Мегатренд универзитет
Факултет за државну управу и администрацију
Булевар уметности 29
Београд
Семинарски рад
из Политичких система
Тема: Политички систем САД
Професор:
Студент:
Мегатренд универзитет
Београд
Садржај:
Увод.............................................................................. 3
1. Устав САД.................................................... 4
2. Начело поделе власти................................. 4
3. Конгрес САД................................................. 5
3.1. Представничи дом................................. 5
3.2. Сенат........................................................ 5
4. Председник САД........................................... 7
5. Државна управа............................................ 10
6. Врновни суд.................................................... 10
7. Политичке странке....................................... 11
7.1.
Републиканска........................................ 11
7.2.
Демократска............................................ 11
8. Закључак........................................................ 12
9.
Литература..................................................... 12
2
1.
УСТАВ САД:
САД су прва и најстарија федерација настала Уставом 1787.г., пре тога биле
су уређене по принципу конфедерације уставом 1781.г. Овим Уставом свака држава
задржавала је свој суверенитет, а на органе федерације (Конгрес) преносила само
извесна овлашћења. Конгрес су чинили делегати држава. У зависности од своје
величлине државе су могле имати од 2-7 представника, али без обзира на број
преставника свака држава је имала један глас у Конгресу. Једногласно доношење
одлуке у Конгресу су биле услов како би биле пуноважне. Немогућност увођења и
прикљања пореза од стране Конфедерације, била је у финансијској одскудици, као и
због непостојања заједничке валуте.
Маја 1787.г. у Филаделфији сазвана је Уставотворна скупштина са задатком
да донесе нови Устав, по коме ће конфедерација (Устав 1781.г) бити претворена у
федерацију. Због сукобљавања два гледишта: Вирџинија план, који су заступале
велике државе, залажући се за увођење јаке централне власти; и Њу Џерси план,
који су затупале мале државе, залажући се за очување што већих права држава.
Решење је пронађено у предлогу делегације Конектикат по коме ће законодавно тело
бити дводомно (Конгрес). Овим решењем биле су задовољне и мале и велике
државе, те је текст устава усвјен септембра 1787.г, а ступио на снагу 1789.г.
Овај Устав из 1787.г. одржао се у истом облику до данас. Разлог томе је:
1. Амерички устав спада у најкраће уставе на свету – садржи 7 чланова, први
члан посвећен је законодавној власти; други, извршној власти; трећи, организацији и
вршењу судске власти; четврти, разматра односе у федерацији; пети, ревизију
Устава; а шести и седми се односе на прелазне и завршне одредбе.
2. Применом технике уставних амандмана – Устави већина земаља уз помоћ
измена и допуна врше измене у самом текту устава, то није случај са Америчким.
Амерички Устав је допуњаван амандманима који су му на крају прикључивани, тај
пут промена је био спор и тежак, јер спада у круте уставе, за чије промене је
потребна 2/3 већина у оба дома Конгреса, и прихваћеност од 3/4 законодавних тела
федералних јединица. Данас Амерички Устав има 26 амандмана, од којих је првих 10
донето 1791.г., а последњи 1971.г.
3. Техника тумачења устава – њу врши Уставни суд. Он врши оцену уставности
закона и других прописа.
4. Дејство уставних обичаја – уставним обичајима допуњене су празнине у
уставу. Једно од таквих гласи „чланови Представничког дома морају да имају
домицил у својој изборној јединици“
1
, док устав тражи само да буду грађани државе
у којој се бирају.
2.
НАЧЕЛО ПОДЕЛЕ ВЛАСТИ:
„Очеви оснивачи“
2
САД били су присталице доктрине о подели власти
садржане у делима Џона Лока „Две расправе о влади“ и Монтескијеа „ О духу
1
Проф. др. Ђурђев Б. Александар,
Уставно право II Организација државне власти
, Центар за
издавачку делатност, Нови Сад, 1994., стр. 70.
4
