JABUČASTE VOĆNE VRSTE

Fam. Rosaceae
Podfam. Pomoide
Ove voćne vrste imaju potpuno izdiferenciran cvet (hermafroditni), imaju čašične, krunične
listiće, prašnike i tučak.

JABUKA

Rod: Malus

Jabuka se uspešno gaji pri temperaturi izmedju –25 i +30°c.Optimalna temperatura za
fotosintezu je izmedju 25 i 30°c.Iskorištavanje svetlosti zavisi od veličine, oblika i načina
rasporeda voćaka u zasadu, (ekspozicije). Kod velikih stabala intenzitet svetlosti u srednjem
delu je nizak pa su plodovi vrlo sitni. Svetlost najbolje iskorišćavaju stabla na slabo bujnim
podlogama. Prinos jabuke se u zavisnosti od sistema gajenja i oblika krune kreće od 40-50
t/ha

Navodnjavanje je neophodno u sredinama gde je godišnja suma padavina manja od 500 mm,
dopunsko u reonima sa 500-750 mm, a nije neophodno gde je godišnja suma padavina >750
mm. Smatra se da se naši reoni moraju navodnjavati!
Koren slabo bujnih podloga je plitak pa je ugrožen od niskih temperatura i vetra. Takodje suv
vetar isušuje žig tučka, povećava transpiraciju, dovodi do opadanja plodova.
Na lakim peskovitim zemljištima najbolje rezultate daju stabla na slobo bujnim podlogama.
Ovakva zemljista sa nivoom podzemne vode 1m su povoljna za jabuku.
Pravi pesak nije pogodan za podloge M9 i M27.
Glinovita zemljista mogu da se koriste za jabuku ako su dobro propustljiva.
Optimalan sadržaj humusa 3%, ph 5,5-6,5, ne odgovara joj previše CaCO

Oprašivanje

: jabuka je stranooplodna pa u zasadu moramo kombinovati više sorti, obično

jednu osnovnu i 1-2 oprašivača. Vreme cvetanja treba da im se što više poklapa. U praksi se
najčešće sreću kombinacije sa parnim brojem redova u kojima je glavna sorta zastupljena sa
4-6 redova, a sorte oprašivači sa po 2-4 reda. Jedna od mera za poboljašanje oprašivanja je
unošenje pčelinjih društava u voćnjak. Kada su u pitanju sorte kod kojih postoje teškoće pri
oprašivanju preporučuje se unošenje 4 društva po ha, a za mlade zasade 2-3. Za dobro
oprašivanje se smatra da u zasadu treba da bude 5-10% sorte oprašivača. Razmak izmedju
oprašivača ne treba da bude veći od 15m, odnosno 4-5 redova. Najbolje je pri temperaturi
većoj od 12°c, od 9 do 12h.

Oplodnja:

je spajanje muškog i ženskog gameta u zigot. Da bi došlo do oplodnje mora da se

uspešno obavi oprašivanje. Polen koji je pao na žig tučka u povoljnim uslovima klija.
Polenova cevčica prodire kroz tkivo tučka, a istovremeno se vrši deoba generativnog jedra na
dve spermatične ćelije. Vegetativno jedro u procesu rasta polenove cevčice stimuliše njen
porast. Spermatične ćelije iz polenove cevčice prodiru u embrionovu kesicu. Jedna
spermatična ćelija se oplodjava s jajnom ćelijom i nastaje zigot (2n), od zigota nastaje klica ili
embrion. Druga spermatična ćelija se spaja sa centralnim jedrom, stvarajući sekundarno jedro
(3n), od njega se razvija hranljivo tkivo. Od omotača semenog zametka nastaće semenjača
koja štiti klicu.

Diferenciranje cvetnih pupoljaka

deljenje pupoljaka na cvetne i vegetativne se dešava

sredinom prethodne god., tj. u drugoj polovini vegetacije pa sve do pupljenja. Vreme početka

diferenciranja pupoljaka zavisi od meteoroloških i edafskih uslova, primenjene agrotehnike,
podloge, starosti voćke. Proces diferenciranja traje 8-10 meseci, ali već u jesen može da se
odredi   koji   je   cvetni   a   koji   vegetativni   pupoljak.   Da   bi   došlo   do   obrazovanja   cvetnih
pupoljaka voćka treba da je u stadijumu zrelosti i periodu rodnosti. U stablu mora da postoji
ravnoteža   izmedju   ugljenih   hidrata   i   mineralnog   azota.Biljka   mora   da   bude   obezbedjena
dovoljnom   količinom   hormona.   Da   ekološki   činioci   budu   povoljni   (vlaga,   temperatura,
svetlost). Na obrazovanje pupoljaka deluju i agrotehničke mere: prstenovanje, paranje kore,
stavljanje metalnih pojaseva, orezivanje stabla i korena, povijanje, proredjivanje, defolijacija.

Proces diferenciranja pupoljaka prolazi kroz tri faze:

1. odlikuje se brzim razvitkom pupoljaka. U povoljnim uslovima se na vegetativnoj kupi

letorasta obrazuje prošireno kupasto tvorno tkivo, od koga prvi nastaje začetak čašice,
krunica, prašnici, tučak. Smatra se da su svi organi cveta začeti krajem oktobra.

2. odlikuje se sporijim razvitkom pod uticajem niskih temperatura (zimsko mirovanje).
3. odlikuje se ubrzanim razvitkom pupoljaka kada dolazi do formiranja konačnih

dimenzija organa cveta i završava se cvetanjem.

Regulisanje rasta i rodnosti:

U gustim zasadima koriste se stabla slabe bujnosti, koja su vrlo rodna ako se uspostavi
ravnoteža rasta i rodnosti. Bujnost se reguliše izborom podloge (M9, M27). U slučaju slabog
porasta potrebna je oštra zimska rezidba koja utiče na povećanje bujnosti. Dozvoljena
primena sintetskih regulatora, ali samo onih koji se stvaraju u biljci.

Izbor podloge:

Voćke na slabo bujnim podlogama ranije prorode, i mogu se gajiti u gustoj sadnji.
M9- po bujnosti se nalazi izmedju M27 (kod nas se malo koristi), od koje je bujnija i M26 od
koje  je kržljavija. Stabla na ovoj podlozi su slabe bujnosti. Iznad spojnog mesta formira se
guka. Dostiže bujnost 30% sejanca. Neophodna je potpora. Stablo na ovoj podlozi prorodi u
prvoj godini.
M26- čini 40% bujnosti na sejancu. Na pesku i u vetrovitim položajima potrebna potpora, dok
na   kvalitetnijim   zemljištima   potpora   nije   potrebna.   Prorodi   rano.   Slabo   ukorenjavanje   se
poboljšava   višljim   kalemljenjem   i   nešto   dubljim   sadjenjem.Kada   se   primenjuje   višlje
kalemljenje dobro se ukorenjava. Dosta je otporna na mraz.
MM106- daje stabla srednje bujnosti, znatno superiornija od podloga MM104, MM109 i
MM111. Rano prorodi.Ovo je najbolja podloga, nije potreban naslon.

Oblik krune:

Treba da je takav da se pomoću njega dobije najbolja osvetljenost i kvalitet plodova, što raniji
prinosi i što manji utrošak rada. Na izbor oblika krune presudan značaj ima: sorta odnosno
podloga, zemljište, nega...Kod slabo bujnih kombinacija primenjuje se

vitko vreteno

Na bujnim podlogama (A2) primenjuje se

palmeta sa kosim granama

Visina prekraćivanja zavisi od sorte i kvaliteta sadnice. Kod zlatnog delišesa, glostera i
ričareda prekraćuje se na 80 cm-sorte čiji letorasti rastu pod oštrim uglom.
Kod jonatana, ajdareda na 90 cm-sorte čiji letorasti rastu pod otvorenim uglom.
Veoma je važno sprečavanje prenošenja vegetacije u vršni deo krune. To se radi vodjenjem
produžnice u cik-cak, čime se usporava kretanje hranljivih materija.Vrh stabla mora imati
slabe letoraste. Vrh se prevodi na slabu bočnu rodnu grančicu. Ako na vrhu postoji samo jak
letorast on se ostavlja, pa se orezuje u maju/junu, posle cvetanja. Može da se povije, pa kad na
njemu izbiju slabe grančice prekrati se na neku od njih.

KRUŠKA

Rod: Pyrus

Evropa je najveći  proizvodjač kruške, 40% ukupne svetske proizvodnje. Veliki proizvodjači
su i Kina, SAD, Italija, Francuska...
Kruška u našim uslovima traži topao položaj.Zemljište treba da bude toplo, lakše, neutralno,
slabo kiselo sa ph 6-7. Slabo otporna prema niskim temperaturama. Plodovu su osetljivi
prema mrazu.  Sadi se na većoj nadmorskoj visini od 200-350 m. Veliki problem je kruškina
buva i bakteriozna plamenjača.
Ne treba je gajiti u uvalama, zatvorenim potezima, sa slabim strujanjem vazduha, (ovo važi za
plemenite   zapadno-evropske   sorte,   dok   su   naše   domaće   autohtone   i   divlje   kruške   dosta
otporne na niske temperature).Otpornost prema suši zavisi od sorte i podloge. Kalemljene na
dunju slabije podnose sušu nego kalemljene na divlju krušku. Kalemljena na divlju krušku
(Pyrus comunis) traži rastresita, plića, lakša, topla, neutralna i slabo kisela zemljišta, sa 3%
humusa.

Kruška je dvopolna (autosterilna) voćna vrsta, stranooplodna. Partenokarpija se javlja češće
nego kod jabuke. Potrebno je gajiti je sa oprašivačima.Plod je sinkarpna koštunica. Cvast je
gronja.

Podloge:

Kruška se kao i jabuka kalemi na generativne i vegetativne podloge.

Generativne podloge:

Šumska-divlja kruška. Njeni sejanci se medjusobno veoma razlikuju.Seme za proizvodnju
sejanaca treba uzimati samo sa stabala koja se odlikuju robusnim porastom, otpornošću prema
mrazu i koja imaju dobru klijavost semena. Sorte krušaka okalemljene na njoj dostižu veliku
starost, bujno rastu i otporne su prema mrazu i suši. Mogu se gajiti na nešto slabijem
zemljištu.
Sejanci pitome kruške- koriste se obično robusne i otporne sorte prema mrazu i suši i koje
daju bujne sejance.

Vegetativne posloge:

Kao pdloga za krušku koristi se više tipova dunje, koji potiču od vrste Cydonia vulgaris L.
Ova vrsta dunje predstavlja osnovnu i glavnu podlogu slabe bujnosti za kruške, od koje su
proizašli mnogi kllonovi. Navešćemo samo najbolje:
MA- ova podloga se danas u proizvodnji najviše koristi. S većim brojem sorti krušaka ima
dobar afinitet. Odlično se ožiljava i dosta dobro ukorenjava. Zahteva duboka, plodna,
rastresita i umereno vlažna zemljišta. U zemljištu podnosi do 6% kreča.
Provansalska dunja. U okviru ove populacije dunje odabran je jedan klon, koji nosi naziv 29
B, do skora vodjen pod šifrom C 29 Li. Ovaj klon je slobodan od viroza i pokazuje veću
tolerantnost prema sadržaju kreča u zemljištu, što je od značaja za krečna zemljišta. S
plemenitim sortama krušaka ima bolji afinitet i nešto dužu vegetaciju, pa joj je zbog toga
sezona kalemljenja nešto duža.

Nemaju sve plemenite sorte kruške dobar afinitet sa dunjom. Sorte koje nemaju dobar afinitet,
ukoliko se okaleme na dunju, slabo se primaju, a ukoliko se i prime, kržljavo rastu i lako se
lome na spojnom mestu. U ove sorte spadaju: vilijamovka, crvena vilijamovka, starkrimson,
košija rana, boskova bočica, kleržo, žirardova, trevuška i dr. One se kaleme na dunju preko
posrednika. Na dunju se prvo okalemi posrednik, sorta koja ima dobar afinitet s dunjom, kao
što su kaludjerka, jakovka, druardova i hardijeva. Kada se ove sorte prime i dovoljno razviju,
na njih se okaleme željene sorte, koje s dunjom nemaju dobar afinitet. Kalemljenje se može

obaviti u toku iste ili sledeće godine. Na ovaj način dobijaju se voćke dugovečne i vrlo
produktivne.

Razmak sadnje i oblik krune:

Pravilna i nepravilna palmeta:
Na sejancu 4-4,5x2-3,5
Na vegetativnoj podlozi 3,5-4x1,5-1,8
Vretenast žbun: vegetativna 3,5-4x1,5-1,9
Vitko vreteno 3-3,5x1-1,25.

DUNJA

Rod: Cydonia

Dunja je deficitarna, svetloljubiva voćna vrsta. Prema niskim temperaturama je osetljivija od
jabuke i kruške. Koren izmrzava na –6,5°c, Kasno cveta (krajem aprila/ početkom maja), pa je
otporna prema poznim prolećnim mrazevima. Dobro podnosi visoke temperature. Bolje
podnosi sušu nego jabuka i kruška.Vetar je najčešće nepovoljan klimatski činilac.

Zahteva duboka zemljišta. Najbolja su zemljišta sa odnosom gline i peska 50:50, odnosno
60:40. Ne bi trebalo da sadrži preko 6% aktivnog kreča. Mora imati 3% humusa. U pogledu
kiselosti najbolja su zemljišta sa ph 5-6,5. Ne treba je gajiti na nadmorskim visinama većim
od 700m. Najbolje osvetljene su južne ekspozicije, ali su najsuvlje. Severne se mogu koristiti
samo do 450 m visine. U prirodnim uslovima razvija se kao žbun, sa 2-8 stabala, redje kao
stablašica. Prorodi od druge do četvrte godine po sadjenju. Dužina života stabla dunje iznosi
30-40 godina, a pojedinačno i do 70 godina.Korenov sistem dunje se razvija relativno plitko,
pa se zato ne preporučuje da deblo bude visoko.

Obrazovanje rodnih i cvetnih pupoljaka:

Rodne grančice se razvijaju u istoj godini kad i cveta, ali iz rodnih pupoljaka koji su
obrazovani u prethodnoj godini. Rodni pupoljci se obrazuju krajem avgusta i u septembru.
Cveta krajem aprila, početkom maja. Razlika u cvetanju najranocvetnijih i najpoznocvetnijih
sorti iznosi prosečno 6 dana.

Rodi na vitim rodnim grančicama, različite dužine, od 10-30 cm. Pupoljci su mešoviti,
smešteni su u pazuhu peteljke ploda, iz pupoljka prvo se razvijaju mladari (4-10cm), kada se
na njima razvije 5-8 listova onda se na vrhu javlja po jedan krupan cvet. Po spoljnom izgledu
rodni pupoljci se razlikuju od lisnih. Cvetovi su pojedinačni i hermafroditni.
Plod je sinkarpna koštunica, razvija se iz cvetne lože i plodnika tučka.
Na osnovu oblika ploda može se determinisati sorta, postoje:
okrugao/jabučast (Leskovačka, Moravica, Pazardžijska, Češka, Konstantinopoljska, Rdjasta,
Ruska ruža),
kruškast (Vranjska, Portugalska, Bermeckova, Šampion, Plovdivska),
zvonast (Zangakeni, Amareva, Malkadzorska). Plodovi nemaju peteljku.

Priprema zemljišta:

Nakon čišćenja i ravnanja terena vrši se popravka zemljišta. Zemljište treba da ima 50-60%
gline, 3% humusa, 8mg P

/100g zemljišta, 25 mg K

O/100g zemljišta, najviše 8% CaCO

ph 5-6,5.

Sadnja:

Najbolja je jesenja sadnja, zimska sadnja bolja od prolećne. Rastojanje izmedju redova 4-5 m
a u redu 3-4 m. Sadnice starije od 2 godine se ne sade. Pre sadnje žile se skrata za 1/3. U
proleće se sadnice skraćuju na željenu visinu. Pre sadnje se potope u kal (mešavina ilovače,
govedje balege i vode u odnosu 1:1:1).

Uzgojni oblici:

Najbolji su poboljšana piramida, palmeta sa kosim granama i vretenast žbun. Rezidba mladih
stabala je neophodna zbog pravilnog formiranja oblika krune, a starijih stabala zbog
regulisanja redovne i obilne rodnosti. Postoji zrela i zelena rezidba. Zrela se vrši u proleće a
može i preko zime. Zelena se izvodi u vegetaciji i to samo na mladim stablima, čije krune još
nisu formirane. Rodna stabla se orezuju samo ako se gaje u špalirima. Zemljište u zasadu je
najbolje održavati u vidu jalovog ugara. Zemljište ne treba obradjivati posle avgusta, kako se
ne bi produžila vegetacija.

MUŠMULA

Rod: Mespilus

Svetloljubiva je voćna vrsta. Uspešno se gaji na visini 900-1000 m. U pogledu toplote nije
tako osetljiva, podnosi i do –36°c. Kasno cveta pa je otporna prema poznim prolećnim
mrazevima. Pogoduju joj mesta sa prosečnim padavinama preko 700 mm. Može se gajiti na
svim ekspozicijama. Korenov sistem se kod sejanca ne razvija mnogo u dubinu, i nema sržnu
žilu. Prorodi 3-4 godine po sadnji i radja obimno svake godine.

Cvet je pojedinačan, hermafroditan, javlja se na vrhu mladara. Plod je sinkarpna koštunica.
U plodu se nalazi 2-5 semenki, a mogu biti partenokarpne, (sorte bez semenki).
Iz cvetnih pupoljaka razvija se mladar dug 2-8 cm, sa 6-9 listova, na vrhu se nalazi cvet.Cveta
7 dana posle dunje, kraj aprila i početak maja. Sve sorte mušmule su samooplodne.

Sorte:

-obična mušmula
-mušmula krupnog ploda
-krupna holandska mušmula
-kraljevska mušmula
-mušmula bez semena.

Razmnožavanje:

Isključivo kalemljenjem, na vegetativne i generativne podloge.
Vegetativne podloge:
MA, BA29, ČA-7, R3, R5. Stabla su srednje bujnosti, sade se na rastojanju 4x3m.
Generativne podloge:
Beli glog, oskoruša, divlja kruška, pitoma mušmula (retko se koristi).
Proizvodnja sadnica je ista kao kod dunje.