UNIVEZITET U BEOGRADU
BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA
Diplomski rad
VIZIJA I MISIJA MENJAČNICA
Mentor: Student:
prof. Dušan S. Milojević Marina Stanković
3cb/0074/10
Diplomski rad Student:
Vizija i misija menjačnica Marina Stanković
2
Sadržaj:
1. UVOD:
3
2. ISTORIJA NASTANKA MENJAČNICA 3
2.2. Devizno tržište i menjačnice u Jugoslaviji od 1950.god.
7
3. DEVIZNO TRŽIŠTE
9
3.1 Pojam i karakteristike deviznog tržišta
10
3.2 Funkcije i zadaci deviznog tržišta 13
3.3 Promptne i terminske transakcije na deviznom tržištu
14
3.4 Pojam deviznog kursa
15
3.5 Sistem fiksnog i fluktuirajućeg deviznog kursa
16
3.6 Konvertibilnost
17
3.7 Kliring
18
3.8 Valuta
19
4. OPIS DELATNOSTI MENJAČNICA
20
5. PLANIRANJE I MENADŽMENT MENJAČNICA
21
6. MISIJA I VIZIJA MENJAČNICA 22
7. STRATEGIJA NASTUPA NA DEVIZNOM TRŽIŠTU 23
7.1 Pravila poslovanja, valute, provizije i transkacije 27
7.2 Problemi poslovanja menjačnica (istraživanje tržišta)
28
7.3 Rešavanje problema poslovanja
30
8. MENJAČKI POSLOVI
31
8.1. Nadležna institucija i kontrola
33
8.2. Propisi
34
8.3. Postupak otvaranja i zatvaranja menjačkog mesta 35
8.4 Potrebni sertifikati 36
7. MENJAČNICE I PRANJE NOVCA
36
8. Prilog: ŠIFARNIK VALUTA
38
8. ZAKLJUČAK
42
9. LITERATURA
43
Diplomski rad Student:
Vizija i misija menjačnica Marina Stanković
4
tržištu Kneževine Srbije je konstantno postojala znatna razlika između nominalnog i realnog
deviznog kursa. U ovom radu se analizira autonomna politika deviznog kursa kneževskih vlasti
čiji je cilj bio ublažavanje negativnih efekata depresijacije groša u privredi i državnim
finansijama Srbije. Primenom ove politike bili su stvoreni uslovi za formiranje lokalnog
deviznog tržišta.
Na teritoriji današnje Srbije, Osmanlije su kovale novac u Novom Brdu, Kučajni i
Beogradu. Novobrdska kovnica bila je u rukama Osmanlija od 1441. do 1443, a zatim,
neprekidno, počev od 1455. godine pa sve do zatvaranja kovnica u Evropskom delu Carstva.
Kovnica u Kučajni počela je sa radom oko 1550. godine, a kovnica u Beogradu 1562. godine.
Kada je zbog velikog priliva srebra iz Novog Sveta, preko Španije, eksploatacija siromašnih
evropskih rudnika postala neekonomična, sultan Sulejman II (1687-1691) definitivno je zatvorio
sve kovnice novca na Balkanu. U evropskom delu carstva, tada je nastavila sa radom samo
prestonička kovnica,
Posle izvedene operacije kvarenja novca 1789. godine, osmanske vlasti su nameravale da
spreče pojavu inflacije i devalvaciju kuruše. Zbog toga je propisano da se cene većine proizvoda
na gradskim pijacama ograniče, a takođe je prvi put učinjen pokušaj da se ovakva praksa uvede i
u trgovinu novcem. Sarafima je bilo naređeno da primaju i prodaju različite vrste osmanliskog i
evropskog novca po utvrđenom fiksiranom deviznom kursu prema kuruši Srbija pod
Osmanlijama nije imala pravo dakuje nacionalni novac. Čak i kada je hatišerifima iz 1830. i
1833. godine Srbija dobila relativno široku unutrašnju autonomiju i formalno postala vazalna
kneževina sa naslednim knezom na čelu, u novčanim pitanjima ona je i dalje ostala pod
jurisdikcijom Istambula. Zbog toga su novčane prilike u Kneževini Srbiji u velikoj meri bile
predodređene finansijskim prilikama centralnih osmanskih vlasti. Pored osmanliskog, u opticaju
se nalazilo obilje zlatnog i srebrnog novca evropskih država: austrijskog, francuskog, engleskog,
holandskog, španskog, ruskog. Iskvarena osmanliska srebrna kuruša odnosno groš služio je
prvenstveno kao obračunska novčana jedinica . Razne vrste osmanliskog i evropskog novca
razmenjivale su se u menjačnicama koje su otvarali bazrđan-sarafi u većim trgovačkim centrima.
Obrenović (1815-1839; 1858-1860) 12. Oktobra 1819. godine izdao Ukaz kojim su prvi
put novčanom tarifom sankcionisane vrste novca koje će biti primane pri naplati poreza i njihovi
devizni kursevi izraženi u obračunskom grošu. Devizni kursevi koje je propisao Miloš Obrenovič
Diplomski rad Student:
Vizija i misija menjačnica Marina Stanković
5
bili su, u stvari, realni tržišni kursevi koji su se formirali u menjačnicama kod beogradskih
sarafa. Pred kraj 1821. godine, u skladu sa nepopularnom praksom iz 1812. godine, Porta je
izdala ferman svim vezirima i kadijama u evropskom delu carstva kojim je fiksirala devizne
kurseve evropskog novca izraženih u grošu na nivo iz 1820. god. Bilo je naređeno da po ovako
fiksiranim kursevima lokalne starešine primaju različite vrste novca na ime državnih dažbina, ali
i da se po ovim kursevima upravljaju i sarafi na lokalnim deviznim tržištima.
Knez Miloš je smatrao da primena prinudnih, nerealnih deviznih kurseva može da nanese
štetu lokalnoj privredi i finansijama. On je odlučio da prikuplja porez i plaća državne dažbine
Osmanlijama po cenama novca koje je propisivao sultan Mahmud II, ali da se novčane
transakcije na tržištu obavljaju po deviznim kursevima koji su se slobodno formirali u Kada je
hatišerifima iz 1830. i 1833. Godine Srbija zvanično postala vazalna država Osmanskog carstva,
različite vrste dažbina koje su do tada plaćane sultanu, uvršćene su u jedinstveni novčani danak
od 2.300.000 groša. Porta, međutim, nije odredila vrste novca u kojima če Srbija plaćati danak,
pa je knez Miloš dobio priliku da autonomnom politikom deviznog kursa ublaži posledice
tadašnjeg oštrog pada vrednosti osmanliskog srebrnog novca. U to vreme, kod sarafa u
beogradskim menjačnicama, devizni kurs groša bio je dva puta niži od nominalno propisanog u
Istambulu.
Da bi zaštitio domaće trgovce i državne finansije, knez Miloš uvodi dvojni kurs
obračunske novčane jedinice groša. On je 6. septembra 1833. godine naredio srpskim
starešinama da porez primaju u evropskom novcu, a ukoliko to ne bi bilo moguće, da se prima i
osmanliski novac, računajući „dva turska groša za jedan poreski groš“ Od tada su u Kneževini
Srbiji bile, u stvari, u upotrebi dve obračunske novčane jedinice: turski, odnosno Realni devizni
kursevi osmanliske kuruše (groša) prema austrijskom zlatniku (dukatu) i srebrenjaku (taliru) u
menjačnicama u Beogradu 1819-1833.
Diplomski rad Student:
Vizija i misija menjačnica Marina Stanković
7
zaslužni za to što je još sredinom 19. veka u Srbiji počelo da funkcioniše devizno tržište kao
mehanizam za uspostavljanje realnih deviznih kurseva.
2
2.1
Devizno tržište i menjačnice u Jugoslaviji od 1950. god.
Tek počev od pedesetih godina, uspostavljanjem institucije “retencionih kvota“ i drugih
oblika zadržavanja dela deviza kod organizacija udruženog rada, odnosno banaka, stvorene su
prve materijalne pretpostavke za buduće trgovanje devizama. Uvođenjem institucije “deviznog
obračunskog mesta“ 1952. godine, bankama, odnosno organizacijama udruženog rada, je
omogućeno da eventualne viškove deviznih sredstava, koja su im data na raspolaganje, mogu
međusobno kupovati i prodavati.
3
Sve do zvaničnog formiranja domaćeg deviznog tržišta 1972. godine, devizni kursevi u
zemlji su formirani na principima bretonvudskog sistema fiksnih pariteta i relativno fiksnih
kurseva. U periodu od 1945. do 1952. godine primenjivan je sistem fiksnih deviznih kurseva. U
dužem vremenskom periodu posle rata, primenjivan je sistem tzv. višestrukih deviznih kurseva,
odnosno deviznih kurseva različitog nivoa. Oni su se ponekad kretali u rasponu od 10:1 u odnosu
na zvanično utvrđeni kurs dinara.
4
Višegodišnji proces postepene decentralizacije odlučivanja i odgovornosti u društveno –
političkom i ukupnom privrednom sistemu okončan je 1972. godine donošenjem novog Zakona
o deviznom poslovanju. Novim Zakonom konstituisana su prava organizacija udruženog rada i
drugih subjekata koji ostvaruju devize, da istim raspolažu i odlučuju o uslovima i načinu
njihovog trošenja. Institucija obavezne cesije deviza i njihovog usmeravanja u centralne devizne
fondove je napuštena, a onima koji ostvaruju devize je ostavljeno da slobodno odlučuju o tome
za koje namene i koliko će zadržati devize radi msopstvenih plaćanja u inostranstvu, koliko i sa
kim će udružiti devize radi stvaranja zajedničkog dohotka i koliko deviza će prodati na domaćem
deviznom tržištu drugim bankama ili Narodnoj banci Jugoslavije.
5
Novi Zakon o deviznom poslovanju i kreditnim odnosima je donet u martu 1977. godine,
a njegove odredbe kojima se regulišu suštinski odnosi u deviznom sistemu su počele da se
2
Petrović, Vukašin; Petrović, Nikola:
Građa zaistoriju Kraljevine Srbije,
I, Beograd, 1882
3
Dragaš B., Nicović Đ., (1986), „Trgovanje devizama i devizni kurs“, Jugoart, Zagreb, str. 191
4
Dragaš B., Nicović Đ., op.cit., str.192
5
Dragaš B., Nicović Đ., (1986), „Trgovanje devizama i devizni kurs“, Jugoart, Zagreb, str. 195
