ЕКОНОМСКА ШКОЛА БАЊАЛУКА МАЈ 2016.
ПОСЛОВНО-ПРАВНИ ТЕХНИЧАР
МАТУРСКИ РАД, ПРЕДМЕТ: ПРАВО
ТЕМА: УГОВОР О ШПЕДИЦИЈИ
УЧЕНИК: МЕНТОР:
МИЛИЦА ПЕТРУШИЋ МР. СВЕТЛАНА СЕКУЛИЋ
2. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ УГОВОРА О ШПЕДИЦИЈИ (ОТПРЕМАЊУ)
2.1.
Појам шпедиције
Да бисмо причали о уговору о шпедицији, морамо прво дефинисати шта је то
шпедиција. Шпедиција је стручно организовање транспорта робе од стране шпедитера
у своје име и за рачун комитента уз награду. У транспортном ланцу, шпедитер је важна
карика, привредни субјект који даје логистичку подршку транспортним предузећима.
Шпедиција више од других грана привредних дјелатности у свом дјелокругу рада
мора познавати послове међународног транспорта, транспортног осигурања, послове
царине, контроле квалитета и квантитета робе и слично. Велику пажњу посвећују
брзини и економичности рада, затим максималној сигурности у превозу и организацији
и свим другим чиниоцима који прате ову дјелатност. Шпедиција има међународни
карактер и посматрајући је као самосталну привредну делатност видимо њене основне
функције као што су: просторна, временска, кредитна, квалитативна и квантитативна и
пропагандна. Свака од њих је повезана што шпедицију чини брзом, економичном и
савременом. Шпедиција је веома важан фактор система друштвене репродукције и без
ње савремена привреда не би могла да функционише. Агенције и привредна друштва
специјализована за обављање шпедитерских послова пружају услуге другим
привредним друштвима уз закључење уговора о шпедицији.
2.2.
Појам уговора о шпедицији
Уговор о шпедицији је такав уговор привредног права који обавезује једну
уговорну страну да организује отпрему ствари у своје име, а по налогу и за рачун друге
уговорне стране уз награду. Уговорна страна која организује отпрему ствари у своје
име, а за туђи рачун се зове шпедитер или, ређе, отпремник, а друга уговорна страна,
која је издала налог и за чији рачун се организује отпрема ствари, комитент,
налогодавац или клијент. Шпедитери су специјализоване организације за обављање
шпедиције и због тога када испуне добијени налог имају право на награду (провизију).
Ријеч
шпедитер
не треба мијешати са ријечју градски возач јер неправилна употреба
термина може да доведе до неповољних последица у привредној пракси. Разлика је у
томе што шпедитер организује превоз робе, али не врши превоз исте. То обављају
возачи, транспортери. Основни смисао шпедиције је стручна заштита интереса
комитента за сва питања у вези са транспортом робе. Шпедитерска предузећа из тог
разлога траже од транспортних предузећа да се усавршавају и развијају, траже
најбољу, најјефтинију и најсигурнију услугу. Шпедитерови комитенти су у најчешћем
случају индустријска и трговинска предузећа.
1
Почетком овог вијека било је покушаја да се шпедитерска предузећа избаце као
посредници између транспортних предузећа и корисника транспорта. Послове
1
Велимировић, М.:
Привредно право
, Правни факултет у Српском Сарајеву, 2001.
4
шпедиције су тада били почели да обављају транспортна, трговинска и индустријска
предузећа за своје потребе. Сви ти покушаји су пропали јер посао шпедиције
економски најбоље могу да обаве самосталне специјализоване организације.
Шпедитерова награда (провизија) је минимална у односу на корист коју
шпедиција пружа привреди у цјелини. Шпедитери поред посредничке улоге често
самостално обављају послове потребне ради извршења транспорта. Појављују се и као
транспортери у друмском саобраћају. У принципу шпедитер обавља све послове како
би заштитио интерес комитента. Основне карактеристике савремене шпедиције су: 1)
специјализација шпедитерских предузећа; 2) претежно међународни карактер
делатности; 3) велики обим и разноврсност делатности.
3. БИТНИ ЕЛЕМЕНТИ УГОВОРА О ШПЕДИЦИЈИ
3.1.
Правна природа уговора о шпедицији
Правна природа шпедитерског посла је спорна у законодавству и правној
теорији. Прво питање које је спорно је да ли је шпедиција самосталан посао
привредног, односно, трговинског права или се ради о подврсти комисионог посла.
Везано за ово питање у страном праву разликујемо углавном три система:
англосаксонски који шпедицију сматра посебном врстом агентуре, француски по ком је
шпедиција врста комисионог посла и немачки систем, који је уједно и ннајсавременији
и најисправнији, у коме је шпедиција самостални посао. Сличност између комисионог
посла и посла шпедиције је у томе што и шпедитер и комисионар обављају делатност у
своје име, за рацун свог комитента. А разликују се по томе што комисионар омогућује
купопродају робе на одређени посебан начин, а шпедитер организујеотпремање робе у
своје име а за туђи рачун. Друго сложеније питање је грађанско-правна природа
уговора о шпдицији. У нашој правној теорији заступљена су следећа схватања: 1)
уговор о шпедицији је мандат, 2) уговор о шпедицији садржи елементе мандата и
уговора о делу, 3) уговор о шпедицији је суи генерис, 4) уговор о шпедицији је уговор
о дјелу.
2
Најтачније је схватање да је у нашем праву уговор о шпедицији по својој
грђанско-правној природи уговор о делу.
3.2.
Законска регулисаност уговора о шпедицији
2
Капор В., Царић С.,
Уговори робног промета,
Нови Сад, 2007., стр.211.
5
