elemenataran patrimonijalizam
2.patrimonijalizam sa prebendom
3.patrimonijalizam sa lenom.

7.Specificnosti evrpskog puta i nastanak moderne drzave. U visoj fazi razvoja tradicionalne, vojno-politicke drzave opada reliziozni karakter drzave.
Drzava neogranicene monarhije nije jos cist tip institucionalne drzave. U njoj se, s obzirom na neogranicen i samovoljan, privatnopravni tip vlasti, mesa licna i institucionalna vladavina. Tek ce razvoj pravne drzavea potom uspostavljanje demokratskog principa, ucvrstiti konacno institucionalni karakter drzave.
Specificnost evropskog puta predstavlja osnovu na kojoj iz okvira tradicionalne drzave pocinje da izrasta moderana drzava. Ova transformacija desila se samo na jednom mestu u svetu, na evropskom Zapadu, gde je iza krala feudalne apsolutistidcke drzave nastala moderna kapitalisticka demokratska drzava.
Centralizacija politicko-drzavnog zivota, razvoj privrede i jacanje socijalne povezanosti omogucavaju da teritorijalno-politicki karakter drzave u ovo vreme dobije nacionalni oblika.
Cisti institucionalni karakter drzave uspostavlja se tek sa jasnim uoblicenjem javnopravne sfere, a konacno potvrdjuje se prelaskom na demokratski princip organizacije drzave.

8. Drzava i pravo u liberalnom kapitalizmu: Liberalizam je jedna od politickih ideologija nastala kao izraz politickih i ekonomskih teznji gradjanskog drustva. Pociva na ideji jednakosti i slobodi pojedinaca.
U politickoj sferi liberalizam podrazumeva zastitu osnovnih prava i sloboda gradjana
U ekonosmkoj sferi zastita privatne svojine, slobodno trziste, i njegovo formiranje po principu ponude i traznje.