studenti.rs home page

  

Академија васпитачко-медицинских струковних студија, Крушевац

Одсек медицинских студија – Ћуприја

МАСТЕР РАД

    Област: Промоција здравља

    Тема: Природна исхрана – предности 

Ментор:                                                                                                        Студент:

Др сци.мед.  Миле Деспотовић 

професор струковних студија 

Ћуприја, 2023. година

2

Највећу захвалност за безграничну подршку током студирања дугујем својој 

породици

Дугујем изузетну захвалностсвојој мом ментору, др сци. мед Милету Деспотовићу, на 

великој подршци и помоћи, на драгоценим саветима и смерницама током израде рада. 

background image

4

1. УВОД

Дојење је природан начин да се детету обезбеди нутритивно богата, адекватна и безбедна 

храна неопходна за његов раст и развој. Бројна истраживања потврђују да дојење има 

изузетно важне биолошке, психосоцијалне и економске користи за дете и мајку. Током 

лактације долази до промена у саставу мајчиног млека, које је у свом саставу и количини 

увек прилагођено потребама детета. У првих шест месеци живота детета мајчино млеко 

обезбеђује све неопходне хранљиве материје без потребе за дохраном, која се мора увести 

након   шест   месеци   искључивог   дојења,   с   обзиром   да   само   мајчино   млеко   више   није 

довољно   да   задовољи   енергетске   потребе   детета.   . Упоређујући   формулу   са   мајчиним 

млеком, формула млеко је само храна, док је мајчино млеко комплексна, жива хранљива 

течност која садржи антитела, ензими и хормони, од којих сваки позитивно доприноси 

здрављу. 

Дојење показује краткорочне и дугорочне здравствене и економске предности за децу, 

мајке и друштво у целини. Процењује се да се око 302 милијарде долара годишње изгуби у 

свету због не-дојења. Деца која нису дојена захтевају више новца за одрастање, делом због 

средстава за куповину хране за бебе, а делом због болести које се чешће јављају или су 

теже у односу на децу која су дојена. Препоруке Светске здравствене организације (СЗО) 

и УНИЦЕФ-а значајно су еволуирале кроз бројне дискусије. У периоду од 1991. до 1995. 

СЗО и УНИЦЕФ препоручили су почетак дохране између 4 и 6 месеци. Године 1996. 

донета   је   нова   резолуција   са   препоруком   да   се   прихрана   почне   са   6   месеци. СЗО   је 

2002. препоручује почетак дохране са 6 месеци. Неке од међународних професионалних 

организација   и   даље   прихватају   ову   тачку   гледишта   СЗО   и   УНИЦЕФ-а   са   одређеним 

опрезом и препоручују да се дохрана не уводи пре 17. недеље, а најкасније до 26. недеље 

живота. 

5

Могу се јавити одређене компликације током дојења као што су удубљене, испуцале и 

болне брадавице,  застоје дојке,  маститис,  зачепљени канали и  инфекција,  што  захтева 

интервенцију   медицинске   сестре   како   би   се   омогућио   нормалан   ток   и   благовремено 

одржавање дојења. 

background image

7

3. МЕТОД РАДА

3.1. Тип студија 

Овај рад је рађен по типу прегледног рада.

3.2. Место и време истраживања

Истраживање је спроведено у библиотеци Академије васпитачко-медицинских струковних 

студија, одсек Ћуприја и на кућном рачунару претраживањем, од 01.05.2023.године до 

10.05.2023.године. 

3.3. Метод рада

На   основу   кључних   речи:   природна   исхрана,   мајчино   млеко,   новорођенче,   дојиља, 

адаптирано   млеко,   претражила   сам   различите   електронске   (  Google   Scholar,   Pubmed, 

Copernicus, Cobson)  и библиотечке базе података. Претражила, издвојила, анализирала, 

систематизовала научне радове и приказала у овој студији. 

Želiš da pročitaš svih 49 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Prijavi se Napravi nalog

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti