Vazdušni saobraćaj

1

Beogradska poslovna škola

Visoka škola strukovnih studija

Diplomski rad iz predmeta

Menadžment u saobraćaju

Tema:

Vazdušni saobraćaj

                                                  Student:                          Broj indeksa:

Beograd, septembar, 2011.

Sadržaj:

2

1. 

Uvod

...................................................................................................................................2

2.

Vazdušni saobraćaj

......................................................................................................3

2.1. Mesto vazdušnog saobraćaja u vazdušnom sistemu........................................3

2.2 Putnički avio saobraćaj.......................................................................................5

2.3. Teretni avio saobraćaj.......................................................................................6

2.4. Finansiranje i regulativa u vazdušnom saobraćaju.........................................8

3. 

Uloga vazdušnog saobraćaja u razvoju međunarodnog turizma

.........10

4. 

Eksploataciono tehničke odlike vazdušnog saobraćaja

.............................13

5. 

Vazdušni saobraćaj u Srbiji

...................................................................................19

5.1. Istorija srpskog vazduhoplovstva.....................................................................20

5.2. Modernizacija vazdušnog saobraćaja u Srbiji................................................21

6

. Zanimljivosti

................................................................................................................22

7. 

Zaključak

......................................................................................................................24

8. 

Literatura.

.....................................................................................................................26

1. Uvod

4

Vazdušni saobraćaj je proces premeštanja, odnosno prevoza osoba i/ili stvari, kao i bilo koja 
druga upotreba ili delovanje u vazdušnom prostoru. Osnovna podela vazdušnog prometa je na 
civilni i vojni. Vojni vazdušni promet je vazdušni promet u kome učestvuju vojni avioni, a 
koji isključivo služi u vojne svrhe. Civilni vazdušni promet je sav vazdušni promet osim 
vojnog zračnog prometa i delimo gana: 

javni vazdušni promet 

u koji spada linijski i 

povremeni prevoz osoba ili stvari; 

domaći vazdušni promet

 je promet koji se obavlja u 

vazdušnom prostoru neke države; 

međunarodni vazdušni promet

 je promet koji se obavlja u 

vazdušnom prostoru iznad teritorija dve ili više država; 

poseban vazdušni promet

 u koji spada 

vazdušni promet koji nije uključen u javni vazdušni promet.

2.1. Mesto vazdušnog saobraćaja u vazdušnom sistemu

Mesto vazdušnog, kao i svakog drugog, saobraćaja u vazdušnom sistemu određuju njegove 
odlike. Odlike vazdušnog saobraćaja odgovaraju prevozima kod kojih je 

kraće vreme 

putovanja važnije od više prevozne cene. 

Vazdušni saobraćaj je u periodu posle drugog svetskog rata zabeležio značajan porast jer je 
postao dominantan vid međunarodnog prevoza putnika. Vazdušni saobraćaj je doprineo 
smanjivanju razdaljina i pri tome skoro savršeno odgovara zahtevima za brzim prevozom robe 
i putnika preko kontinenata i okeana. Osnovni element konkurentske prednosti vazdušnog 
saobraćaja u odnosu na druge vidove prevoza predstavlja mogućnost savladavanja velikih 
udaljenosti za kratko vreme. Ograničenja koja mogu ugroziti ove prednosti su :



visoki operativni trškovi



visoka potrošnja goriva



ograničeni prevozni kapaciteti

Najveći razvoj vazdušnog saobraćaja vezan je za period kasnih šezdesetih i početak 
sedamdesetih godina prošlog veka. Unapređenje tehnologije vazdušnog saobraćaja je u 
najvećoj meri usmereno na povećanje prevoznih kapaciteta vazduhoplovstva. Standard kome 
se teži je 500 putničkih mesta i 100 tona tereta po jednoj prevoznoj jedinici (avionu). 
Tehnološki napredak je prisutan i u domenu opsluge vazduhoplova (dužine leta aviona). Dok 
su 40-te godine prošlog veka bile obeležene pokušajima preletanja Atlantika, danas avioni 
mogu da lete 18 sati bez usputnog sletanja. Prema dužini doleta postoje tri osnovne kategorije 
aviona:

1. Regionalni

  – Airbus A320 sa doletom od 3 700 km je dizaniran za prevoz u okviru 

kontinenata. Ovaj tip aviona se koristi u uslovima visoke koncentracije prevoznih 
zahteva (nekoliko letova dnevno na jednoj relaciji). Iz Njujorka je moguće stići do 
većine odredišta u Severnoj Americi.

2. Internacionalni

  – Boeing 777-100 sa doletom od 7 400 km ima mogućnost 

povezivanja jednog kontinenta sa drugim. Iz Njujorka je moguće stići do bilo koje 
destinacije u Zapadnoj Evropi i do većine u Južnoj Americi.

3. Interkontinentalni

  – Boeing 747-400 sa doletom od 11 400 km može da savlada 

relacije od Njujorka do bilo kog mesta na svetu, osim Australije, Južne i jugoistočne 
Azije. Prelet preko polova je omogućio značajna smanjenja rastojanja u okviru 
interkontinentalnog saobraćaja.

5

Na rast i razvoj vazdušnog saobraćaja 60-tih i 70-tih godina prošlog veka, pored 
tehnoloških unapređenja, uticali su i:



Rast životnog standarda

. Rast vazdušnog saobraćaja je u korelaciji sa 

dohotkom i fajtorima ekonomskog rasta. Prevoz putnika u razvijenim 
zemljama, naročito na dužim relacijama su domen u kome je vazdušni 
saobraćaj najprisutniji. Procena vremena putnika ima zaključak da je vreme 
putnika utoliko skuplje, ukoliko je produktivnost rada veća. U razvijenim 
zemljama je produktivnost veća, ljudsko vreme skuplje, te prevozno sredstvo 
koje postiže veće uštede u vremenu ima srazmerno veće učešće u 
zadovoljavanju ukupnih potreba u prevozu putnika i to prvenstveno na dužim 
relacijama na kojima su i uštede vremena veće. Kako je stanovništvo 
razvijenih zemalja bivalo bogatije, rastao je i deo raspoloživog dohotka za 
slobodno vreme. Međunarodni turizam i vazdušni saobraćaj su međusobno 
zavisni, ali se karakterišu i značajnom elastičnošću (ponuda turističkih 
destinacija često podrazumeva više varijanti, upravo zavisno od ponuđenog 
načina prevoza). Upotreba vazdušnog saobraćaja nije samo i isključivo 
karakteristika razvijenih područja. Drugo značajno područje delovanja 
vazdušnog saobraćaja u prostranim ne razvijenim područjima kod kojih su 
količine za prevoz (putnika i tereta) vrlo male, ali su zato relacije prevoza 
mnogobrojne i dugačke. Primenljivost aviona u ovim slučajevima nije 
posledica većih brzina, nego proizilazi iz toga što ukupni trškovi avionskog 
prevoza malo zavise od dužine puta

1

, a mnogo više od mase tereta i vremena 

trajanja leta

2

. Prostrana ne razvijena područja obično nemaju razvijenu 

kopnenu saobraćajnu mrežu, niti je ona potrebna za tako mali obim saobraćaja. 
Čak i tamo gde kopnene saobraćajnice postoje, organizacija drumskog a, 
pogotovo, železničkog prevoza za tako male količine na dugim relacijama nije 
opravdana. Pri konkretnom snimanju učešća vazdušnog saobraćaja u 
zadovoljavanju ukupnih potreba nekog područja u prevozu, neophodno je da se 
oceni razlog njegovog korišćenja. Ovo stoga, što će u slučaju da se avion 
koristi zbog prednosti u brzini, dakle zbog razvijenosti područja, njegova 
primena u budućnosti biti još veća. Ako je, pak, korišćenje aviona posledica 
nerazvijenosti, u budućnosti treba očekivati relativno smanjenje njegove uloge.



Globalizacija

. Trgovinske mreže koje su uspostavile multinacionalne 

korporacije zahtevaju značajna kretanja robe i putnika u okviru ekonomskog 
prostora. Oko 40% vrednosti ukupnog izvoza se obavlja vazdušnim 
saobraćajem. 

2.2. Putnički avio saobraćaj

U 2000. Godini, 1,4 milijarde putnika koristilo je vazdušni saobraćaj, što predstavlja 2, 8 
milijardi dolaska i polaska, što čini 23% celokupnog čovečanstva. Globalno, vazdušni 

i

1

Zbog jeftinog kretanja i nezavisnosti trškova uspostavljanja  saobraćaja od dužine puta.

2

Zbog izloženosti sili gravitacije

.

7

U savremenim uslovima jedan od osnovnih faktora razvoja avio industrije je vezan za prevoz 
robe. Količina prevezene robe su značajno porasle posle Drugog svetskog rata. Vazdušni 
saobraćaj je 1965. Godine učestvovao u svetskoj trgovini sa 7%, da bi se taj broj u 1998. 
Godini popeo na 30%. U toku 2000. Godine avio saobraćajem je transpontovano oko 30 
miliona tona robe. Od sredine devedesetih godina prošlog veka obim teretnog avio saobraćaja 
ima veći koeficijent rasta od putničkog.

Zastupljenost vazdušnog saobraćaja značajna je u prevozu tereta u razvijenim zemljama, opet 
na dugim relacijama. Procena cene vremena tereta zasniva se na specifičnoj vrednosti tereta 
koji se vozi. Predmeti koji sadrže veću vrednosti po jedinici mase, koji su, dakle, skuplji, 
imaju i skuplje vreme, te zahtevaju brži prevoz kako bi se kapital brže uključio u proces 
reprodukcije. Što je je zemlja razvijenija to su vredniji predmeti više zastupljeni u strukturi 
prevoza tereta, te je i učešće avionskog prevoza u sistemu veće.

Granična prednost upotrebe aviona u prevozu tereta može se egzaktno  izračunati. Upotreba 
aviona  opravdana je u slučaju (Pa – Pn) x Ct ≥ Ta – Tn , gde je:

Pa – vreme putovanja avionom

Pn – vreme putovanja drugim prevoznim sredstvom

Ct – cena vremena određenog proizvoda (dinara po času)

(Pa – Pn) x Ct – vrednost ušteđenog vremena (dinara)

Ta – cena prevoza avionom (dinara)

Tn – cena prevoza drugim prevoznim sredstvima

Ta – Tn – Razlika u ceni prevoza avionom

Primena aviona opravdana je ako je vrednost ušteđenog vremena veća (ili bar manja) od 
razlike u ceni prevoza. Avionski saobraćaj može da nađe primenu i u drugim slučajevima u 
kojima je brzina prevoza odlučujuća za izbor prevoznog sredstva: prevoz pošte, pokvarljive 
robe, bolesnika, delova za otklanjanje kvarova na važnijim postrojenjima i sl. Teret koji  je 
najviše zastupljen u avio saobraćaju su ekspres poštanske pošiljke, iz više razloga:



deo su globalne industrije



imaju visoku specifičnu vrednost



zahtevaju isporuku u skladu sa načelom just-in-time (na vreme)



ne zahtevaju velike tovarne kapacitete.

Tokovi teretnog avio saobraćaja su najintenzivniji  u Severnoj Americi i regionu Azije i 
Pacifika. Dalja analiza teretnih avio tokova nekog područja podrazumeva ocenu obima:

1. Izvornog saobraćaja – početna tačka prevoza je u okviru posmatranog područja
2. Ciljnog saobraćaja – završna tačka prevoza je u okviru posmatranog prevoza
3. Lokalnog saobraćaja – i početna i završna tačka prevoza je u okviru posmatranog 

područja

Severna Amerika je najveći generator lokalnog odnosno regionalnog i izvornog teretnog avio 
saobraćaja, dok je ciljni karakterističan za region Azije i Pacifik.