Atlanski okean
МАТУРСКИ РАД ИЗ ГЕОГРАФИЈЕ
АТЛАНСКИ ОКЕАН
Београд, 2023.
Гимназија „Свети Сава”
Београд
Ресавска 58
2
САДРЖАЈ

4
1.
Увод
Више од 70% површине Земље покривено је водом, а највећи део је под
блиставим плавим океанима. Морска вода покрива површину од готово 361 милиона
квадратних колометара Земље, што је више од површине свих континената заједно.
Просечна дубина океана износи 3796м, што је једнако висини десет стоспратница
поређаних једна на другу. Највећа измерена дубина је око 11000 м. Она је измерена
у Тихом океану. Пре више од милијарду година, живот је настао у мору, које данас
броји безброј животиња, биљака и других живих организама. Досадашња истраживања
показују да чак 90% свих живих врста живи у океанима. Океанима плове бродови и
преносе људе и терет, морске воде дају нам храну, минерале и друге производе .На
Земљи постоји пет океана: Тихи, Атлантски, Индијски, Јужни и Северни ледени океан.
Атлантски океан је други по величини океан, заузимајући отприлике једну петину
Земљине површине. Назив океана, потиче из грчке митологије, и значи „Атласово море”.
Део океана који је делимично окружен копном назива се море. Атлантски океан је од
севера према југу издужени базен у облику слова С, кога се у подручју екваторских
противструја на приближно 8° северне ширине може поделити на северни и јужни део.
На западу га окружују Северна и Јужна Америка, на истоку Европа и Африка, а преко
Арктичког океана на северу и Дрејковог пролаза на југу повезан је са Тихим океаном. Од
1914. године постоји и веза са Пацификом кроз Панамски канал. На истоку граница
Атлантског и Индијског океана тече по 20° источне дужине. Граница са Арктичким
океаном иде по изломљеној линији од Гренланда до најјужнијих делова Свалбарда и
назад на југ до Норвешке.
5
2.
Историја
Назив Атлантис је први употребио Херодот подразумевајући притом океан око тада
познатог света. Назив потиче од имена титана Атланта(Атласа) који је, према легенди,
морао да леђима да носи небески свод. Међутим, могуће је да је Атлантик назив добио и
по митском континенту који је наводно у њему постојао – Атлантида. Једни од првих
људи који су пловили Атлантиком су били Феничани који су пловили источним обалама
већ око 1200. п. н. е. Они су открили Канарска Острва. Картагински морепловац Ханон
Морепловац је, наводно, око 465. п. н. е. пловио обалом Африке све до Гвинејског Залива,
а његов савременик и земљак Химилко до Бретање. Питија Масилиски је 325. п. н. е.
пловио до Бретање и Шетландских Острва. Међутим већи део пловидбе у старом веку је
био сконцентрисан на Медитеран, све пловне руте тог времена су водиле у Медитеран.
Ни у средњем веку се ситуација није много променила, јер је поимање света још увек
било базирано на Птолемејевом учењу. Једини изузетак у том периоду су били
Нормански Викинзи који су пловили западно и северозападно. Населили су 861. Фарска
Острва, 865. Исланд, 982. југозападне обале Гренланда. 1003. и 1006. Викинзи су пловили
даље на југ створивши прве европске насеобине на тлу Америке (или Винланда, како су
они називали новооткривену земљу).
Слика 1 - Шетландска Острва

7
3.
Границе и општи подаци
Међународна хидрографска организација дефинисала је границе мора и океана 1953.
године, али су неке од граница промењене, а неке дефиниције још нису добиле
општеприхваћено значење. Према овој организацији, границе Атлантског океана су
дефинисане на следећи начин: на западу је омеђен Северном и Јужном Америком, на
северу је повезан са Арктичким океаном преко Данског мореуза, Гренландског,
Норвешког и Баренцовог мора. . На истоку је омеђен Европом, Гибралтарским мореузом
(преко кога је повезан са Средоземним морем) и Африком, а на југоистоку се улива у
Индијски океан, где граница иде 20. меридијаном источне географске дужине, од рта до
Антарктика. Од 1914. године постоји веза са Пацификом преко Панамског канала.
Граница са Арктичким океаном прати испрекидану линију од Гренланда до најјужнијих
делова Свалбарда и назад на југ до Норвешке. Заједно са суседним морима заузима
површину од око 106.460.000 км
2
; а без њих 82.362.000 км
2
.
Слика 4 - Међународна хидрографска организација
Слика 5 - Панамски канал
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti