BUDŽET EVROPSKE UNIJE
Zajedno sa zakonom i njegovom primjenom, budžet, budžetski prihod i rashod,
spadaju među najvažnije instrumente koje neka ekonomska ili politička organizacija
može da upotrebi da bi ispunila svoju ulogu. Budžet treba da pokrije ne samo
administrativne troškove, već i da raspolaže sredstvima za intervenciju u ekonomiji.
Iz ovih razloga procedura donošenja budžeta nije ni malo jednostavna, već predstavlja
veoma složenu proceduru, u kojoj učestvuju sva relevantna tela Evropske unije, kao
što su Parlament, Savet, Komisija, Revizorski sud i dr.
Budžet i njegova struktura kroz istoriju se menjao i najbolje odslikavao ciljeve i
promene unutar Unije Kroz strukturu njegovih prihoda i rashoda, najbolje se vide
ekonomske prilike u kojima se stvarala Unija, različitost interesa i težnji svih njenih
članica.
Vremenom značaj budžeta je sve više rastao, da bi na kraju» izašao» van okvira Unije
i imao i veliki uticaj i na zemlje i Vlade van područja, kako Evropske unije, tako i
Evrope.
Budžet je dokument vlade u kojem ona iznosi podatke o državnim prihodima i
rashodima u određenom budućem periodu, najčešće tokom jedne godine. Evropska
unija nema klasičnu vladu poput država-članica, ali ima budžet sa strukturom prihoda
i rashoda. Budžet je izbalansiran kada se prihodi i rashodi nalaze u ravnotezi. To je
stanje bolje od deficita i suficita. Ako su rashodi veći od prihoda onda je u pitanju
budžetski deficit, a ako su rashodi manji od prihoda onda je u pitanju budžetski
suficit.
Osim budžeta, Evropska unija ima i „višegodišnji finansijski okvir", koji predstavlja
približni ili okvirni pregled prihoda i rashoda tokom nekoliko narednih godina.
„Okvir" je od orijentacionog značaja i predstavlja precizniji oblik budžeta. za narednu
godinu. Višegodišnji finansijski okvir se donosi za period od 6 godina. Zahvaljujući
postojanju dva finansijska okvira poznato je kako će globalno izgledati finansiranje
Unije zaključno sa 2013, azahvaljujući projekcijama mogu se steći i neke predstave o
očekivanim potezima Unije do 2025 godine.
Ovaj rad je pisan u vreme kada je finansijska perspektiva Evropske unije za period od
2007 do 2013 godine već dogovorena (u Aprilu 2006. godine), i to kao posledica
oređene procedure i međusobnih dogovora svih relativnih političkih faktora, te se
glavni ishod (budžet) može smatrati rezultatom mnogobrojnih kompromisa u okviru
Evropske unije.
TELA I INSTITUCIJE EVROPKE UNIJE
Ugovor o stvaranju Evropske ekonomske zajednice (EEZ) i Evropske zajednice za
atomsku energiju (EURATOM) potpisan u Rimu 25.3.1957. (Rimski ugovor); stupio
na snagu 1.1.1958. Ovim ugovorom određeni su određeni ciljevi, efekti, organi i
sredstva.
Slika 1:
Potpisnici Rimskog ugovora
Bitan temelj za razumevanje Evropske unije je poznavanje njenog institucionalnog
sastava i načina funkcionisanja. Pregledom postojećih institucuja dobija se odgovor
kako se donose odluke na evropskom nivou. ( u ovom slučaju budžeta ). Proučavanje
procesa i postupaka odlučivanja unutar EU , stiče se uvid u postupke pripremanja,
nastajanja, primene kontrole takvih odluka.
Zadaci koji su povereni Evropskoj uniji ispunjavaju sledeća tela:
1.Evropski parlament (EP)
2. Savet ministara, skraćeno: Savet
3.Evropska komisija, skraćeno: Komisija
4.Evropski sud prave, skraćeno: Sud pravde ( ESP)
5.Evropski revizorski sud, skraćeno: Revizorski sud
6.Evropska centralna banka
ISTORIJSKA STRUKTURA BUDŽETA
Prvi budžet Evropske ekonomske zajednice za 1958 godinu je usvojen od srane
Saveta, na osnovama predloženim od strane Komisije i posle dobijanja mišljenja od
strane Parlamenta. Prvi budžet EEZ je bio veoma mali i pokrivao je isključivo
administrativne troškove Zajednice. Kako su se ciljevi EEZ pretvarali sve više u
određene političke obaveze ( ciljeve) budžet je sve više obuhvatao i ovako određene
ciljeve, npr. kroz Evropski socijalni fond. Evropski zemljoradnički savet i Garancijski
fond su osnovani 1962 godine Iipotrošnja vezana za poljiprivredne potrebe je ubrzo
postala najznačajnija stavka u budžetu. Prvih godina , finansijski doprinos od svake od
šest zemalja članica je išao preko prihoda Komisije.2
http://www.ec.europa.eu/budget/index en.html ( datum pristupa 05.12. 2007. godine )
Grafik 1:
Budžetski prihodi 1958 - 2008. godine
Grafik 2:
Budžetski rashodi 1958 - 2008. godine
Budžet EU dugo vremena posle formiranja Evropske zajednice za ugalj i čelik
( EZUČ ) i Ekonomske zajednice (EZ) iznosio dosta manje od 1% bruto domaćeg
proizvoda ( BDP ).
Do 1967. godine budžet je iznosio manje od 10 milijardi evra, 1977. je dostigao 30
milijardi evra, 1991. 70 milijardi a 2000. godine premašio 90 milijardi.
Tokom vremena budžet je prolazio kroz razne faze. U periodu 1973-1984. godina
karakterisali su ga sporovi o veličini i strukture potrošnje. Period 1984-1998. može se
označiti kao period naglog rasta i stabilizacije budžeta na visokom nivou , a od 1999.
preovlađuju problemi petog proširenja Unije i nastavka politike umerene budžetske
ekspanzije. Do povećanja budžeta ne dolazi izdvajanjem većeg procenata BDP
zemalja članica, već zahvaljujući rastu BDP u Uniji. Postojale su velike oscilacije u
raspodeli budžetskih stavki prema kategorijama, tako da je 1979. oko 70 % budžeta
utrošeno za poljoprivredu. Naglo rastu i izdaci za strukturne fondove od 1991. koji
danas sa poljoprivredom predstavljaju oko 80% ukupnih budžetskihizdataka.
Sabiranjem izdataka za poljoprivredu i strukturne fondove dobijaju se približno slični
iznosi, oko 80% odlezi u navedene svrhe. Stavka « Razno « nije definisana, a u okviru
nje se javljaju izdaci za proširenje , pomoć Unije drugim zemljama, kao i oni za
humanitarne intervencije. Izdaci za administraciju neprestano rastu u relativnim
iznosima, što reflektuje rast briselske biroratije. Rast izdataka u ove svrhe će se
povećavati usled povećanja adminiostracije, ali i usled povećanja izdataka za penzije
onih koji su radili u Uniji.
Nemačka i Britanija su bile praktično jedine zemlje do 1988. koje znatno više
uplaćivale u EU budžet nego što su dobijale nazad, a od 1990. god. većina zemalja
postala je neto finansijer. Britanija je uspela da izdejstvuje da od 80-tih godina dobija
rabat, tj. povraćaj iz budžeta Unije, što je presedan za EU. Rabat je namenjen
nadoknadi subvencija Unije za poljoprivredne proizvode, koje britanija i onako uvozi.
U 1985. godini rabat je iznosio preko 1 milijardi EUR-a.
