Beograd, maj 2010.
Sadržaj:
1.Uvod_______________________________________________________3
2.Uslovi za hraniteljstvo_________________________________________4
3.Životne priče hranitelja________________________________________6
4.Sličnosti i razlike između usvojenja i
hraniteljstva___________________7
5.Prestanak hraniteljstva_________________________________________8
6.Mišljenje socijalnog radnika____________________________________9
7.Zaključak___________________________________________________10
8.Literatura___________________________________________________11
2
Hraniteljstvo ima specifičnu pravnu i društvenu prirodu. Kod
hraniteljstva ne nastaju
de iure
novi roditeljski odnosi. Po PZS
1
izričito se predviđa da za vreme trajanja hraniteljstva određena
prava i dužnosti roditelja prema detetu ne prestaju. Odlika
karakteristična za hraniteljstvo je pravo hranitelja na naknadu za
staranje o hranjeniku(iznosi oko 18 000-19 000dinara,a za lica sa
posebnim potrebama uvećava se za 50procenata). Hraniteljstvo
podrazumeva život deteta sa hraniteljem, ono može biti
povremeno, npr. u vreme praznika, vikenda, odnosno hraniteljstvo
može biti zasnovano za određeni vremenski period čl.110/02 PZS.
USLOVI ZA HRANITELJSTVO
Uslovi za zasnivanje hraniteljstva regulisani su Porodičnim
zakonom Srbije. Bliže uslove za zasnivanje hraniteljstva propisuje
ministar nadležan za porodičnu zaštitu. Hraniteljstvo se može
zasnovati samo i ako je u najboljem interesu deteta. Uslovi za
zasnivanje hraniteljstva mogu se podeliti na materijalne i formalne.
1
Porodični zakon Srbije, Prava i dužnosti roditelja, čl.120.
4
Formalni uslovi se odnose na postupak za zasnivanje hraniteljstva,
dok se materijalni uslovi odnose na uslove koji treba da se ispune
na strani deteta i hranitelja. Materijalne uslove možemo podeliti na
opštu podobnost hranjenika i opštu podobnost hranitelja.
Opšta podobnost hranjenika obuhvata:
1. Interes hranjenika
2. Maloletstvo hranjenika
3. Porodični status hranjenika
4. Potrebne saglasnosti sa hraniteljstvom
Što se tiče interesa hranjenika, mora se zasnovati samo u
najboljem interesu deteta. Svrha hraniteljstva je zaštita deteta i ona
se ostvaruje samo ako je njom zadovoljen najbolji interes deteta.
Što se tiče maloletstva, može se zasnovati samo nad maloletnim
detetom. Traje do osamnaeste godine, a po potrebi može se i
produžiti posle navršenih osamnaest godina i to u situacijama kada
dete ima smetnje u psiho-fizičkom razvoju, zatim ako je
nesposobno da se samo stara o sebi i o zaštiti svojih prava. U
drugom slučaju, ako se dete redovno školuje, hraniteljstvo se može
produžiti najkasnije do 26.godine deteta.
Porodični status hranjenika daje nam odgovor na pitanje koje
dete može biti dato na hraniteljstvo. Odnos se može zasnovati ako
je dete bez roditeljskog staranja, ali to može biti i dete koje ima
roditeljsko staranje, ali u određenim situacijama može biti dato na
hraniteljstvo; takve situacije su postojanje smetnji u psiho-fizičkom
razvoju i u poremećaju ponašanja deteta. U slučajevima kada su
roditelji neuki, neobrazovani, ili iz drugih razloga detetu ne mogu
da pruže adekvatno staranje, dete treba smestiti u hraniteljsku
porodicu koja će moći da
mu pruži brigu koja mu je potrebna u skladu s njegovim smetnjama
u psiho-fizičkom razvoju.
Koje dete se smatra detetom bez roditeljskog staranja? To su
deca koja nemaju žive roditelje, deca čiji su roditelji nepoznati, ili je
nepoznato njihovo boravište, detetu čiji su roditelji potpuno lišeni
roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti, detetu čiji roditelji još
nisu stekli poslovnu sposobnost i detetu čiji su roditelji lišeni prava
5
