ПРЕХОСПИТАЛНО ЗБРИЊАВАЊЕ ТРАУМЕ:
СЕСТРИНСЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ
ДИПЛОМСКИ РАД
Нови Сад, 2022.
УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ
МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ НОВИ САД
КАТЕДРА ЗА ЗДРАВСТВЕНУ НЕГУ
2
PRE-HOSPITAL TRAUMA CARE: NURSING
INTERVENTIONS
GRADUATE THESIS
Novi Sad, 2022.
UNIVERSITY OF NOVI SAD
FACULTY OF MEDICINE
DEPARTMENT OF NURSING
5
1.
Увод
Траума представља водећи узрок смрти у популацији у узрасту од 1 до 44 године.
Препоруке које се односе на прехоспитално збрињавање трауматизованих пацијената
истичу значај што бржег транспорта у референтни траума центар, где ће се пацијент
адекватно и дефинитивно збринути. Повреде у саобраћајним удесима пешака,
бициклиста и мотоциклиста, у пожарима, приликом дављења и тровања, повреде настале
насиљем и самоповређивањем, као и ратне повреде, узрок су више од 5 милиона смртних
ишода у свету. Велики проценат преживелих је са трајним инвалидитетом. Траума
настаје када количина предате енергије ткиву премаши способност тог ткива да прими,
расподели и апсорбује предату енергију. Концепција савремене ургентне медицине
налаже да екипа која на месту повређивања почиње збрињавање повређеног, поступа
према јединственој дијагностичко-терапијској доктрини, тако да је свака следећа фаза до
коначног излечења само логичан медицински наставак претходне фазе. Под траумом се
подразумева оштећење организма које је настало дејством спољашње силе која може
бити физичка – механичка, термичка, електрична, нуклеарна, хемијска, биолошка и
психогена. Стање је ургентније уколико је повреда већа и сложенија, захвата велику
површину или више виталних органа. Тешка траума је трауматска деструкција једног
виталног органа или органског система која може довести до деструкције или тешког и
трајног оштећења важног дела тела или важног органа, али и до смрти повређене особе.
Организам на трауму одговара реакцијом централног нервног система и
неуроендокриног система, продукцијом медијатора и имуним одговором. Један од
најтежих ишода, поред леталног, је трауматски шок, па је с тога јако битно брзо и
успешно збрињавање повређених пацијената од стране екипе хитне медицинске помоћи
(HMP).
1
1
Максимовић Ж. Хирургија, Медицинки
факиултет, Београд: ЦИБИД, 29
-64, 2010.
7
3.
Општи предуслови за адекватно збрињавање повређених
•
Увежбаност тима за збрињавање трауме у свим временским и просторним
условима;
•
Познавање опреме која се користи;
•
Одржавање возила хитне медицинске помоћи тако да је увек спремно за
интервенцију;
•
Постојање планова и процедура за рад у ванредним ситуацијама и масовним
несрећама;
•
Адекватан пријем позива;
•
Познавање најбржег пута (који не мора бити најближи!) до места догађаја;
•
Правилна процена места догађаја како би се препознале опасности и механизам
повреде;
•
Правилна процена ситуација у којима се збрињавање може извршити самостално,
а када је потребно, позвати додатну помоћ;
•
Правилна процена тренутка приступа повређеном, као и када напустити место
догађаја;
•
Адекватан приступ пацијенту, која питања поставити повређеном, које поступке
предузети, када их предузети и како их извести брзо и исправно;
•
Познавање најбржег и најадекватнијег пута до регионалне болнице;
•
Збрињавање повређеног врши се на месту повређивања, као и током транспорта у
специфичним условима. Због тога се преглед и третман повређених мора извести
по одређеном редоследу на основу утврђених процедура.
2
Принципи:
•
Не прилазите повређеном док не извршите процену места догађаја.
•
На место догађаја понети:
•
Повређеном увек прићи спреда („лицем у лице“).
2
Проф. др Надежда Човичковић Штернић, Национални водич добре клиничке праксе за прехоспитално
збрињавање хитних стања, Министарство здравља Републике Србије, 2013. Стр 43.
1. личну заштитну опрему
2. траума торбу
3. дугу даску за имобилизацију са комплетном опремом
4. оковратнике за имобилизацију вратног дела кичменог стуба одговарајућих величина
5. опрему за одржавање дисајног пута отворени и самоширећи реанимациони балон са
маскама
6. боцу са кисеоником
7. аспиратор
8. ручну радио-станицу
