1. Zalihe
1. 1. Pojam zaliha
”Obrtna sredstva su deo poslovnih sredstava poslovnog subjekta koja se mogu nalaziti u
novčanom obliku, u materijalnom obliku, u obliku prava i aktivna vremenska
razgraničenja. Ova sredstva se troše brže od osnovnih sredstava i u jednom
reprodukcionom procesu prenose ukupnu svoju vrednost na nove proizvode ili usluge“
1
.
Uz izuzetke definisane zakonskom regulativom , ”obrtna sredstva su ona sredstva koja se
u jednom ciklusu reprodukcije transformišu iz početnog pojavnog oblika-novca (N) u
završni pojavni oblik novac (N1) ”
2
.
U etimološkom smislu, reč zaliha je nastala od predloga za i glagola lišiti – uskratiti sebi
nešto, odreći se, rasteretiti se, ... , ostaviti. S ekonomskoga aspekta, rezerve su
neiskorišteni delovi resursa ili fiksnih sredstava koji imaju sličnu funkciju kao zalihe. Pod
zalihama se u ekonomiji podrazumeva uskladištena imovina spremna za daljnje
neposredne poslovne namene. S računovodstvenoga, ili još određenije, s bilansnoga
gledišta one su jedan od pojavnih oblika sredstava. Za razliku od dugotrajne imovine,
zalihe su sredstva od kojih se koristi očekuju u neposrednoj budućnosti i koja u
poslovnom procesu sudeluju jednokratno, pa ih s obzirom na namenu i stepen likvidnosti,
svrstavamo u obrtnu imovinu. Od obrtne se imovine očekuje da će priliv ekonomskih
koristi od njene upotrebe uslediti u kratkom roku, po pravilu, najduže u roku od godinu
dana. Izuzetno, kao zalihe se mogu smatrati i sredstva koja u tom procesu učestvuju
višekratno i kojima je vek upotrebe i duži od godinu dana, ali samo ako su male
pojedinačne vrednosti (priručna sitna oprema ili tzv. sitan inventar).
Prema svim opšte prihvaćenim računovodstvenim standardima, a pre svega prema IFAC-
ovom MRS – u 2- Zalihe , zalihe su definisane kao sredstva:
- koja se drže radi dalje prodaje a u toku redovnog poslovanja;
- koja u procesu proizvodnje služe za dalju prodaju u tom obliku;
- koja se u obliku materijala ili delova (predmeta) troše u procesu proizvodnje ili
pružanju usluga.
Prema MRS – 2 pod zalihama se ne mogu podrazumevati:
- zalihe proizvodnje u toku koje su nastale po osnovu ugovora o dugoročnoj izgradnji
-finansijski instrumenti
-zalihe proizvođača stočnih, poljoprivrednih i šumskih proizvoda i mineralnih ruda do
onog obima do kog su one odmerene po metodi neto prodajne vrednosti.
1
Dmitrović Šaponja Lj., Marcikić S., Petkovič Đ., Računovodstvo, Ekonomski fakultet, Subotica, 2004.,
str. 44
2
Rodić J., Teorija i analiza bilansa, Poljoprivredni fakultet, Beograd, 2003., str. 246
3
1. 2. Namena zaliha
U poslovanju zalihe se mogu držati za razne namene:
-kao predmeti rada i sitna oprema
(sirovine, osnovni i pomoćni materijal, poluproizvodi,
sitan inventar) koji se troše u proizvodnom procesu ili pri pružanju usluga,
-
kao nedovršena proizvodnja
(predmeti rada i troškovi konverzije u postupku
proizvodnje i pružanja usluga koji još nisu realizovani),
-kao gotovi proizvodi vlastite proizvodnje namenjeni prodaji,
-
kao kupljena roba i druga sredstva namenjeni daljnjoj prodaji.
- pojam obrtnoga stada. Njegovo je obeležje da se drži radi uzgoja, tova i prodaje. Zato se
obrtno stado smatra zalihama.
1. 3. Vrste zaliha
Egzistira više vrsta zaliha, zalihe u vidu inputa i zalihe u vidu outputa. U zalihe se
ubrajaju sledeći pojavni oblici obrtnih sredstava:
Zalihe u vidu inputa su:
1. materijal u vidu sirovina,osnovnog i pomoćnog materijala,goriva rezervnih delova,
alata , inventara, ambalaže,auto guma, pod uslovom da se jednokratno otpisuju odnosno
da su u potpunosti utrošeni u jednom obračunskom periodu.
Materijal je oblik obrtnih sredstava koji se ulaže u proizvodnju radi stvaranja novog
proizvoda. Materijal su sve one stvari koje se u procesu rada troše i menjaju svoj
prvobitni oblik . Materijal na zalihi se drugačije naziva i reprodukcioni materijal . Po
računovodstvenim propisima pod pojmom materijala se podrazumevaju zalihe :
3
sirovina ;
osnovnog materijala;
pomoćnog materijala;
goriva i maziva;
alata i inventara koji se u celini otpisuje u jednom obračunskom periodu, a u koji
spada sitan inventar, auto gume i ambalaža;
materijala u obradi, doradi i manipulaciji.
Sirovine i osnovni materijal
koriste se za proizvodnju proizvoda i predstavljaju glavnu
suspstancu novog proizvoda koji nastaje u procesu proizvodnje . Jasna razlika između
sirovina i osnovnog materijala gotovo i da ne postoji , ali se može reći da su sirovine,
najčešće, proizvodi ekstraktivnih delatnosti – produkti rudarstva i poljoprivrede , koji se
dalje prerađuju u industriji. Osnovni materijal je proizvod neke prerađivačke,
obrađivačke ili dorađivačke delatnosti , koji se dalje prerađuje i direktno učestvuje u
nastanku novog (finalnog) proizvoda. Osim fizičkog oblika, koji sirovine i osnovni
materijal menjaju u procesu nastanka novog proizvoda, ne retko, može se menjati i
njihova hemijska supstanca .
3
www.finansije.net
4
