SEMINARSKI RAD
iz predmeta: Upravljanje finansijama
RIZIK I DEJSTVO LEVERIDŽA
Beograd, maj 2008.
RIZIK I DEJSTVO LEVERIDŽA
2
Treba napomenuti da se leveridž meri pomoću sledećih pokazatelja:
1. faktora poslovnog rizika,
2. faktora finansijskog rizika i
3. faktora ukupnog rizika.
Faktor poslovnog leveridža
pokazuje promene poslovnog dobitka u odnosu na promene
prihoda od realizacije tj. obima prodaje. Njegova osnovna suština ogleda se u činjenici da će
svako procentualno povećanje obima prodaje izazvati još veće procentualno povećanje
poslovnog dobitka i obrnuto.
Faktor finansijskog leveridža
pokazuje promene neto-dobitka u odnosu na promene poslovnog
dobitka, a njegova osnovna suština ogleda se u činjenici da svako procentualno povećanje
poslovnog dobitka izaziva još veće procentualno povećanje neto dobitka i obrnuto.
Faktor kombinovanog leveridža
pokazuje dejstvo ukupnog (poslovnog i finansijskog) rizika, a
njegova osnovna suština ogleda se u činjenici da procentualno povećanje obima prodaje direktno
utiče na procentualno povećanje neto dobitka i stope prinosa na sopstvena poslovna sredstva i
obrnuto.
4
Vrste rizika
Pre nego što se posvetimo osnovnim elementima merenja prinosa i rizika, osvrnućemo se
na neke rizike koji se često pominju u stručnim literaturama:
Tržišni ili sistemski rizik
– zavisi od opštih dešavanja na tržištu. Vezan je za promene svih cena
na tržištu i nemoguće ga je izbeći. Vrlo često je izvan domašaja odluka investitora, a uzroke
treba tražiti pre svega u političkim promenama, ekonomskim poremećajima(inflacija,
devalvacija)
Sektorski rizik
– vezuje se za zbivanja u određenoj privrednoj grani ili sektoru.
Kompanijski ili nesistemski rizik
– vezan je za faktore koji dotiču poslovanje kompanija i
može biti veći ili manji od prosečnog tržišnog rizika.
Rizik zemlje
– vezan je za ukupan rizik investiranja u određenu nacionalnu privredu. Njegova
visina zavisi od većeg broja faktora kao što su (ne)stabilnost vlade, ekonomske prilike,
razvijenost finansijskog sistema, itd.
Inflatorni rizik
– vezan je za očekivanja u vezi visine inflacije. U zemljama gde su više
očekivane stope inflacije, viši su i ovi rizici.
U literaturi se mogu pronaći i sledeće vrste rizika:
Rizik konkurencije
– je nepredviđeni efekat (pozitivan ili negativan) u zavisnosti od aktivnosti
konkurenata.
Rizik delatnosti
– nastaju se povodom promena tehnologije, zakonske regulative, cena robe i
slično.
Međunarodni rizik
– neizvesnost koja nastaje usled promena deviznog kursa i političkih rizika
na inostranom tržištu.
5
