САДРЖАЈ
1. УВОД
.......................................................................................................
2
2. НАЧИН ПРОНАЛАЖЕЊА ТРАГОВА СТОПАЛА
.................................
3
2.1. Видљиви трагови стопала
............................................................
3
2.2. Невидљиви (латентни) трагови стопала
....................................
4
3. ФИКСИРАЊЕ ТРАГОВА СТОПАЛА
.....................................................
5
4. ПАКОВАЊЕ ТРАГОВА СТОПАЛА
..............................................
.........
8
5. ИДЕНТ. ОСОБЕ НА ОСНОВУ ТРАГА СТОПАЛА
................................ 9
5.1. Опште карактеристике трагова стопала
....................................
9
5.2. Опште карактеристике групних трагова стопала
......................
10
6. ВЈЕШТАЧЕЊЕ ТРАГОВА СТОПАЛА
.................................................
12
6.1. Вјештачење трагова босог стопала
.............................................
13
6.2. Вјештачење трагова стопала у чарапама
...................................
13
6.3. Вјештачење трагова ђона обуће
..................................................
13
7. КРИМИНАЛИСТИЧКО ТУМАЧЕЊЕ ТРАГОВА СТОПАЛА
................. 15
8. ЗАКЉУЧАК
............................................................................................
16
9. ЛИТЕРАТУРА
..........................................................................................
17
1. УВОД
Иако је данас тешко замислити живот човјека без моторних возила,
највећи дио послова, па и кривично дјело, човјек изврши крећући се својим ногама.
Само кретање се може посматрати као премјештање тежине тијела са једне ноге на
другу, али се не смије изгубити из вида сила којом се читаво тијело (и тежиште)
премијешта дуж путање.
Усљјед притисака долази до деформације подлоге. Ако је подлога
еластична, по преношењу тежине на другу ногу, подлога се враћа у првобитни облик.
У колико је подлога пластична, по преношењу тежине на другу ногу подлога
задржава стечени облик – деформацију.
Код трења се јавља још једна сила, а то је сила одраза. То је, у ствари,
сила којом нога покушава да одаљи подлогу од средишта тијела. Кад човјек скаче у
вис, ова сила само увећава дејство тежине те повећава деформацију подлоге.
Међутим, код трчања, ова сила дејствује тек када се тијело нађе у косом положају, те
и сила дјелује дуж осе тијела. Из овог разлога се трагови трчања разликују од
трагова стајања или ходања.
У литератури се може наћи више критеријума на основу којих можемо
подијелити трагове стопала, али већина извора констатује да је најприхватљивија
подјела са криминалистичко-техничког становишта која првенствено води рачуна о
томе које послове треба обавити са траговима да би се могли користити као доказ у
кривичном поступку. Према овоме трагови стопала се дијеле према:
-начину откривања
-начину фиксирања
-начину идентификације
-криминалистичком тумачењу
1
1
Максимовић, Р., Тодорић, у., Криминалистика техника, Полицијска академија, Београд, 1995. стр. 303.
његова супротност, тј. негатив. Овакви трагови су готово увијек комбиновани, а то
значи да ће тамо гдје постоје површински трагови неки настати одношењем, а неки
наношењем материјала, односно неизмјенично се јављати позитиви и негативи истог
стопала. Како они нису визуелно исти, лако се могу замијенити са траговима двије
различите особе, о чему се свакако приликом њиховог проналажења мора водити
рачуна.
Рељефни трагови стопала
настају гажењем по мекој подлози као што је земља,
дебели слој прашине, снијег, пијесак, фришко избетониране површине итд. У
криминалистичко-техничкој пракси овакви трагови се често јављају, а неопходно је
знати да је разлика ових трагова у односу на површинске у посједовању треће
димензије рељефних трагова, тј. рељефни трагови за разлику од површинскиих
посједују, као димензију, дубину. Сви рељефни трагови се јављају у виду улегнућа и
на њиховом дну се јављају карактеристике стопала. Код ових трагова изузетно је
важно да су ови трагови, у ствари, негативи стопала. Из овог разлога, без правилног
фиксирања не смије се доносити било какав суд о њима, јер ће сигурно доћи до
грешке.
2.2. Невидљиви (латентни) трагови стопала
Приликом гажења по чистој и равној површини могу остати латентни
трагови стопала. Ако се нпр. гази голим стопалом по површини као што је паркет,
тада ће на њему да се нађу латентни трагови папиларних линија стопала. Овакви
трагови тек класичним начином изазивања, помоћу прашкова, постају видљиви.
Доскора није било могуће изазивање латентних трагова стопала који
настају ходањем по равним површинама као што је паркет, глатки под итд. јер се по
таквим површинама, најчешће, хода у чарапама или ципелама. Међутим, прије
извијесног времена у праксу је уведен специјални уређај за изазивање трагова
стопала поступком електростатичког наелектрисања. Наиме, на угаженом мјесту
долази до разлике у наелектрисању између околине и њега. Добијени резултати су
изузетно добри, посебно када се изазивају латентни трагови на тепиху, с обзиром да
је на таквој подлози разлика у наелектрисању између латентног трага и осталог
дијела тепиха велика, па су и резултати најбољи. За такву врсту изазивања
латентних трагова потребно је имати специјални уређај који се у облику несесера
може добити код произвођача опреме за криминалистичко-техничке потребе.
3. ФИКСИРАЊЕ ТРАГОВА СТОПАЛА
Проналажење трагова стопала на мјесту извршења кривичног дјела је
само први дио посла, док наредни дио тог посла представља фиксирање тих
трагова. Поступак фиксирања је исти кад ко већине трагова, с тим што се код
трагова стопала могу јавити извијесне разлике. Трагови стопала фиксирају се:
означавањем,
уношењем у записник о увиђају,
фотографисањем,
скицирањем,
фиксирањем површинских трагова стопала,
фиксирањем рељефних трагова стопала и
фиксирањем латентних трагова стопала.
Означавање трагова.
Сваки уочени траг стопала одмах се мора означити, јер увијек
постоји опасност да се траг неког од чланова увиђајне екипе прогласи спорним
трагом са лица мјеста. За означавање трагова користе се специјални кочићи са
ознакама, помоћу којих се означава сваки уочени траг, а ознака током читавог
увиђаја не смије да се помјери или мијења.
Фиксирање трагова стопала уношењем у записник о увиђају.
Траг стопала чији
опис није ушао у записник о увиђају у процесно-правном смислу сматра се
непостојећим. Због тога сваки предхосно означени траг стопала у записнику о
увиђају мора детаљно да се опише до најситнијих појединости. Подразумијева се да
траг улази у записник под ознаком којом је раније означен. Записник мора да садржи
све податке који су битни за уочени и означени траг стопала. Ради се о следећим
подацима:
мјесто на коме је траг нађен,
ознака којом је обиљежен,
врста трага (рељефни или површински)
подлога на којој је нађен,
опис трага (босо стопало, стопало у чарапи или ципели)
ако има више трагова, да ли су од исте особе и у ком правцу се простиру,
димензија трага,
