Privredna Akademija
Novi Sad
FORKUP
MEDJUNARODNA NADLEZNOST
Prof. dr Miodrag Starcevic
Student:
MEDJUNARODNA NADLEZNOST
a)Nadleznost i sukobi nadleznosti
Pod nadleznoscu,u nauci gradjanskog procesnog prava,podrazumeva nse krug
poslova jednog suda,koja se prema strankama ispoljava kao duznost suda da postupi u
odredjenoj stvari.Kaze se da nadleznost moze biti stvarna,a sastoji se u raspodeli sporova
na razne prvostepene sudove iste vrste ili po kriterijumu predmeta.Zatim ,nadleznost
moze biti mesna,koja odredjuje koji ce ods stvarno nadleznih sudova suditi po
odredjenom pitanju.Najzad ,sto je za nas irelevantno,nadleznost se moze shvatiti i
funkcionalno-njome se odredjuje krug poslova sudova raznih stepena o istom,dakle,po
tuzbi,zalbi i reviziji(zahtevu za zastitu zakonitosti).Tome se dodaje i medjunarodna
nadleznost,kao posebna vrsta,koja je za nas najinteresantnija.Pitanje je sta ona
predstavlja?
Kada bi ceo svet bio organizovan kao jedna drzava,ova poslednja vrsta
nadleznosti ne bi postojala.U tom slucaju bi se,primenom pravila o stvarnoj
nadleznosti,na pojedine sudove rasporedjivali razni tuzbeni zahtevi,stavljali bi se ,dakle,u
delokrug rada nekog konkretnog suda.
Medjutim,i tada bi moglo da dodje do onoga sto se u nauci naziva sukobom
nadleznosti,jer je to pojava prisutna i unutar svake drzave ponaosob.Ovaj sukob se javlja
u dva vida:kao negativan i kao pozitivan sukob nadleznosti.
Negativan sukob bi postojao ukoliko nijedan od sudova ne bi smatrao da je on nadlezan
da sudi po odredjenom zahtevu,tuzbi,nastao bi 'VAKUUM"nadleznosti.Pozitivan sukob
postoji ukoliko dva ili vise sudova smatraju da su nadlezni da raspravljaju,dakle,svojataju
predmet.Do pozitivnog sukoba nadleznosti ne dolazi,unutar jednog pravosudja,zbog
pravila o litispedenciji,kojima se iskljucuje mogucnost vodjenja dve parnice o istom i
izmedju istih stranaka.Za negativan sukob nadleznosti svako pravosudje propisuje
proceduru njegovog resavanja ,na primer,kako je to u nas,o njemu odlucuju neposredno
visi sud ili Vrhovni sud.
Nazalost,ili na srecu,ceo svet nije organizovan kao jedna drzava.Pravila o stvarnoj
i mesnoj nadleznosti samo daju odgovor na pitanje koji ce sud resavati spor u okviru
jedne drzave.Istovremeno,pravila o litispedenciji iskljucuju pojavu pozitivnog sukoba
nadleznosti samo u okviru jedne drzave.Najzad,i pravila o negativnom sukobu ovaj
resavanju samo u okvirima jedne drzave,Najzad ,i pravila o negativnom sukobu ovaj
resavaju samo u okvirima jedne drzave.Sva su ona,dakle,profilirana za internu
upotrebu.Pitanje je kako se ponasati u svetuisparcelisanom na pojednine drzave,ukoliko
ne bi postojala pravila o nadleznosti sudova pojedinih od njih ,ukoliko ne bi postrojala
pravila o nadleznosti sudova pojedinih od njih,ukoliko ne bi postojala efikasna norma o
litispedenciji kojom se sprecava pojava pozitivnog sukoba nadleznosti i ukoliko ne bi
postojao visi sud koji ce resiti negativan sukob nadleznosti izmedju raznih sudova.Tada
ne bismo znali sudu koje zemlje(u krajnjoj liniji-kome sudu)da se obratimo tuzbom,tada
bi postojala mogucnost vodjenja vise parnica o istom,pred sudovima raznih zemalja,a sa
druge strane,mogao bi nastati i vakuum nadleznosti.
