GLOBALIZACIJA I SAVREMENI SUKOBI
( Seminarski rad )
UVOD
Istorija pokazuje da se ljudsko društvo, od svog nastanka pa do savremenog
doba, u raznim vremenima i društvenim prilikama stalno menjalo i svaki njegov
period ima svoje osobenosti. Ono je prošlo i prolazi kroz različite procese. od kojih
su neki integrativnog, a neki dezintegrativnog karaktera. Približavanje različitih
pojedinaca, socijalnih i društvenih grupa su ciljevi integrativnih procesa, dok se
dezintegrativni zasnivaju na suprotstavljenosti njihovih interesa i stavova. Težnja
ljudske vrste za pronalaženjem najpovoljnijeg oblika ljudske zajednice i
međuljudskih odnosa u njenim okvirima je u jednom vidu rezultat preplitanja ova
dva procesa kroz ljudsku istoriju.
Fenomen koji od davnina privlači pažnju teoretičara i istraživača su sukobi,
kao pojava koja od samog njegovog nastanka prati ljudski rod. Čovek, kao biološko,
ali i socijalno biće, ostvaruje se kroz saradnju i sukobe sa drugim pojedincima i
socijalnim grupama. Još u antičkom periodu razvijala su se filozofska i teorijska
razmišljanja o prirodi, fazama, ciljevima i načinu prevazilaženja sukoba. Teorije
konflikata za svoja polazna pitanja imaju: da li je prirodno stanje društva u
socijalnim konfliktima, ili su konflikti jedno od opštih obeležja društva, i pitanje šta
čini osnovu konflikata. Tek u drugoj polovini XIX veka svoju naučno-teorijsku
utemeljenost našli su odgovori na ova pitanja, sa postepenim razvojem sociologije i
psihologije kao posebnih nauka.
¹
Do sve bržeg i jačeg povezivanja institucija i pojedinaca, širenja i
ukrupnjavanja tržišta dolazi sa razvojem nauke i tehnologije, što se od polovine XX
veka označava kao globalizacija. Do pojave „sužavanja" vremena i prostora dolazi
usled posledica potrebe za sve bržim protokom sve većih količina robe, znanja i
informacija, neophodnih za funkcionisanje današnjeg društva,: procesi za koje je
nekada bilo potrebno po više nedelja ili meseci, danas se odigravaju u periodu od
nekoliko sati. Do produbljivanja neravnoteže između razvijenih i nerazvijenih država i
njihovih ekonomija nužno dovode odnosi koji se na ovaj način uspostavljaju na
svetskom tržištu. Posledica ove pojava manifestuje se kroz jačanje ekstremizma u
svetskim razmerama, što između ostalog dovodi do čestih i sve intenzivnijih sukoba
na svim poljima društvenog i političkog života, što je čini jednom od glavnih pretnji
današnjice.
____________________________
1
Milašinović R., Milašinović S.: Uvod u teoriju konflikata. Fakultet civilne odbrane, Univerzitet u
Beogradu, 2004.
2
- Svet je danas manje integrisan nego što je bio uoči Prvog svetskog rata i
ere „zlatnog standarda". Regionalizacija predstavlja tok suprotan globalizaciji,
stvaranje tri velika finansijska i trgovačka bloka - evropskog, pacifičko-azijskog i
američkog - koji ne ujedinjuju, već dele svet.
- Početak XXI veka, predstavlja eru proliferacije novih nezavisnih država, i
samim tim ne najavljuje smrt nacionalne države. Nacionalne države nisu samo
pasivne žrtve, već su kreatori globalizacije; one uspostavljaju pravila koja oblikuju
svetsku ekonomiju. Cilj upravljanja ekonomskom globalizacijom i nadnacionalnim
institucijama kao prevashodno zapadnog projekta; je održavanje supremacije
Zapada.
Zavisnost
je odlučujuće obeležje međunarodnog poretka.
- Umesto integracije sveta, na delu je njegova fragmentacija - Moćan
podsticaj fundamentalizmu i agresivnom nacionalizmu, koji svet deli u različite i
sukobljene civilizacijske blokove i etničke enklave, je sve dublja nejednakost.
²
Nepostojanje globalizacije kao teza nije održiva, zato što, imajući u vidu da
predstavlja proces, ona ima svoj tok - koji vodi ka globalnoj integraciji, a to što je
sveopšta integrisanost danas još daleko, ne znači da globalizacija sama po sebi ne
postoji.
1.2. Globalizacioni procesi
1.2.1. Fizički globalizacioni procesi
U eri brzih komunikacija dolazi do „kompresije" vremena i prostora. Do
„sužavanja" planete dovodi sve brže kretanje ljudi, robe i informacija do sve
udaljenijih destinacija.
1.2.2. Ekonomski globalizacioni procesi
Sve je veći broj transnacionalnih ekonomskih delatnosti kojima nije moguće
upravljati unutar okvira samo jedne države, što dovodi do porasta međuzavisnosti
između država i nadmoći transnacionalnih ekonomskih sila, mobilnog finansijskog
kapitala i korporacija nad lokalnim državnim ekonomijama.
1.2.3. Socijalni globalizacioni procesi
4
Do rasprostiranja istovetnih formi (industrijalizma, tržišne ekonomije i
višepartijskog političkog sistema) dolazi nakon raspada SSSR-a i kraha socijalizma, i
može imati dva oblika - preuzimanjem naprednih formi putem modernizacije i
nametanjem silom, putem dominacije.
___________________________
2
Miroslav Pečujlić, Anali pravnog fakulteta u Beogradu, vol. 52
1.2.4. Kulturni globalizacioni procesi
Uzrok preplitanja mnoštva različitih kulturnih obrazaca, što doprinosi
međusobnom obogaćivanju, odnosno potpunom poništenju nacionalnih kultura, je
velika rasprostranjenost i tehnološka razvijenost medija i migracija stanovništva iz
ruralnih u urbane sredine
1.3. Nosioci globalizacije
Kao bitan činilac svetskih ekonomskih procesa pojavljuju se globalne
kompanije koje su nosioci globalizacije jer otvaraju filijale, prodavnice i fabrike na
bilo kom delu planete, i upravo na njihovom poslovanju možemo videti snagu
globalne integrisanosti. Ili, kako to slikovito kaže M. Horeni u
International Herald
Tribune
-u „bilo da ste u centru Rio de Žaneira, Brisela, Londona, ili Meksiko Sitija,
uvek iste kompanije zauzimaju najbolja mesta u gradu"
3
U ovom osvajanju sveta
koriste se raznim menadžerskim alatima, poput CAGE
4
modela udaljenosti.
Jedna od teza je da multinacionalne korporacije nose „žig nacionalnog
porekla", i karakteristike domaćeg okruženja kada idu u međunarodnu ekspanziju.
Međutim, u globalnoj ekspanziji korporacije se koriste novom, globalnom kulturom,
koju same stvaraju, gde domaće specifičnosti ne izlaze u prvi plan pri kreiranju
imidža kompanije, već čine samo deo kolaža koji brend-menadžeri koriste za
formiranje pozitivne slike korporacije u javnosti.
Dakle, snažni simboli globalizovanog sveta su globalne kompanije. Uz
globalne kompanije postoje njihovi najznačajniji konzumenti, bez kojih bi svi napori
korporacija bili gotovo uzaludni, a njihova funkcija i uloga bi nam mogla lako
promaći:
tinejdžeri
srednje klase.
Svet vrvi od tinejdžera; dve trećine azijske populacije mlađe je od trideset
godina, a u Vijetnamu je „zahvaljujući" ratu oko 50 % populacije rođeno nakon
1975. godine. Sve u svemu, tzv. globalna tinejdžerska demografska skupina
5
koji je pokazao da zapadne države, koje predstavljaju 10% svetskog stanovništva,
kontrolišu 60% svetskog kapitala! Nejednaka raspodela svetskog bogatstva postala
je stalna pretnja svetskom miru, dugoročni motiv stalnog izbijanja nasilja, sukoba i
ratova
7
____________________________
5 Ivica Đorđević: Bezbednosna arhitektura u uslovima globalizacije. Fakultetbezbednosti, Beograd,
2007.
6 Vojislav Mićović: Globalizacija i novi svetski poredak. Čigoja štampa, Beograd, 2001.
7
Noam Čomski: Profit iznad ljudi. Svetovi, Novi Sad, 1999.
Savremena ekonomska i politička kretanja u svetu ne mogu se razumeti bez
analize američkog kapitalizma. Ocena Džojs Kolko: „mada glavne odlike kapitalizma,
naravno, karakterišu sve kapitalističke države, i mada je došlo, tokom poslednje dve
decenije, do značajne promene u njihovim pozicijama moći, SAD ostaju dominantni
činilac u svetskoj privredi, te ekonomski i politički razvoj koji proističu iz takve uloge
imaju krupan uticaj na strukture u svetu"
8
. Nikada do sad, kao što je to slučaj u
poslednje dve decenije, SAD nisu u tolikoj meri bile angažovane u svetskim
ekonomskim kretanjima.
Od kraja HIH veka Amerika postaje vodeća industrijska sila sveta. Sa ulaskom
američkog kapitalizma u monopolski stadijum razvoja od kraja HIH veka,
konsolidovana je i stalno rasla moć krupnih korporacija u ključnim privrednim
sektorima. Proces koncentracije i centralizacije kapitala, koji je silno ubrzan, nije se
ograničavao jedino na okvire nacionalne privrede (što ilustruje primer klasične fuzije
1902. godine
American Tobacco Company
i
Imperial Tobacco Company y British
American Tobacco Company
). Međutim, tokom ovog perioda došlo je do dubokih
ekonomskih i političkih antagonizama u svetu, uključujući dva svetska rata, veliku
ekonomsku krizu 1929 - 1933. godine. Sve do Prvog svetskog rata Britanija je lider u
domenu spoljne trgovine, finansiranja i inostranih investicija, ali velika ekonomska
kriza 30-ih godina XX veka bila je jasna potvrda značajnog opadanja britanske
prevlasti, do kojeg je došlo nakon 1918. godine. Međutim, tek je Drugi svetski rat
ostvario ono što je Prvi svetski rat propustio da izvrši: američka prevlastje zamenila
britansku prevlast.
Američka privreda podsticala je traganje kapitala za tržištima, sirovinama i
poljoprivrednim proizvodima širom planete. Američke korporacije i banke u sve
7
