1. POJAM KORUPCIJE?
Корупција
(са
лат.
corruptio
, у преводу – подмитљивост, поткупљивост, поквареност)
подразумева незаконито коришћење друштвеног и државног положаја и моћи ради стицања
сопствене користи. Када се користи као придев реч „корумпирани”, дословно значи
потпуно
сломљено
. Ту реч је први пут користио
Аристотел
, a касније и
Цицерон
који је додао термин
мито
и напуштање добрих навика.
Корупција је злоупотреба јавних овлашћења за приватну корист
– дефиниција
Светске банке.
Корупција морално кварење људи, односно поништавање друштвених вредности и
врлина код грађана
- Макијавели и Русо
•
Корупција крши универзални принцип једнакости свих грађана пред законом. Ствара
систем неједнакости у коме су привилеговани они који су материјално ситуиранији са
добрим везама, или економском, друштвеном и политичком моћи.
•
Непријатељ је демократије;
•
Корупција у јавном сектору;
•
Корупција у приватном сектору;
•
Корупција на релацији јавни и приватни сектор;
Корупција = Монопол + Дискреција – Одговорност (Klitgaard)
2.УЗРОЦИ КОРУПЦИЈЕ?
У теорији која се бави корупцијом и узроцима корупције као одлучујући фактори за настанак
ове појаве истичу се постојање и активности субјеката који су носиоци економске и политичке
моћи. С обзиром на то да се у ове две сфере друштвеног живота најчешће јавља корупција,
узроке корупције можемо поделити на политичке и економске.
ЕКОНОМСКИ
Сваки економски систем ствара односе моћи и субјекте који доминирају тим односима, због
чега природно долазе у прилику да буду носиоци корупције.
Сматра се да велика дискрециона овлашћења државног апарата у сфери економије
директно утичу на висок ниво корупције у друштву. Из оваквих, широко постављених
овлашћења проистичу велике могућности за различите злоупотребе. Ако доношење неке
одлуке, од велике важности за неко привредно питање, директно зависи од воље државних
службеника, реално је очекивати да ће они пробати да злоупотребом свог положаја себи
прибаве материјалну корист. Ово је поготово могуће уколико се ради о области која правно
није довољно уређена, па има више могућности за дискреционо одлучивање (код јавних
набавки, увозно-извозних ограничења, различитих курсева валуте, диференциране пореске
политике која стимулише поједине привредне субјекте или социјалне групе итд.)
Монополски положај привредних субјеката истиче се као један од економских узрока
корупције.
Монополски положај не зависи од својинског облика у коме се налази привредни субјект,
може бити реч и о државном и о приватном субјекту.
Економским узроцима корупције сматрају се и недостаци у пореском систему и систему
радних односа.
Непоштовање законских прописа који регулишу радне односе, односно непостојање снажних
радничких организација које би контролисале поштовање ових прописа и бориле се за то,
доводи до рада на црно, наметања радног времена дужег него што закон предвиђа, па и до
подмићивања инспекцијских органа који би требало да воде рачуна о поштовању ових
прописа и да сузбијају ове видове нелегалног стицања велике материјалне користи за
послодавца. Избегавање пореза такође омогућава велику материјалну корист власницима
капитала. Ово је карактеристично за ситуацију у којој политичка елита не осећа одговорност
према грађанима који је бирају, већ према носиоцима економске моћи од којих јој зависи
опстанак на власти и од које има директну материјалну корист.
ПОЛИТИČКИ
У теорији се као главни политички узроци корупције истичу непостојање контроле политичке
елите и повезаност центара економске и политичке моћи.
Политичка елита се сматра главним носиоцем корупције у друштву пре свега због природе
свог положаја на друштвеној лествици. Ма колико корупција на нижим нивоима друштвене
организације била друштвено штетна и опасна, она не може постати озбиљна друштвена
појава уколико политичка елита може или жели да успостави ефикасне механизме њеног
сузбијања.
Полази се од тезе да је потребно контролисати политичку елиту да би се корупција сузбила.
Теорија разматра и узроке појаве корупције унутар саме политичке елите. Истичу се два
основна разлога – опортунизам и намера да се злоупотребом положаја дође до материјалне
користи.
Опортунизам код припадника политичке елите огледа се у недостатку спремности да се
учествује у борби против корупције, из страха од губитка политичког положаја.
Непостојање контроле политичке елите јесте производ постојања тзв. демократског
елитизма. То је ситуација у којој постоји представничка демократија и одређени ниво
демократске свести у друштву, али су политичка култура и устројство институција такви да
обезбеђују доминацију одређене друштвене групе.
Такође, контрола политичке елите не постоји у друштву у којем се политичке странке боре за
долазак на власт како би биле у позицији да стекну корист од корупције, а док су у опозицији
заједно са странкама из владе не раде ништа на сузбијању ове појаве.
Проблем представља и хијерархијско устројство политичких странака, па се чланови не
усуђују да износе доказе о учешћу партијских шефова у корупционашким аферама.
Повезаност политичких и економских центара моћи јавља се у више облика.
Финансирање политичких странака од стране приватног капитала којим се жели да се
обезбеди противуслуга на штету пословне конкуренције, а постиже се уз злоупотребу
овлашћења вршилаца јавне функције, јесте један од видова корупције.
Други облик корупције која настаје из повезаности политичких и економских интереса јесте
лобирање
Оно подразумева да политичари за време свог мандата воде политику која је у интересу
неке компаније, у којој су раније били ангажовани, да би се по истеку мандата, за награду,
вратили у компанију као саветници или чланови управних одбора. Захваљујући овом облику
корупције, одређене компаније бивају привилеговане у процесу приватизације, у добијању
концесије или веома уносних послова.
Лобирање је карактеристично за државе у којима је доминантна приватна својина.
Социјалне последице корупције
јесу повећање сиромаштва, неједнакости грађана и
стварање општег осећаја несигурности, неповерења у институције система и незадовољства.
Овакве социјалне последице корупције најразорније делују на структуру друштва.
Незадовољство и неповерење грађана, осећај немоћи, неједнакости и неправде директно
доводе до неповерења у државне институције и политичко руководство. Падом поверења у
власт слабе и институције и сами темељи демократског уређења, тј. слабе институције које
спроводе законе и преко којих систем функционише, што проузрокује и последице на
економском плану.
Осим ових, у теорији најчешће помињаних последица корупције, вреди поменути да се
корупција сматра одскочном даском за криминал белих крагни, као и да корупција повезана
са међународним криминалом омогућава велике преваре у којима учествују владини
чиновници и политички функционери – нпр. јача трговину дрогама, олакшава кријумчарење
оружја и омогућава криминалцима избегавање руке правде
.
4. ОДНОС ПОЛИТИКЕ, ДРЖАВЕ И КОРУПЦИЈЕ?
Корупција је стара колико и држава и упоредо се са њом и развијала и добијала нове појавне
облике како су поједини облици корупције, нарочито подмићивања, постојали још у старој
Грчкој и Риму. То указује на сталан развој корупције али и на надлежност органа у њеном
супростављању, која је започела још с њеним настајањем.
Развојем државе и економским и политичким променама, посебно мешањем државе у
привредни развој и јачање бирократије, стварали су се повољнији услови за развој и
експанзију разних облика корупције. Све је то омогућавало коришћење друштвеног положаја
и моћи ради сопственог богаћења и развоја корупције до те мере да је постала један од
најозбиљнијих проблема данашњег света, утичући негативно на развој демократских односа,
с друге стране.
Оно што је данас карактеристично за корупцију, јесте њена актуелност, висок степен
друштвене опасности, нови облици њеног испољавања у јавном и приватном сектору у
склопу привредне и ванпривредне делатности, повезивање са организованим
криминалитетом са којим заједно делује као угрожавајући фактор безбедности.
5. ВРСТЕ КОРУПЦИЈЕ-
•
Бела корупција
или
непотизам
је
давање привилегија на основу рођачких и
пријатељских веза,
без очекивања противуслуге. Није прописана као кривично дело
(евентуално дисциплинска одговорност); Подстиче неравноправност грађана.
Умањује продуктивност друштва. На кључна места се не долази на основу
способности и рада.
•
Сива корупција
је давање привилегија по принципу „
услуга за услугу
“, независно од
родбинских и пријатељских веза.
•
Црна корупција, давање мита (
најчешће новчане накнаде).
•
Врсте корупције и основни појмови
•
Политичка корупција
•
Административна корупција
•
Ситна корупција
•
Индивидуална
•
Групна
•
Организована
•
Корупција у професијама:
•
У администрацији
•
У грађевинарству
•
У здравству
•
У образовању
•
У полицији
•
У правосуђу
ПОЛИТИЧКА КОРУЦИЈА „РИБА СМРДИ ОД ГЛАВЕ“
•
Основни појмови
•
Системска корупција
•
"Феномен заробљене државе "
•
Најкорумпиранији облик владавине:
-
персонална аутократија (корумпиранија је него војне хунте)
•
Партиократско облици владавине
•
"клептократија"(владавина лопова)
•
"какиократија"(владавина олоша и најгорих).
Верица Бараћ 1955-2012.
Родом из Чачка. Од стране Владе Србије именована је за председницу Савета за борбу
против корупције 2003. године;
•
http
://
www.antikorupcija-savet.gov.rs/content/cid1069/biografija
Била је велики борац против корупције у време владавине ДОСа;. Радила је на више од
седамдесет извештаја, иницијатива, анализа и предлога, написала је више књига о
корупцији; Добитница је више награда и признања; Указивала је на највеће корупционе
афере власти; Тадашња власт је све учинила како би саботирала њен рад и настојања
да се у Србији унапреди борба против корупције; Под великим стресом у настојањима за
промене разболела се од канцера и умрла.
6. ОСНОВНИ ПОЈАВНИ ОБЛИЦИ И СПЕЦИФИЦНОСТИ ИСПОЉАВАЊА КОРУПЦИЈЕ У
РАЗЛИЧИТИМ ОБЛАСТИМА?
Образовање је основно људско право и главни покретач људског и економског развоја. То
јача лични интегритет и обликује друштва у којем живимо. Будући да образовање обично
чини велики дио прорачуна земље, од националних образовних министарстава, локалних
школа и универзитета, долази до појаве корупције. Трошак корупције је висок, а украдена
средства из прорачуна за образовање значи смањење броја школа, или нема школе
Наиме, док је најраспрострањенија и највулгарнија пракса у директној куповини диплома,
оцјена и испита, што значи да се корупција појављује у различитим облицима:
У министарствима: Давање сагласности на рад институцијама образовања и поред
неиспуњености услова; Корупција у јавним набавкама и инвестиционим активностима у
образовању; Фаворизовање појединих установа приликом одабира уџбеника и осталих
помагала које ће се користити; Сталне „козметичке промјене“ у школским програмима и
уџбеницима које примо равају ученике и студенте да купују нове књиге (корупција од стране
издавачких завода и кућа); Неадекватна уписна политика и инфлација појединих занимања
које послије стварају проблеме на тржишту рада; Пропусти у лиценцирању учитеља и
професора који предају у установама образовања; Изградња и реконструкција школских
установа, нарочито у периодима прије избора.
У институцијама образовања: Комерцијализација и злоупотреба у кориштењу школске
имовине; Подмићивање ревизора за необјављивање различитих налаза о пропустима у
раду; Корупција приликом запошљавања на радним мјестима; Корупција током дефинисања
уписне политике у школске установе; Организовање школских активности (излети,
екскурзије, манифестације, итд); Злоупотреба намјенских фондова за одржавање школа и
куповину материјала; Илегалне уписнине тамо гђе је школовање бесплатно; Прописивање
одређених стандарда (исхране, школских униформи) мимо важећих прописа; Пракса
„непостојећих предавача“ који утичу на немогућност запошљавања нових предавача, али и
количину фондова пренесених на основу броја запослених.
Студенти-родитељи: Куповина мјеста за школовање у одређеним институцијама; Куповина
оцјена, испита и диплома и др. Предавачи: Продаја „добрих оцјена“ као пракса; приватно
туторство, односно приватни часови који утичу на квалитет наставе у редовном процесу;
злоупотреба студената у циљу добијања одређених информација и радова који нису у
складу са важећим градивом; искориштавање и злоупотреба студената на друге различите
начине (физички, сексуално, итд.) у циљу добијања бољих оцјена и полагања испита;
продаја испитних питања; одсуство са радног мјеста у образовној институцији ради послова
на другим установама (двострука пракса).
Кривична ђела корупције су веома тешко доказива, посебно када се говори о тзв. класичним
ђелима корупције, као што је давање и примање мита. У таквим случајевима и у случају да
лице пријави кривично ђело, не може осигурати доказе, због чега веома често пријаве
студената не резултирају истрагама или санкцијама. Управо због отежаног доказивања
надлежне институције не прихватају анонимнепријаве студената, због чега се студенти
ријетко одлучују да пријаве неправилности, углавном из страха од могућих посљедица,
односно страха да ће им професор или члан особља на универзитету касније отежати
завршетак школовања
Академски системи који су политизовани и гђе различите неакадемске норме нарушавају
универзитете, такође могу бити подложни корупцији. Као веома чест облик корупције наводи
се пракса политичких партија у појединим системима које кроз универзитете настоје
доминирати академским управљачким тијелима и постављати своје чланове на утицајне
положаје. Такође, влада или друге институције власти могу вршити утицај на доношење
одлука у вези са универзитетима. Слабо и неодговорно управљање универзитетима такође
може да дозволи корупцији да се укоријени у академском животу, а понекад због
недемократског управљања униве рзитетима, постаје немогуће промијенити вођство и
унијети промјене у функционисање академских институција. 13 „Плагирање је неовлаштено
преузимање туђих идеја, поступака или текстова без одговарајуће назнаке с наканом да се
прикажу као властита. Преузимање већ објављених властитих идеја или преузимање
властитог већ објављеног текста приказујући га новим и оригиналним назива се
самоплагирањем и сматра се једнако лошим као и плагирање. Учесталост плагирања је у
порасту, развој информацијско-комуникацијске технологије олакшава неовлаштено
преузимање текста, но истовремено, захваљујући истој технологији, развијају се рачунални
програми и мрежне услуге за откривање плагирања
