Vođstvo u organizaciji
1
Ekonomsko-trgovinska skola Krusevac
Seminarski rad iz poslovne ekonomije
Tema: Vodjstvo u organizaciji
Profesor: Ucenik:
Sladjana Nikolic Predrag Tomasevic
Krusevac,april 2016
2
Contents
3. Врум - Јетонов модел одлучивања.
...............................................................................................8
4. Херси-Бланшаров ситуациони модел.
..........................................................................................9
6. Бихејвиористички приступ лидерству
..........................................................................................9
Карактеристике основних елемената процеса комуникације

4
Вођство и стилови вођства
Вођство, као део процеса менаџмента, укључује неколико активности које су кључне за
реализацију стратегије организације:
интерпретирање
– односи се на способност менаџера да правилно тумачи стварност.
Како би ово било могуће, неопходно је да менаџер располаже релевантним
информацијама и да реално сагледава и себе и друге особе.
обликовање
– стварање визије и стратегије, способност прилагођавања планова и
акција променама у средини.
мобилизација
– усмеравање чланова организације према циљу. Придобијање
запослених подразумева мотивацију, указивање поверења, подстицање идеја,
укључивање у одлучивање и делегирање одговорности.
инспирација
– стварање пожељне климе у организацији и одржавање добрих
међуљудских односа. Менаџер то постиже подстицањем развоја сарадника,
подржавањем нових идеја и инспирисањем других да и сами постану лидери.
Стил вођства
се може дефинисати као начин на који се успоставља однос између
менаџера и чланова организације, односно начин на који менаџер усмерава понашање
подређених и средства која притом користи. Постоје различите теорије стилова вођења,
а ми ћемо представити класичну теорију стилова вођења према студији Хоторна и
Ајова.
АУТОКРАТСКИ
стил вођења – менаџер сам доноси одлуке, користи принуду као
средство обликовања понашања, а утицај остварује користећи формални ауторитет.
Способности прилагођавања су ограничене, што овај стил чини изразито
нефлексибилним. Примењује се у малим предузећима у којима је оснивач истовремено
и власник који креира стратегију, структуру и обрасце понашања. Може бити ефикасан
и у већим организацијама у кризним ситуацијама.
ДЕМОКРАТСКИ
стил вођења – одлучивање је партиципативно и децентрализовано.
То значи да постоји поверење у подређене и да су они у већој мери укључени у
решавање проблема, креирање нових решења и одлучивање. Такође, генерални менаџер
се одриче дела моћи у корист нижих руководилаца и специјалиста за одређене
проблеме. Овакав стил руковођења обезбеђује флексибилност система и
карактеристичан је за велика и средња предузећа.
ЛИБЕРАЛНИ
стил вођења (лаиссез фаире) – пуна укљученост, поверење и потпуна
слобода у одлучивању свих запослених. Примењује се у малим и великим предузећима
5
која су структуирана по тимовима, где су чланови тимова високообразоване особе са
софистицираним знањима. Лидер је овде само први међу једнакима.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti