6. SKLADISTENJE

1. Priroda i važnost skladištenja

Skladištenje je bitno, ali se njegova važnost često ne zapaža, uglavnom zbog toga što se smatra da je

skladištenje (držanje roba dok ne bude potrebna) pasivna  funkcija. Ne  može  se odmah videti  vrednost  koja se
dodaje robi dok je na skladištu, niti se skladištenje lako shvata kao ekonomska funkcija. Međutim, skladištenje je
"srce' sistema logistike i fizičke distribucije. Skoro svaka isporuka robe dolazi iz skladišta ili ide u njega. Svaki
proizvod  koji  se  prodaje,  prođe  preko  jednog  ili  se  barem  u  jednom  skladištu  smešta,  a  često  i  u  nekoliko.
Skladište  čine  institucije  i  prostor  za  smeštaj  i  rukovanje  robom,  a  skladištenje  je  grupa  poslova  vezana  za
smeštaj i rukovanje  robom na određenom prostoru. Do nedavno, jedina reč koja je upotrebljavana da bi označila
pojam  skladištenja,  bila  je  "smeštaj zaliha'.  Zato  se  često  skladištenje  definiše  kao  smeštaj  robe  pre  njene
upotrebe1. Međutim, danas  smeštaj zaliha je najveći deo skladištenja, ali ne i jedini.

Osamdesetih godina zapažene su mnoge promene u poslovanju. Jedna takva promena je porast moci

trgovaca na malo i veliko u kanalima distribucije. U pokušaju da pronađu najefikasnije kanale distribucije, veliki
maloprodavci žele bolju saradnju sa svojim dobavljačima, zahtevaju od njih viši nivo usluga i kraće vreme
distribucije dobara. Taj pritisak primorava proizvođače da menjaju svoj lanac logistike i distribucije.

Sara Lee američka korapanija koja proizvodi pletene odevne predmete, je morala da se prilagodi tom

novom  okruženju.  Tako  je  KMart  je  obavestio  kompaniju  Sara  Lee  da  je  omogućavanje  brze  raspoioživosti
proizvoda isto  toliko  važno  koliko  i  njihov  kvalitet.  KMart  kompanija  je  naručivala  nedeljno  i  očekivala  da
Sara  Lee  isporuči  proizvode  u  roku  od  pet  dana.  Sara  Lee  je  ispitala  celokupan  svoj  kanal  logistike  i
distribucije da bi zadovoljila  očekivanja svojih potrošača.

Ključni faktor uspeha kompanije Sara Lee bila su tri skladišta i upravljanje zalihama u njima. Sara Lee je

redizajnirala i automatizovala skladišta i na taj način smanjila troškove i vreme koje je potrebno da roba stigne do
kupca. Ali, Sara Lee nije jedina kompanija koja shvata važnost skladištenja na globalnom tržištu gde viada oštra
konkurencija.

Analize troškova zaliha u ovom poglavlju odnosi se troškove skladištenja kada firma kalkuliše troškove

držanja zaliha u skladištu. Međutim, fokusiranje na samo ovaj problem skladištenja bilo vrlo statično. Drugim
rečima, skladištenje i rukovanje materijalom zahteva mnogo vecu pažnju, naročito sa ugovornim skladištenjem i
globalnom prirodom većine poslova.

Sa makroekonomskog aspekta, skladištenje obavlja veoma važnu funkciju. Ono kreira korisnost vremena

za  sirovine,  industrijska  dobra  i  golove  proizvode.  Pretpostavka  je  da  skladištenje  koje  je  tržišno  orijentisano
kupcu  omogućava  da  bude  uslužen  u  kraćem  vremenskom  periodu.  Što  je  značajnije,  skladištenje  povećava
korisnost  dobara  produžavanjem  roka  njihove  raspoloživosti  potencijalnim  potrošačima.  Drugim  rečima,
korišćenjem  skladišta  kompanije  mogu  dobra  učiniti  raspoloživim  kada  i  gde  ih  potrošači  zahtevaju.  Ova
funkcija  skladištenja  postaje  sve  značajnija  pošto  kompanije  koriste  usluge  potrošačima  kao  sredstvo  u
konkurenskoj borbi na tržištu  usluga potrošačima.

Osnovni zahtev za skladištenjem zavisi od količine i raznolikosti dobara koje treba smestiti u skladištu.

Prema tome, skladišta postoje zato što kompanije drže na zalihama određene proizvode. Zato zalihe možemo
podeliti na dve opšte kategorije: 1) zalihe sirovina ilili komponenti (physical supph) i 2) zalihe gotovih proizvoda
(physical distribution). Firme skladište jedan i drugi tip zaliha skoro iz istih razloga. Kratak pregled razloga za
držanje zaliha u skladištu će upotpuniti analizu uloge skladišta u sistemu logistike.

2. Razlozi držanja zaliha u skladištu

U skoro svim kompanijama, uštede u troškovima transporta su razlog za stvaranje zaliha. Kompanija može

da  ostvari  uštede  u  troškovima  prevoza,  npr.  transportom  robe  u  rasutom  stanju  (radi  se  o  večim  količinama)
pošto  su prosečne cene prevoza robe punim vagonom (TL) i punim kamionom (carloadCL) od 90% do 100%
niže  od  prosečnih  cena  prevoza  robe  u  delimično  iskorišćenim  vagonima  i  kamionima.  Samo  ove  uštede  u
troškovima  prevoza dovoljne se da podstaknu neke kompani)e da drže dobra u skladištima.

Ma kolika bila ušeda u ceni, ipak je zaustavljanje proizvodnje daleko skuplje. Po pravilu, većina

kompanija  nikad ne zaustavlja proizvodnju pa  čak ni zbog nedostatka  sirovina. Da bi se izbeglo zaustavljanje
proizvodnje,  kompanija  mora  održavati  adekvatan  nivo  zaliha  sirovina  i/ili  komponenata.  Efikasna  i
uravnotežena  proizvodnja  vodi  ka  proizvodnji  različitih  proizvoda,  a  takođe  zahteva  i  dovoljno  skladišnog
prostora  za  gotove  proizvode.  Međutim,  kao  što  je  rečeno  u  prethodnom  poglavlju,  firma  mora  pažljivo  da
prati  nivo  sigurnosnih zaliha.  JIT  sistem održavanja zaliha teži smanjenju sigurnosnih zaliha skoro do nule, ali
sve kompanije ne mogu da koriste  JIT sistem.

U literaturi se nailazi na čitav spektar razloga za držanje zaliha. Iako su mnogi slični, ipak postoji jedan

interesantan spektar mišljenja autora o ovom problemu. Tako, npr. Belou navodi šest razloga za držanje zaliha2:
1) poboljšanje  usluga  potrošačima;  2)  ekonomija  proizvodnje  bezalkoholnih  pića;  3)  ostvarenje  ekonomije
nabavke i transporta; 4) zaštita od promene cene; 5) zaštita od promenljive tražnje i promenljivog leadtimea i 6)
zaštita  od  nepredvidljivih  događaja.  Ašner3  navodi  sledeće  razloge  za  držanje  zaliha:  1)  fluktuacija  tražnje  i
ponude; 2) anticipiranje tražnje; 3) transport; 4) osiguranje od špekulacija i 5) veličina  partije robe. Lambert  i
Stok4 naglašavaju pet (dosta sličnih prethodnim) razloga za držanje zaliha: 1) ekonomija obima; 2) balansiranje
ponude i tražnje; 3) specijalizacija; 4) zaštita od neizvesnosti; 5) zalihe kao tampon.

Kupci koji naručuju vece količine proizvoda imaju prednost u dobijanju količinskog rabata (značajna

cenovna  strategija),  ali  je  neophodno  da  te  vece  količine  i  uskladište.  Kompanije  (podugovarači)  ili  one  koje
kupuju  od  dobavljača  moraju  održavati  određeni  nivo  zaliha  da  bi  mogle  da  nastave  s  poslovanjem.  Za  firmu
koja nabavlja  dobra, održavanje dobrih odnosa sa dobavljačima5 isto je važno kao i smanjenje troškova. Ovo
posebno  važi  kada  je  kompanija  važan  kupac  za  dobavljača,  ili  kada  su  kompaniji  potrebni  samo  sezonski
proizvodi od dobavljača.

Viši nivo usluga kupcima je jedan od razloga držanja zaliha u skladištu gotovih proizvoda. Od Drugog

svetskog rata kompanije se sve više oslanjaju na usluge potrošačima kao konkurentskom sredstvu. Povecanjem
zaliha  gotovih  proizvoda  u  skladištu  kompanije  smanjuju  rizik  od  nedostatka  zaliha  i  poboljšavaju  usluge
kupcima.  Firme ponekad projektuju sisteme logistike da bi skratile ciklus narudžbine. Kompanije utvrđuju neke
standarde  u  odnosu  na  kupce  kao  što  su:  eliminisanje  nedostatka  dobara  na  zalihama,  mogucnost  isporuke  u
toku jednog  dana i usluženost kupaca na nivou od 99%. Ovako definisani stadardi dramatično povečavaju zalihe
i   zahteve  za  skladištenjem.  Filozofija  pružanja  usluga  svake  kompanije  određuje  broj  tržišno  orijentisanih
skladišta  i  skladišnih  objekata  proizvodnje  neophodnih  da  usluže  nacionalno  tržište.  U  jednoj  kompaniji  se
smatralo da je neophodno  locirati  skladišta  na  350  lokacija  da  bi  se  ispunili  zahtevi  kupaca  za  uslugama6.
Kompanije  poveć.aju zalihe  gotovih proizvoda da bi bolje zadovoljile zahteve kupaca.

Karakteristike privredne grane, filozofija same kompanije, karakteristike proizvoda i različiti procesi

proizvodnje  mogu  biti  razlozi  za  povecanje  zaliha.  Mnoge  grane  se  bitno  razlikuju  u  svom  odnosu  prema
zalihama.  Na  primer,  karakteristike  distribucije  u  hemijskoj  industriji  su  različite  u  odnosu  na  maloprodajnu
distribuciju.  Međutim, firme iz iste grane industrije mogu da razvijaju različite tržišne filozofije  na primer Avon
i  Max  Factor  u  industriji  kozmetike,  dizujn,  kvarljivost,  zamenljivost,  kom  ciljnom  tržištu  su  namenjeni,
zastarelost, osetljivost  na promenu valute i gustina utiču na sistem distribucije koji je firmi potreban. Bilo koja
promena u poslovanju  može brzo promeniti jednu politiku u drugu politiku zaliha proizvođača.

Možemo zaključiti da zalihe treba držati iz sledecih razloga:

1. Mnogi proizvodi imaju sezonski karakter proizvodnje i konstantnu tražnju tokom cele godine (npr.

voce i povrce).

2. Neki proizvodi imaju sezonski karakter tražnje i ravnomeran tok proizvodnje tokom godine.

Proizvođači nalaze svoje opravdanje za redovnu proizvodnju tokom godine, zbog visoke tražnje u toku sezone.

3. Ponekad, roba se skladišti iz predostrožnosti zbog očekivanog povišenja cena i kao zaštita od kasnije

oskudice.

4. U nekim slučajevima, sklađištenje se javlja kao nužna posledica nabavke u količinama koje su veće

od onih koje su potrebne da bi se podmirile neposredne potrebe zbog želje da se ostvari kvantitativni rahat na
nabavke i niži troškovi transporta.

5. Mnogi proizvodi zahtevaju specijalne uređaje za skladištenje za vretne transportovanja do tržišta.

Sveže voce, povrće, jaja, buter, na primer, zahtevaju hladnjače koje će ih zaštititi na odgovarajući način. Druga
roba zahteva kola koja se zagrevaju da bi se izbeglo izlaganje ekstremnoj hladnoći za vreme zimskih meseci.

6. U periodu od završetka proizvodnje pa do konačne potrošnje, neka roba zahteva "kondicioniranje".

Kondicioniranje, koje se događu kod proizvoda (naprimer: meso, sir, duvan i neka alkoholna pica), poboljšava
njihov kvalitet i čini te proizvode mnogo pogodnijim za potrošnju.

7. Konačno, mnoga dobra se drže na zalihi iz čisto špekulativnih razloga — da bi njihovi proizvođači

ostvarili daleko povoljnije cene.

3. Uloga skladišta u sistemu logistike

Skladište je fiksna tačka ili čvor u sistemu logistike gde firma čuva sirovine, poluproizvode ili gotove

proizvode u različitim vremenskim periodima. Čuvanje proizvoda u skladištima zaustavlja ili prekida tok robe,
dodajući troškove proizvodima. Neke kompanije imaju negativan stav prema troškovima skladištenja i nastoje da
ih sasvim zaobiđu, ukoliko je to moguće. Takav stav menja zahvaljujuci shvatanju da skladištenje više može da
poveća vrednost proizvodu nego troškove. Druge firme, posebno distributeri ili velikoprodavci su otišli u drugu
krajnost i skladište sve proizvode. Obično ni jedna od ovih krajnosti nije korektna. Kompanije bi trebalo da
čuvaju

tržišnom području.

Firma mora da koordinira odluku o broju skladišta sa odlukom o alternativama transporta. Na primer,

vazdušni prevoz robe omogućava brzo pokrivanje nacionalnog tržišta iz jednog ili dva strategijska skladišta. lako
su troškovi vazdušnog prevoza robe relativno visoki, kompanija ih može kompenzovati uštedom u troškovima
skladištenja i zaliha. Broj veza ili alternativa transporta čine odluku o broju skladišta pravim izazovom, posebno
kada se uzme u obzir da je ova odluka povezana sa alternativom javnoprivatno skladište.

Treca alternativa je skladištenje dobara u iznajmljenim skladištitna. Generalno to znači iznajmljivanje

kompletnog objekta po fiksnoj godišnjoj proviziji. Ovaj aranžman dosta liči na skladištenje dobara u privatnom
skladištu, tako da c'emo ih u ovoj analizi smatrati sinonimima.

Usko povezane sa odlukama o broju skladišta, centralizovano iii decentralizovano su još dve odluke: o

veličini i o lokaciji. Ukoliko kompanija koristi javna skladišta, pitanje veličine je važno. Obično kompanija može
da proširi ili da ugovori prostor prema svojim potrebama u različitim vremenskim periodima. Slično tome, odluka
o lokaciji je manje važna kada kompanija koristi javna skladišta. Međutim, ako kompanija koristi javna skladišta
(lokacija je fiksirana), to ne znači da firma ne može kada je to potrebno i da promeni svoju odluku.

Kao i sa drugim odlukama u logistici, tako i lokaciju firma mora da posmatra iz perspektive tradeoffa.

Kompanija mora pružiti željeni nivo usluga potrošačima uz najmanje moguce troškove distribucije. Analizom
željenih funkcija skladišta, firma može da odredi opšte lokacije, tako da su visoko uslužni objekti blizu tržišta,
miksovanje sirovina bliže proizvodnji ili kombinacija drugih faktora. Izbor konkretne lokacije zavisiće od faktora
kao što su: transport, tržište i lokalne karakteristike. Ove odluke, jednom implementirane, moguće je promeniti ali
uz visoke troškove (posebno u privatnom skladištu). Prema tome, dobro razmatranje svih faktora je od suštinskog
značaja.

Pitanja o veličini i lokaciji skladišta od velikog su značaja za firme koje koriste privatna skladišta i

posebno  za firme koje moraju da obezbede pokrivanje nacionalnog i međunarodnog tržišta. Pored donošenja pet
navedenih  odluka o skladištu, firme moraju da odluče kako da urede enterijer skladišta. Drugim rečima, firma
mora  da  donese  odluku  o  prostoru  za  kretanje  između  robe  u  skladištu,  o  policama,  o  opremi  i  svim  ostalim
fizičkim dimenzijama  enterijera skladišta. Druga odluka je kako najefikasnije smestiti zalihe u skladištu (videti
deo 9 ove glave raspored  robe u skladištu)

Ostale odluke o skladištenju odnose se na artikle koje firma treba da drži na zalihama i koliko treba da ima

zaliha  u  različitim  skladištima.  Ova  pitanja  su  relevantna  samo  za  firme  koje  imaju  skladišta  na  više  lokacija.
Firma  koja ima više lokacija mora da odluči da li ce u sva skladišta skladištiti sve proizvode iz proizvodne linije,
da  li  ce  se  svako  skladište  biti  specijalizovono  za  skladištenje  samo  pojedinih  proizvoda  iz  proizvodne
linije  ili  ce  kombinovati i  jedan i drugi pristup. Linearno programiranje može se  koristiti u donošenju odluka
posebno kad  firma poznaje lokaciju skladišta, veličinu i tražnju.

Efikasnosti odluka zavisiće i od rizika za zaposlene zbog monotonosti i opasnosti na radu koji postoje u

mnogim tradicionalnim skladištima, rizika u rukovanju opasnim materijama i briga o zdravlju. Takođe,
efikasnost podrazumeva interakciju sa opremom za rukovanje materijalima.

Odluke o skladištenju su važne i zahtevaju vecu pažnju. Osnovna pažnja menadžmenta skladišnog

poslovanja  je  povecanje  efikasnosti  i  produktivnosti.  Unapred  pravilno  isplanirati  iskorišcenost  prostora
određivanjem nivoa zaliha i razmatranjem operacija distribucije je važnije nego kasnije gradnja dodatnih objekta.
Osim  toga,  odluke  o  skladištenju  su  u  bliskoj  vezi  sa  drugim  područjima  logističkog  sistema.  Neke  od  ovih
odluka  će  biti  detaljno  objašnjene  u  ovom  poglavlju.  Pre  prelaska  na  ova  pitanja  treba  analizirati  skladište  i
njegove  osnovne operacije u logističkom sistemu.

5. Osnovne operacije skladištenja

Dve su osnovne operacije (procesi) koje se obavljaju u skladištu: premeštanje i čuvanje dobara. Cuvanje

dobara je jedna od najočiglednijih operacija skladišta, dok premeštanje dobara može izgledati nedosledno.
Međutim, premeštanje dobara je veoma vitalan aspekt skladištenja.

Celokupan rad u skladištu polazi od zadatka koje ima funkcija skladištenja i deli se na međuzavisne radne

procese  koji  čine  deo  celokupnog  tehnološkog  postupka  u  skladišnom  prostoru.  Značajniji  radni  procesi
skladištenja  robe  su:  1.  doprema  robe,  2.  kvalitativni  i  kvantitativni  prijem  robe,  3.  smeštaj  i  rukovanje
materijalom  (manipulacija  robom)  u  skladištu  s  unutrašnjim  transportom,  4.  čuvanje,  održavanje,  zaštita  i
osiguranje  robe,  5.  komisioniranje  robe,  6.  pakovanje  robe,  7.  izdavanje  robe,  9.  otprema  robe  i  ostali  radni
procesi (operacije).

Radni proces dopreme robe obuhvata problematiku transporta koji treba da teče maksimalno ekonomično,

što pretpostavlja primenu određenih principa, a uglavnom se sastoje u što kraćem vremenu utovara i istovara,
izbegavanju pretovara, izboru kratkih transportnih puteva i po učinku efikasnih transportnih sredstava,
izbegavanju

čekanja i praznih vožnji i sličnim ekonomičnim postupcima.

Pri dopremi robe treba posebno voditi brigu i o:



Utvrđivanju ekonomičnosti i efikasnom načinu dopreme. Kao podloga za utvrđivanje služi plan

doprema robe, kojim se predviđa doprema po količini, vrednosti, vremenu i prostoru. Planom dopreme treba
predvideti transportna sredstva, transportne adnike i transportne puteve, kojima ce se roba kretati.



Poznavanju saobraćajnih i carinskih propisa i tarifa. Da bi se izvršila pravilna i efikasna doprema

robe treba poznavati i primenjivati saobraćajne i carinske propise kojima se utvrđuju transportne i druge
relevantne okolnosti.



Sastavu predkalkulacija i obračunskih kalkulacija troškova dopreme po određenom transportnom

nalogu (ako se roba doprema vlastitim transportnim sredstvima) ili po određenoj transportnoj usluzi (ako robu
doprema neka saobraćajna organizacija).



Problematici ambalaže, koja obuhvata: vrstu ambalaže, korišćenje, skladištenje i transportnu

ambalažu.

•Organizaciji službe dopreme, koja posebno dolazi do izražaja ako firma u vlastitoj režiji doprema robu. U

tom slučaju treba osigurati transportna sredstva, transportne radnike, održavanje transportnih sredstava i
organizaciju,

najčešće

sastavu

službe

spoljnjeg

transporta (dopreme i otpreme).

Prijem robe vrši u načelu kontrola prijema, čiji je zadatak kvalitativno i kvantitativno preuzimanje robe, a

ukoliko je roba u ispravnom stanju odmah je šalje skladištaru koji vrši prijem u skladište. Kada utvrdi greške na
robi i na vreme podnese dobavljaču prigovor na kvalitet, kupac može robu staviti na raspolaganje dobavljaču,
tražiti od dobavljača drugu robu odgovarajućeg kvaliteta, tražiti sniženje cene robi, tražiti otklanjanje greške
(ukoliko je moguće da se otklone) i na kraju može čak robu prodati.

Kada kupac primi robu vrši se njen smeštaj u skladište. Različiti su načini ulaza robe u skladište. Važniji

su:



isporukom dobavljača,



proizvodnjom u vlastitoj firmi ,



vracanjem robe s prerade ili dorade,



isporukom drugih skladišta (međuskladišni promet),



vracanjem

robe

(materijala)

proizvodnih

odeljenja

(više

preuzete

količine od potrebnih),



utvrđivanjem viškova.

U prošlosti, a delom i danas, uređenje skladišta se uglavnom zasnivalo na pretpostavci da svaki artikal ima

određenu lokaciju. Ovo je omogucilo uspešno pronalaženje robe, naročito kod manuelnog kontrolisana sistema,
bez suvišnog beleženja i vođenja neke posebne evidencije. To namece određene obaveze u lokaciji i korišcenju
skladišnog  prostora:  lokacija  artikala  se  ne  može  stalno  menjati  da  bi  se  udovoljilo  izmenjenim  okolnostima.
Međutim, mogućnosti savremene obrade podataka nude oslobođenje od koncepta jednostavne lokacije i kretanje
ka  slučajnoj  lokaciji  artikala,  gde  sistern  za  obradu  podataka  informacija:  1.  označava  slobodnu  lokaciju
odgovarajuce  vrste  za  artikal  kada  se  on  šalje  na  smeštaj,  2.  podseca  koji  su  artikli  pri  ruci  i  3.  usmerava
(manuelno  ili mehanički) porudžbine u pravcu lokacije kako bi pronašao artikal koji jepotrebann.

6. Određivanje potrebnog prostora i unutrašnje uređenje skladišta

Da bi se shvatilo određivanje potrebnog prostora za skladištenje i unutrašnje uređenje skladišta, potrebno

je  upoznati  određene  informacije  o  potrebnom  prostoru  u  skladištu.  Rasprava  o  zahtevima  za  prostorom  u
skladištu  je  povezana  sa  raspravom  o  osnovnim  operacijama  skladišta.  Pre  nego  što  krenemo  na  objašnjenje
tipova prostora  koji firmi treba, kratko ćemo prokomentarisati o tome kako firma određuje koliko joj je potrebno
prostora.

Prvi korak u određivanju potrebnog prostora je prognoziranje tražnje. Ovo znači procenu u jedinicama, za

relevantni  prodajni   period  (obično 30  dana) po kategoriji   proizvoda. Razumljivo je,  da  obim  zaliha   robe
(materijala,  nedovršene  proizvodnje,  poluproizvoda,  gotovih  proizvoda)  variraju  u  zavisnosti  od  obima
proizvodnje,  odnosno  obima  prometa  u  trgovinskim  firmama  i  u  zavisnosti  od  situacija  i  tendencija  na  tržištu
nabavke  i  prodaje.  Izgradnja  skladišta  za  tekuće,  ali  i  buduće  poslovanje  je  veoma  značajan  zadatak  za  svaku
firmu.  U  kompanijama  se  često  zanemaruje  uloga  skladištenja  pri  čemu  se  povećavaju  troškovi  poslovanja  i
smanjuje