STRATEGIJSKE ALIJANSE
Predmet: Strateški menadžment
-seminarski rad-
Februar, 2020.
UVOD
Poslednjih decenija je došlo do brojnih promena usled dejstva tehničko-tehnoloških,
organizacionih, ekonomskih, političkih i društvenih faktora koje su uticale na potrebu oblikovanja
novih načina poslovanja savremenih preduzeća. Razvoj informacionih i telekomunikacionih
tehnologija je doprineo stvaranju visokokonkurentnog globalnog tržišta, nastanku i razvoju
elektronskog poslovanja i povezivanju učesnika na tržištu. Suočene sa brojnim izazovima i
zahtevima u poslovanju koje savremeno doba nosi sa sobom kompanije su bile primorane da
menjaju poslovni model i da traže nove načine za sticanje i održavanje konkurentske prednosti.
Za uspeh određenog posla od najvećeg značaja je sposobnost preduzeća da razvija nove
proizvodne, informacione i komunikacione tehnologije. S obzirom na iznos potrebnih ulaganja i
tržišni rizik razvoj novih tehnologija je sve češće razlog za strategijsko povezivanje različitih
učesnika na tržištu. Dok se tradicionalan pristup kompanija do sada uglavnom zasnivao na
samostalnoj ekspanziji pripajanjem drugih firmi ili ulaženjem u zajednička ulaganja, devedesete
godine će ostati zabeležene u istoriji kao period snažne afirmacije jednog fenomena koji umesto
vlasničke dimenzije i prava imovinske kontrole u prvi plan stavlja strateški menadžment efekat.
Glavna karakteristika budućeg tržišnog okruženja nalaže preduzećima da rade po principu „postići
više sa manje novca i napora“.
Kooperacija postaje dominantna teorijska tema devedesetih godina 20. veka, zamenivši tako
konkurentsku strategiju o kojoj se najviše govorilo osamdesetih godina prošlog veka. Jedna od
osobina nove ekonomije jeste učestalo pojavljivanje ne samo novih proizvoda i tehnologija, nego i
novih tržišta. Drugim rečima, novu ekonomiju karakterišu brojne inovacije.
Na savremenom tržištu snažan korporacijski razvoj više se gotovo ne može realizovati
samostalno. Industrijski i uslužni giganti, ali i ambiciozne male i srednje firme konkurentsku
prednost najčešće ostvaruju strateškim partnerstvima. Više nego ikada u industrijskoj istorijii brojna
znanja i umeća potrebna za organizacijski razvoj nalaze se izvan preduzeća. Zbog toga nastaju
brojne poslovne mreže unutar kojih stalno cirkuliraju podaci, informacije i znanja. Mreže su jedan
od oblika današnje saradnje uz pomoć kojih se poboljšavaju najprie nematerijalni faktori nužni za
uspeh u novoj ekonomiji.
Pored spajanja koja se temelje na partnerstvu često se praktikuju preuzimanja. Postoji
nekoliko oblika preuzimanja poput horizontalnih, vertikalnih i konglomeratskih. Preuzimanja imaju
dugu tradiciju u Sjedinjenim Američkim Državama. Taj proces podstiče eksterno okruženje u
kojem uočavamo jačanje globalizacije i suočavanje s konkurencijom iz celog sveta, sve snažnija
turbulencija odnosno učestale radikalne promene na tržištu te nužnost akumuliranja značajnih
finansijskih sredstava kako bi se pratila odnosno primenjivala najnovija tehnološka dostignuća.
Menadžeri multinacionalnih korporacija nastoje uz pomoć nekog od oblika strateških
alijansi ostvariti konkurentsku prednost na svetskoj tržišnoj sceni. Stoga se stvaraju poslovne mreže
odnosno alijanse s partnerima izvan nacionalnih granica.
Male zemlje su u puno većoj meri prisiljene poslovati s drugim državama odnosno izvoziti i
sarađivati na globalnoj razmeri
.
Velike zemlje su u većem opsegu samostalne u odnosu na male
države ali bez obzira na tu činjenicu međunarodna ekspanzija jedan je od imperativa velikih
nacionalnih privreda.
2
međuorganizacijskih procesa, korist za sve učesnike u alijansi, da postoji simbiotička veza odnosno
da pripadnici strategijske alijanse budu na duži rok međusobno povezani i zavisni jedni od drugih i
podređivanje istom cilju.
1.2. Obeležja strategijskih alijansi
Cilj formiranja alijanse može biti i združeno korišćenje proizvodnih kapaciteta, sticanje
novih kompetencija brže nego što bi to bilo moguće na osnovu sopstvenih napora preduzeća,
povećanje efikasnosti lanca snabdevanja ili izgradnja mreže distributera.
U nekim slučajevima motiv za ulaženje u strategijske alijanse je vezan za učenje od
partnera. Alijanse se osnivaju da bi se iskoristili postojeći resursi i kompetencije ili da bi se razvile
nove mogućnosti radi kreiranja konkurentske prednosti na globalnom tržištu. Bitno je imati u vidu
da su mnoge alijanse prestale da postoje tako što je jedan partner preuzeo drugog.
„Strategijska alijansa je sporazum između dve ili više strana o kolaboraciji u specifičnim
oblastima. Sporazum može imati ograničeno dejstvo u smislu razmene određenih informacija ili
može da se odnosi na ekstenzivno učšće u marketingu, proizvodnji i laboratoriji. Može se odnositi
na određene proizvode i tržišta, ili može da bude dalekosežan i da se odnosi na globalnu
kolaboraciju. Može specifično da se odnosi na određeno zajedničko ulaganje i konkretan zajednički
poduhvat, ili se može odnositi na zajedničke troškove makroinvesticija ne samo u oblasti
istraživanja i razvoja već i kod konstrukcije, proizvodnje prototipova i testiranja na terenu. Može se
formirati kao nukleus konzorcijuma sa namerom da se privuku budući partneri tokom vremena, ili
se može formirati kao ekskluzivna alijansa. Broj varijacija na temu je ogroman”
2
„Alijansa nije igra sa nultim ishodom, gde jedan partner dobija a drugi bezuslovno gubi (ili
gube). Alijansa ima smisla ukoliko ogromni uloženi napor i trud oko planiranja i koordinacije
zajedničkih aktivnosti i odvijanja složene upravljačke funkcije, doprinese ostvarivanju očekivanja
partnera da će kombinovanjem snaga ostvariti konkurentsku prednost.“
3
Značajne su karakteristike samih organizacija koje ulaze u sastav alijanse. One se mogu
grupisati prema:
sposobnostima i resursima ( struktura, strategija, sistemi),
otvorenosti ka učenju ( veštine, zajedničke vrednosti, kadrovi, menadžment stil) koji su
oslonjeni na samu organizacionu kulturu.
Poslovanje u globalnim razmerama stimuliše sklapanje alijansi zbog sledećih razloga:
potrebe za specifičnim resursima ili tehnološkim kapacitetima koje određeno poduzeće
ne poseduje
potrebe za stalnim snižavanjem troškova
potrebe za što bržim plasiranjem roba i usluga na različita tržišta
potrebe za smanjivanjem finansijskih rizika.
Strateške alijanse pored toga što omogućuju pristup novim tržištima, pomažu pri
učvršćivanju pozicije na već postojećim tržištima s ciljem uspostave i održanja održive
konkurentske prednosti. Poduzeća se moraju koncentrisati na te aktivnosti i svoju
sposobnost da pribave konkurentsku prednost, stvarajući na taj način vrednost koja
2
Đuričin, D., Janošević S., Kaličanin, Đ. (2011): Menadžment i strategija, šesto prerađeno i dopunjeno izdanje,
Ekonomski fakultet, Beograd
3
Levi-Jakšić, M., red., Inovativno preduzeće - upravljanje dinamikom
tehnologije i razvoj inovativne organizacije, FON, Beograd, 1995.
4
nadmašuje onu njihovih konkurenata. Takva vrednost i prednosti se sve više ostvaruju
kroz strateške alijanse i razumijevanje konkurentskog okruženja.
1.3. Karakteristike strategijskih alijansi
Suštinu strategijskih alijansi odlikava sledećih pet karakteristika:
1. radi se o partnerskom aranžmanu dve ili više ravnopravnih firmi koje povezuje ostvarivanje
zajedničkih definisanih ciljeva i strategisjkih interesa,
2. partneri dele kako efekte, tako i rizik, obaveze i kontrolu nad izvođenjem dodeljenih
zadataka,
3. partnerske firme kontinuirano doprinose unapređivanju jedne ili više strategijskih oblasti,
koje su od podjednakog značaja za njihovu međunarodnu i globalnu konkurentnost,
4. otvara se mogućnost da kompanija bude aktivna u čitavoj mreži alijansi, a ne da formira
samo jedan poslovni odnos,
5. vremensko ograničenje trajanja strategijskih alijansi, po pravilu, ne postoji.
Istovremenu kombinaciju navedenih poslovnih karakteristika ne nalazimo u drugim
tipovima međunarodnih poslovnih aranžmana, kao što su: licenca, franšizing, ugovorna
proizvodnja, inženjering projekti, zajednička ulaganja, ili pak međunarodne akvizicije. Sa druge
strane, elemente i efekte, pobrojanih i kombinovanih, različitih međunarodnih poslovnih aranžmana
je moguće prepoznati u konceptu strategijskih alijansi.
„Međunarodne strategijske alijanse predstavljaju specifične forme partnerskih aranžmana,
koji se po pravilu zaključuju između jednakih i ravnopravnih kompanija, uz zadržavanje njihove
poslovne samostalnsti, a radi ostvarivanja jednog ili vise zajedničkih ciljeva na globalizovanom
tržištu. Pošto su partneri obično i konkurenti, često se koristi termin “konkurentske alijanse”. Ovaj
termin odražava specifičnosti ovog tipa partnerstva, razlikujući ga od licenciranih i drugih tipova
kooperativnih aranžmana.”
4
Najuspešnije su one strategijske alijanse gde se uspostavi potpuna ravnoteža strategijskih
interesa, ulaganja i efekata. Ukoliko se preventivno ne vodi računa o ravnoteži interesa i efekata za
oba partnera prilikom definisanja i uspostavljanja samog koncepta alijanse, jedan od partnera može
ugroziti svoju dugoročnu konkurentsku poziciju. Upravljajući strategijskim alijansama treba uvek
težiti da one imau oppljive i vidljive koristi za oba partnera.
Strateške alijanse su složen ekonomski fenomen ali se mogu izdvojiti tri važne specifične
karakteristike:
dva ili više privrednih subjekata se ujedinjuje kako bi realizovali važne i zajedničke ciljeve
uz zadržavanje određene autonomije koja omogućava sklapanje alijansi s drugim partnerima
partneri dogovorno dele koristi koje generira alijansa te kontrolišu realizaciju zacrtanih
ciljeva za vreme trajanja alijanse
partneri se nadopunjavaju u ključnim odnosno osnovnim delatnostima.
1.4.Struktura strategijskih alijansi
Razmatranje strukture strateških partnerstava svodi se na sledeća osnovna pitanja:
4
Strateške alijanse kao dio nove ekonomije,
http://www.croma-biznet.hr/35-i-manje/Mladi-menadzer/Strateske-
alijanse-kao-dio-nove-ekonomije/23203.aspx
,
(2020-02-22)
5
