ПРЕКРШАЈНИ ПОСТУПАК

Појам прекршаја -

прекршај

је противправна скривљено извршена радња која је прописом

надлежног органа одређена као прекршај.
Да би нека радња била прекршај истовремено морају постојати три основна елемента
прекршаја:

постојање повреде правног поретка,

прописаност у закону или другом пропису и
предвиђеност прекршајне санкције.

1. ОСНОВНА НАЧЕЛА ПРЕКРШАЈНОГ ПОСТУПКА



Начело законитости

– нико не може бити одговоран за прекршај, ако пре него што је

учињен, није био предвиђен прописом, нити се може изрећи санкција ако унапред није
била прописана.



Начело законитости у изрицању прекршајних санкција

– учиниоцу прекршаја казну

или другу санкцију може изрећи само надлежни суд и орган државне управе који води
прекршајни поступак.



Оптужно начело

– прекршајни поступак покреће се и води на основу захтева овлашћеног

органа или оштећеног.



Утврђивање истине

– суд је дужан да истинито и потпуно утврди чињенице важне за

доношење законите одлуке, како чињенице које терете окривљеног тако и оне које му иду
у корист.



Помоћ неукој странци

– суд је дужан да се стара да незнање или неукост странака не

буде на штету њихових права.



Економичност прекршајног поступка

– суд је дужан да поступак спроведе без

одуговлачења, али тако да то не буде на штету доношења правилне и законите одлуке.



Слободна оцена доказа

– суд оцењује доказе по свом слободном уверењу.



Право на одбрану

– окривљени има право да се брани сам или уз стручну помоћ

браниоца кога сам изабере. Суд је дужан да приликом првог испитивања окривљеног
поучи о праву на браниоца.



Употреба језика у прекршајном поступку

– окривљени, сведоци и друга лица која

учествују у прекршајном поступку имају право да употребљавају свој матерњи језик, о
том праву суд их обавештава приликом првог испитивања. У записник се уноси да је дата
поука и изјава учесника о томе.



Двостепеност прекршајног поступка

– против одлука надлежних органа донетих у

првом степену може се изјавити жалба ако законом није другачије одређено. Пресуда
односно решење донето у прекршајном поступку постају правоснажни даном доношења
пресуде Вишег прекршајног суда.



Забрана преиначења на горе

– ако је жалба изјављена само у корист окривљеног,

пресуда се у делу који се односи на изречену санкцију не може изменити на његову
штету, нити се у поновљеном поступку може донети неповољнија пресуда за окривљеног.



Накнада штете неоправдано задржаном или кажњеном лицу.



Правна помоћ

– судови и органи управе који воде прекршајни поступак, дужни су једни

другима, другим судовима, државним и другим органима пружати правну помоћ у
послвима из своје надлежности.

2. ВРСТЕ ПРЕКРШАЈНИХ КАЗНИ

Врсте прекршајних санкција су

: казне, опомена, заштитне мере и васпитне мере

Врсте прекршајних казни су:

казна затвора

– не може се прописати у трајању краћем од 1 ни дужем од 30 дана. За теже

прекршаје ЈРМ и којима се угрожава живот или здравље људи може се прописати казна
затвора до 60 дана. Може је изрећи само прекршајни суд. Може се изрећи свима осим
трудницама и мајкама док дете не напуни једну годину живота,

новчана казна –

може се прописати у распону од 500,00 до 50.000,00 динара за физичко или

одговорно   лице,   од   10.000,00   до   1.000.000,00   динара   за   правно   лице   и   од   5.000,00   до
500.000,00   динара   за   предузетника.   Рок   плаћања   новчане   казне   не   може   бити   краћи   од
петнаест   дана   нити   дужи   од   три   месеца   од   дана   правоснажности   пресуде.   Ако   кажњено
физичко лице у одређеном року не плати новчану казну у целини или делимично новчана
казна или њен део замениће се радом у јавном интересу или казном затвора. Део неплаћене
новчане казне који није могао бити замењен казном затвора или радом у јавном интересу,
наплаћује се принудним путем,

рад у јавном интересу

– је неплаћени рад у корист друштва којим се не вређа људско

достојанство и неостварује профит. Може се изрећи само уз пристанак учиниоца а не може
трајати краће од 10 нити дуже од 120 часова, с тим што се не може обављати дуже од 2 часа
днево,

казнени поени са поништењем важења возачке дозволе –

за прекршаје против

безбедности саобраћаја на путевима законом се могу прописати казнени поени у распону од 1
до18. Ако је током две године возач добио 18 или више казнених поена, суд му пресудом
поништава возачку дозволу.

За један прекршај се може алтернативно прописати казна затвора или новчана казна, али се
може изрећи само једна од њих. За прекршај учињен ради стицања материјалне користи
законом се могу прописати и казна затвора и новчана казна и обе се могу изрећи заједно. За
прекршај правног лица може се прописати само новчана казна. Казна затвора се може изрећи
само као главна казна. Новчана казна, рад у јавном интересу и казнени поени са поништењем
возачке дозволе могу се изрећи и као главна и као споредне казне.

3. ОРГАНИ ОВЛАШЋЕНИ ЗА ПРОПИСИВАЊЕ ПРЕКРШАЈА И ПРЕКРШАЈНИХ
КАЗНИ

Прекршаји се могу прописивати законом или уредбом, односно одлуком скупштине
аутономне покрајине, скупштине општине, скупштине града и скупштине града Београда.
Органи овлашћени за доношење прописа о прекршајима могу прописивати казне и заштитне
мере само за повреде прописа које они доносе у оквиру своје надлежности и само ако су
предвиђене Законом о прекршајима и у границама које одређује овај закон. Орган који је
овлашћен да прописује прекршајне казне и заштитне мере не може ово право пренети на
друге органе.

4. ЗАШТИТНЕ МЕРЕ, ВРСТЕ, ОРГАНИ ОВЛАШЋЕНИ ЗА ПРОПИСИВАЊЕ

Врсте прекршајних санкција су

: казне, опомена, заштитне мере и васпитне мере

Заштитне мере могу се прописивати законом и уредбом, а сврха им је да отклоне услове који
омогућавају или подстичу учиниоца на извршење новог прекршаја. Органи овлашћени за
доношење прописа о прекршајима могу прописивати казне и заштитне мере само за повреде
прописа које они доносе у оквиру своје надлежности и само ако су предвиђене Законом о

Ово се односи и на одговорно лице у правном лицу.
Правно лице је одговорно за прекршај учињен предузетом радњом или пропуштањем дужног
надзора од стране органа управљања или одговорног лица.

Лица до 14 година старости –

деца

– нису одговорна за прекршај и против њих се не може

водити прекршајни поступак.
Лица од 14 до 16 година старости –

млађи малолетници –

су одговорни за учињени

прекршај, али се њима не може изрећи казна. Може им се изрећи нека од васпитних мера:

мере упозорења и усмеравања: укор и посебне обавезе и

мере појачаног надзора.

Лица од 16 до 18 година старости –

старији малолетници

– су одговорни за учињени

прекршај и може им се изрећи васпитна мера или казна. Овој категорији лица се може изрећи
и заштитна мера уз васпитну меру, ако је због природе прекршаја то непходно.

Није

урачунљив

извршилац прекршаја који у време извршења прекршаја није могао

схватити значај свог чињења или нечињења, или није могао управљати својим поступцима,
услед трајне или привремене душевне болести или друге теже душевне поремећености или
заосталог душевног развоја. Околност да је прекршај учињен под утицајем алкохола или
других омамљујућих средстава не искључује одговорност учиниоца.

Под

виношћу

се подразумева унутрашњи психички однос учиниоца према његовој радњи.

Постоје два облика виности умишљај и нехат. За прекршајну кривицу довољан је нехат
учиниоца ако прописом о прекршају није одређено да ће се казнити само ако је прекршај
учињен са умишљајем. Прекршај је учињен

из нехата

кад је учинилац био свестан да услед

његовог чињења или нечињења може наступити забрањена последица, али је олако држао да
је може спречити или да она неће наступити, или кад није био свестан могућности наступања
забрањене последице, иако је према околностима и према својим личним својствима био
дужан и могао бити свестан те могућности. Прекршај је учињен

са умишљајем

кад је

учинилац био свестан свог дела и хтео његово извршење или кад је био свестан да услед
његовог чињења или нечињења може наступити забрањена последица и пристао је на њено
наступање.

Саучесништво

представља посебан случај одговорности и оно обухвата:

саизвршилаштво

- када више лица учествовањем у радњи извршења прекршаја заједнички

учине прекршај или остварујући заједничку одлуку другом радњом битно допринесу
извршењу прекршаја. Свако од њих казниће се казном прописаном за тај прекршај.

подстрекавање

– ко другог са умишљајем подстрекне да учини прекршај биће кажњен као да

га је сам учинио.

помагање

– ко другом са умишљајем помогне да изврши прекршај казниће се као да га је сам

учинио.

Искључење одговорности за извршени прекршај постоји у случају када је радња прекршаја
извршена у нужној одбрани; крајњој нужди; под силом, претњом и принудом; стварном
заблудом и у случају када извршилац има дипломатски имунитет.

Нужна одбрана

постоји када учинилац од себе или другога одбије истовремени

противправни напад.

Крајња нужда

потоји ако је прекршај учињен ради тога дад учинилац одклони од себе или

другог истовремену нескривљену опасност која се на други начин није могла отклонити и ако
при том учињено зло није веће од зла које је претило.

6. ОДМЕРАВАЊЕ КАЗНЕ

Казна за прекршаје одмерава се у границама које су за тај прекршај прописане, а при том се
узимају у обзир све околности које утичу да казна буде већа или мања, а нарочито: тежина и
последице прекршаја, околности под којима је прекршај учињен, степен кривице учиниоца,
личне прилике учиниоца и држање учиниоца после учињеног прекршаја.
Не може се узети у обзир као отежавајућа околност раније изречена казна или заштитна мера,
ако је од дана правоснажности пресуде до дана доношења нове пресуде протекло више од две
године.
При одмеравању висине новчане казне узима се у обзир имовно стање учиниоца.
Ако се утврди да прекршајем нису изазване теже последице а постоје и олакшавајуће
околности прописана казна може се ублажити:

изрицањем казне испод најмање мере казне која је прописана за тај прекршај, али не
испод најмање законске мере те врсте казне,

уместо прописане казне затвора може се изрећи новчана казна или рад у јавном
интересу,

уместо прописане казне затвора и новчане казне може се изрећи само једна од тих
казни.

7. ЗАМЕНА НОВЧАНЕ КАЗНЕ

Новчана казна

се законом или уредбом

може прописати у распону:

од 500,00 до 50.000,00 динара за физичко или одговорно лице,

од 10.000,00 до 1.000.000,00 динара за правно лице и

од 5.000,00 до 500.000,00 динара за предузетника.

Рок плаћања новчане казне не може бити краћи од петнаест дана нити дужи од три месеца од
дана правоснажности пресуде. У оправданим случајевима суд може дозволити да се новчана
казна исплати у ратама у периоду који не може бити дужи од 6 месеци.
Ако кажњено физичко лице у одређеном року не плати новчану казну у целини или
делимично новчана казна или њен неплаћени део замениће се радом у јавном интересу (не
може да траје дуже од 60 дана) или казном затвора (не може бити краћа од једног нити дужа
од 30 дана). Део неплаћене новчане казне који није могао бити замењен казном затвора или
радом у јавном интересу, наплаћује се принудним путем.
Ако после одлуке суда о замени неплаћене новчане казне физичко лице исплати новчану
казну, казна затвора или рад у јавном интересу неће се извршити. Уколико је извршење казне
започето, па кажњено лице исплати остатак новчане казне, обуставиће се издржавање казне
затвора и рада у јавном интересу.

8. ОДГОВОРНОСТ И КАЖЊАВАЊЕ МАЛОЛЕТНИКА

Да би физичко лице могло бити одговорно за учињени прекршај потребно је да поред
објективног елемента, тј. чињења или пропуштања чињења радње која је предвиђена
прописом као прекршај, постоји и субјективни елеменат, тј. узраст, урачунљивост и виност.
Лица до 14 година старости –

деца

– нису одговорна за прекршај и против њих се не може

водити прекршајни поступак. Кад је дете учинило прекршај због пропуштања дужног надзора
родитеља, усвојитеља, односно старатеља, који су тај надзор могли да врше, они ће бити
кажњени за прекршај који је извршило дете као да су га сами учинили.

није започет, суд коме је пре поднет захтев за покретање прекршајног поступка. Ако није
познато место извршења прекршаја, месно је надлежан суд на чијем подручју окривљени има
пребивалиште или боравиште, односно седиште окривљеног правног лица.

11. ПОЈАМ ОКРИВЉЕНОГ И ОШТЕЋЕНОГ У ПРЕКРШАЈУ ЊИХОВА ПРАВА И
ДУЖНОСТИ

Окривљени

је лице против кога се води прекршајни поступак. Окривљени има право да

подноси доказе, ставља предлоге и користи правна средства предвиђена овим законом.
За окривљеног који није пословно способан радње у поступку предузима законски заступник.
Окривљени има право да се брани сам или уз стручну помоћ браниоца. Окривљени може
узети   за   браниоца   адвоката,   а   њега   може,   у   складу   са   законом,   заменити   адвокатски
приправник.   Бранилац   је   дужан   да   поднесе   пуномоћје   суду,   односно   органу   управе   пред
којим се води поступак. Окривљени може дати браниоцу и усмено пуномоћје на записник код
суда, односно органа управе пред којим се води прекршајни поступак. Бранилац је овлашћен
да у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени.
За окривљено правно лице у прекршајном поступку учествује његов представник, који је
овлашћен да предузима све радње које може да предузима сам окривљени.  Правно лице и
одговорно лице у том правном лицу која имају статус окривљених у истој ствари могу имати
сваки свог браниоца или заједничког браниоца.

Оштећени

је лице чије је какво лично или имовинско право повређено или угрожено

прекршајем. Оштећени који је навршио шеснаест година може сам поднети захтев за
покретање прекршајног поступка.
Оштећени има право да сам или преко свог законског заступника или пуномоћника:
- подноси и заступа захтев за покретање прекршајног поступка,
- подноси доказе, ставља предлоге и истиче имовинско-правни захтев за накнаду штете или
повраћај ствари,
- изјављује жалбу на пресуду односно решење донето поводом његовог захтева за покретање
прекршајног поступка.

12. РОКОВИ У ПРЕКРШАЈНОМ ПОСТУПКУ И ЊИХОВО РАЧУНАЊЕ

Рок у прекршајном поступку представља временски размак у току којег има да се изврши
нека радња из поступка. Рачунају се на сате, дане, месеце и године. Сат или дан када је
достављање или саопштење извршено односно у који пада догађај од када треба рачунати
трајање рока не урачунава се у рок, већ се за почетак рока узима први наредни сат односно
дан. У један дан рачуна се двадесетчетири часа, а месец се рачуна по календарском времену.
Рокови одређени по месецима односно годинама завршавају се протеком оног дана
последњег месеца односно године који по свом броју одговара дану када је рок отпочео. Ако
нема тог дана у последњем месецу, рок се завршава последњег дана тог месеца. Ако
последњи дан рока пада на државни празник или у недељу или у неки други дан када суд не
ради, рок истиче протеком наредног радног дана.

Кад је изјава везана за рок, сматра се да је дата у року ако је пре него што рок истекне предата
оном ко је овлашћен да је прими. Кад је изјава упућена преко поште препорученом
пошиљком или телеграфским путем, дан предаје пошти сматра се даном предаје ономе коме