2
UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE
Fakultet pravnih nauka
SEMINARSKI RAD
Predmet: EKONOMIJA I FINANSIJE EU
Tema: BUDžET EU
Student: Mentor:
Miroslav Brnić Doc. dr Mirjana Stojanović Trivanović
Banja Luka, juni 2021. Godine
3
SADRŽAJ:
UVOD........................................................................................................................2
1. POJAM BUDzETA........................................................................................3
2. KOMPONENTE BUDzETA..........................................................................4
3. FINANSIJSKA PERSPEKTIVA I POSTUPAK USVJANJA BUDZETA
EU……………………………………………………………………………6
4. STRUKTURA BUDzETA EU........................................................................8
5. BUDzETSKI PROCES.................................................................................10
6. BUDzETSKI PRIHODI................................................................................13
7. BUDzETSKI RASHODI...............................................................................15
8. FISKALNA I DRUGE POLITIKE EU.........................................................16
ZAKLJUČAK..........................................................................................................17
5
1. POJAM BUDzETA
Budžet je dokument vlade u kojem ona iznosi podatke o državnim prihodima i rashodima
u određenom budućem periodu, najčešće tokom jedne godine. Evropska unija nema klasičnu
vladu poput država-članica, ali ima budžet sa strukturom prihoda i rashoda. Budžet je
izbalansiran kada se prihodi i rashodi nalaze u ravnotezi. To je stanje bolje od deficita i suficita.
Ako su rashodi veći od prihoda onda je u pitanju budžetski deficit, a ako su rashodi manji od
prihoda onda je u pitanju budžetski suficit.
Osim budžeta, Evropska unija ima i „višegodišnji finansijski okvir“, koji predstavlja
približni ili okvirni pregled prihoda i rashoda tokom nekoliko narednih godina. „Okvir“ je od
orijentacionog značaja i predstavlja precizniji oblik budžeta. za narednu godinu. Višegodišnji
finansijski okvir se donosi za period od 6 godina. Zahvaljujući postojanju dva finansijska okvira
poznato je kako će globalno izgledati finansiranje Unije zaključno sa 2013, azahvaljujući
projekcijama mogu se steći i neke predstave o očekivanim potezima Unije do 2025 godine.
6
2. KOMPONENTE BUDŽETA
Evropska unija ima svoj budžet, nezavisan u odnosu na budžete država. Naime, od 1958. do
1970. godine, Evropska unija je bila finansirana iz nacionalnih dohodaka, ali od aprila 1970.
godine, Evropska unija se skoro u potpunosti finansira iz vlastitih izvora:
(1) dažbine iz poljoprivrede,
(2) granične takse, odnosno carine
(3) dio nacionalnog potrošačkog poreza VAT-a ('treći resurs') i
(4) dio nacionalnog dohodka ('četvrti resurs').
Komponente 1 i 2 su poznate kao 'tradicionalni sopstveni resursi' ili 'TOR'.
Kako produbljenje tako i proširenje Evropske unije, ima za države članice značajne
budžetske posledice. Neki od faktora koji utiču na povećanje budžeta jesu: političke obaveze
Evropske unije, stimulisanje razvoja Irske, Grčke, Španije i Portugalije kao siromašnijih
evropskih zemalja, predprijemna pomoć zemljama kandidatima, ekonomska recesija, troškovi
velikih integracionih projekata i slično. Najveći dio budžeta zauzimaju opšta poljoprivredna
politika i građevinska djelatnost. Takođe, značaj transporta, obrazovanja, kulture, zaštite životne
sredine i potrošača u budžetu raste.
2.1. PRIHODI
Prvih godina je EEZ finansirana slično međunarodnim organizacijama, prilozima zemalja-
članica. Tokom prve polovine 1970-ih EEZ dobija sopstvene izvore: dio carina, dio prihoda od
nameta pri uvozu poljoprivrednih proizvoda i dio poreza na promet (PDV). Krajem XX vjeka se
budžet punio na sledeći način: poljoprivreda 2,5%, carine 15,5%, ...prilozi država-članica na
osnovu BDP 45,9%, PDV 35,5%, sitni prihodi 0,8%, prenos iz prethodne godine 1,6%, sopstveni
resursi 0,8%.
Prihode za budžet Unije ne sakupljaju organi Unije, već nacionalnih država. Budžet se prazni
oko 20% preko tijela Unije, a ostatak preko nacionalnih država. U nacionalnim državama
ogromna većina budžeta se prazni preko lokalnog nivoa.
