Prof. Dr Maja Levi Jakšiæ
Profitabilnost anga`ovanog kapitala u preduze}u
1. Uvod
Upravlja~ki procesi u preduze}u podrazumevaju svakodnevno dono{enje odluka
kompleksne prirode koje zna~e optimalno re{enje ili najbolje mogu}e u objektivno
datim uslovima. To prakti~no zna~i da upravlja~ki procesi treba da slede trajektoriju
ciljeva preduze}a, a u svakom konkretnom slu~aju se tra`i optimalno, ravnote`no
re{enje. Da bi se mogao ispuniti taj zahtev, potrebno je da je prethodno obavljena
kompleksna, vi{efaktorska anliza ciljeva, ograni~enja i razli~itih uticaja, koji se
me|usobno nalaze u slo`enim, ~esto uzajamno konfliktnim odnosima. Taj me|usobni
veoma sna`an uticaj ciljeva i interesa u preduze}u, koji podrazumeva razli~ite
me|usobne odnose: saglasnosti, komplementarnosti, kompatibilnosti ili
divergentnosti, nekompatibilnosti, isklju~ivosti, me|usobne suprotstavljenosti, vidljiv
je na svim upravlja~kim nivoima, u svim slojevima preduze}a, a posebno se bli`e
sagledava kroz:
a) me|usobni uticaj i odnos me|u ciljevima razli~itih funkcionalnih oblasti,
funkcija u preduze}u ( marketinga, proizvodnje, tehnologije, kadrova),
b) me|usobni uticaj me|u ciljevima i zadacima
unutar
svake od funkcija.
Upravljanje kao kontinuirani proces u preduze}u, zna~i da se stalno svesno
“dodaje na jednoj da bi se izgubilo na drugoj strani”, to su neprekidni balansi i bilansi
koji se mogu uspostaviti u odnosu na ispunjenost pojedinih ciljeva. U tome se
prepoznaje potreba za sna`nom metodolo{kom i analiti~kom podr{kom kao i za
izrazitom kreativno{}u u re{avanju kompleksnog upravlja~kog zadatka. U odre|enim
trenucima se zanemaruju jedni u odnosu na druge ciljeve, da bi se na dugi rok
obezbedili krajnji ciljevi. Ta stalna svesna aktivnost potiskivanja jednih i davanja
prednosti drugim ciljevima u odre|enim vremenskim trenucima i specifi~nim
okolnostima, taj stalni svesni trade-off (zamenljivost i odlaganje ispunjenja jednih za
ra~un drugih ciljeva sa o~ekivanom nadoknadom u budu}nosti, ‘trgovina’) me|u
ciljevima i potciljevima u preduze}u zahteva veoma dobru analiti~ku podr{ku i stalno
pra}enje veoma velikog broja relevantnih faktora od uticaja na odlu~ivanje. To su
uticajni faktori unutar samog preduze}a i iz okru`enja.
1
Faktori iz okru`enja se odnose na pra}enje konkurencije, potreba kupaca, razvoja
nauke i tehnologije, politi~kog i pravnog sistema.avljen uticaj promena u okru`enju na
kreiranje globalne ponude i tra`nje u sferi proizvoda i usluga
1
.
Menad`eri u preduze}ima donose odluke sa ciljem da unaprede efektivnost i
performanse preduze}a kojim upravljaju. Oni donose odluke o tome:
1) {ta da proizvode (s ciljem da obezbede maksimalnu efektivnost, da tr`i{te
potvrdi njihov izbor proizvoda/usluga koje nude) i
2) kako to da proizvedu, pri ~emu je njihov neposredni cilj u ovom slu~aju da
pove}aju efikasnost, da proizvod/usluga nastane uz minimalne tro{kove.
To podrazumeva stalno pra}enje i analizu brojnih relevantnih podataka. Dostupni
kvantitativni modeli koji otkrivaju odnose me|u upotrebljenim resursima (inputima)
da bi se postigao odgovaraju}i proizvod/usluga (autput) dragocena su podr{ka
strate{kom i operativnom upravljanju u preduze}u. Mogu}nosti neprekidnog
pra}enja, analize uz pore|enje sa konkurentima, sa najuspe{nijima, sa prose~nim
vrednostima u grani, sa samim sobom u razli~itim trenucima vremena, itd., u zna~ajnoj
meri ~ine upravlja~ki proces efikasnijim, a ispunjanjavanje postavljenih ciljeva
objektivno, realno ostvarivim.
Sagledavanje profitabilnosti preduze}a kroz odnos ukupnog profita (dobiti) i
kapitala (anga`ovanih sredstava), i te`nja da se ostvari rast profitabilnosti preduze}a
na dugi rok, strate{ki name}e potrebu pra}enja, analize i unapre|ivanja:
1. ukupne dobiti kao izraza ukupne poslovne uspe{nosti preduze}a potvr|ene i
kroz odgovaraju}u tr`i{nu proveru i ostvarenu prodaju, i
2. anga`ovanog kapitala kao oblasti koju treba prakti~no usmeriti u svrsishodnu
aktivnost koja }e generisati profit na racionalan i tr`i{no verifikovan, efikasan na~in.
Profitabilnost se mo`e iskazati jednostavno obrascem:
Pb = Pr/K,
gde je
Pb
- profitabilnost;
Pr
- profit;
K
- kapital.
Produktivnost kapitala, uslov za rast profitabilnosti preduze}a, jedno je od klju~nih
podru~ja na koja se mo`e delovati u organizaciji i uslovljena je:
1. odabirom investicionog programa za otpo~injanje odgovaraju}e privredne
aktivnosti ili za izmenu strukture i sadr`aja anga`ovanog, postoje}eg kapitala u
preduze}u kako bi se pove}ala njegova sveukupna delotvornost u okru`enju, na tr`i{tu
i to u pravcu: a) sve uspe{nijeg zadovoljenja raznovrsnih potreba i zahteva kupaca, b)
osvajanja sve ve}ih segmenata tr`i{ta, c) postizanja prednosti u odnosu na konkurente,
porasta sveukupne konkurentnosti;
2. postignutim stepenom efikasnosti, racionalnosti u kori{}enju ve} anga`ovanog
kapitala u preduze}u {to se ostvaruje unapre|ivanjem organizacionih i upravlja~kih
pretpostavki za uspe{no odvijanje osnovne (proizvodne i/ili uslu`ne) delatnosti
preduze}a.
2
1
LeviJak{i}, M.,Upravljanje tehnologijom u preduze}u , str. 44.
uti~e na efekte investicija (produktivnost) i sigurno menja navedene relacije, ali je i
dalje na snazi osnovno pravilo:
da bi se ostvarivao postoje}i ili vi{i nivo produktivnosti
privredne delatnosti neophodne su kontinuirane investicije.
3. Tehnolo{ke promene i produktivnost
Nove tehnologije se razvijaju po uve}anoj stopi zahvaljuju}i:
- sve intenzivnijim istra`iva~ko-razvojnim aktivnostima na razli~itim nivoima i u
raznovrsnim oblastima dru{tveno-ekonomskog razvoja, i
- sve ve}oj efikasnosti istra`iva~ko-razvojne aktivnosti koja se mo`e pratiti kroz
rastu}i broj pronalazaka, tehnolo{kih inovacija.
Poznato je da izme|u trenutka nastanka otkri}a i njegovog pretakanja u konkretno
novo tehnolo{ko re{enje, tehnolo{ku inovaciju, postoji odre|eno vremensko
ka{njenje. Tako|e, postoji ka{njenje izme|u trenutka nastanka tehnolo{ke inovacije i
njene difuzije u sve oblasti, regione, podru~ja gde mo`e da na|e svoju primenu.
Za preduze}e, ka{njenje u primeni mo`e se sagledati kao vreme koje protekne od
trenutka kada je do{lo do investiranja u novo tehnolo{ko re{enje i trenutka kada je ono
u potpunosti za`ivelo i po~elo da bele`i o~ekivane rezultate u organizaciji. Ka{njenje
nastaje usled prepreka i ograni~enja koja se nalaze na putu brzog usvajanja i primene
rezultata nauke i tehnologije u praksi, i svega onog {to stoji na putu brze i efikasne
primene inovacije i njenog pretakanja u uspe{nu praksu preduze}a. Ka{njenje u
primeni uslovljava da se izme|u trenutka investiranja i po~etka rasta produktivnosti u
preduze}u, nalazi interval ka{njenja koji se odre|enim merama mo`e i skra}ivati.
Upravljanje primenom tehnolo{kih inovacija u preduze}u, tj. upravljanje
horizontalnom difuzijom tehnolo{kih inovacija u preduze}u ima osnovni cilj da se
opisano ka{njenje {to vi{e smanji.
Ovo
ka{njenje
nastaje usled dve mogu}e situacije u praksi:
- faktori institucionalne prirode ote`avaju uspe{nu primenu, i ova situacija se mo`e
prevazi}i uvo|enjem organizacionih i upravlja~kih mera koje }e obezbediti
ostvarivanje ciljeva rasta produktivnosti za kra}e vreme;
- neefikasnost samog investicionog procesa usled specifi~nosti novih
(informacionih) tehnologija koje iziskuju radikalne izmene u procedurama,
strukturama i modelima investicija.
Podaci govore o tome da se stopa tehnolo{kih promena, kao autput potencijalno
korisnih pronalazaka i invencija, nije smanjivala, ve} je, naprotiv, rasla u periodu
1970-ih i 1990-ih. Uprkos tome pokazatelji produktivnosti pokazuju usporavanje i
opadanje u tom periodu. Prime}uje se
rastu}e ka{njenje
izme|u trenutka investiranja i
trenutka kada se bele`e pozitivni efekti, pre svega rasta produktivnosti.
Prvo relevantno pitanje
odnosi se na zaostajanje produktivnosti usled ka{njenja
u ovladavanju investicijom (u novu tehnologiju) u praksi, usled potrebe za u~enjem.
Kriva u~enja
4
Ka{njenje izme|u trenutka investiranja i po~etka rasta produktivnosti posmatra se
i kao proces u~enja koji se predstavlja
krivom u~enja
, koja govori o odlaganju
pozitivnih efekata u primeni nove tehnologije usled potrebe prilago|avanja, “u~enja”
u organizaciji i promena koje moraju da prate svaku novu tehnologiju – u organizaciji i
upravljanju, u sticanju kvalifikacija zaposlenih, u proizvodnom sistemu (pripremi,
odr`avanju, kontroli kvaliteta i sl.).
Krivom u~enj
a predstavlja se opadanje jedini~nih tro{kova proizvoda sa
porastom kumulativne proizvodnje. Ovo nastaje usled pobolj{anja (inkrementalnih)
proizvoda, pobolj{anja procesa proizvodnje i prilago|avanja (“u~enja”)
organizaciono-upravlj~kog sistema (tzv. “menad`erskog u~enja”).
3
Ova pojava je
prisutna kod proizvoda {iroke potro{nje i kod industrijskih proizvoda. Zabele`ena je i
kod izvesnih uslu`nih delatnosti, iako se u toj oblasti manje istra`ivalo.
U ve}ini preduze}a uvo|enje nove tehnologije zna~i i zna~ajno oslanjanje na
u~enje
na licu mesta
u neposrednom kontaktu na radnim mestima sa novom
tehnologijom. Priprema kadrova za rad sa novom tehnologijom iz objektivnih ili
subjektivnih razloga obavlja se tek po{to se tehnologija nabavi. Tu se pravi razlika s
obzirom na izvore nove tehnologije:
eksterni izvori nabavke tehnologije (horizontalni transfer u preduze}e), kada je
priprema uslova za efikasnu primenu pre nego {to se tehnologija nabavi vezana za
te{ko}e usled nedovoljnog poznavanja svih svojstava nove tehnologije i zahteva koji se
u odnosu na nju postavljaju u organizaciji, i
interni izvori (vertikalni transfer tehnologije), kada je nova tehnologija rezultat
istra`iva~ko-razvojnog napora samog preduze}a i kada je temeljna priprema uslova u
organizaciji pre nego {to otpo~ne eksploatacija nove proizvodne tehnologije olak{ana
i sasvim realna.
U~enje i iskustvo koji se sti~u sa proizvodnjom sve ve}eg broja proizvoda
odre|enom proizvodnom tehnologijom, takozvana “rutina”, “iskustvo” i
“rutiniranost” u radu sa tehnologijom sti~e se tek protokom vremena u kome se ta
tehnologija eksploati{e. Ova vrsta “uigranosti” zna~ajan je faktor ukupne uspe{nosti,
efikasnosti i produktivnosti odre|ene tehonlogije.
Ukoliko je autput preduze}a konstantan, prose~ni tro{kovi opadaju sa pove}anjem
kumulativnog ukupnog autputa.
Kumulativni ukupni autput
predstavlja
kumulirani
broj jedinica proizvoda koji je ukupno proizveden u preduze}u.
Primer
: Proizvodnja prvih stotinu ma{ina alatljika odre|enog tipa iziskivala je oko
50 procenata vi{e ~asova rada nego proizvodnja drugih stotinu ma{ina istog tipa, iako
broj proizvedenih ma{ina mese~no ostaje isti. Kumulirani broj proizvedenih jedinica
ili kumulativni ukupni autput, kumulativna proizvodnja se pove}ava, a tro{kovi
proizvodnje opadaju. To zna~i da prose~ni tro{kovi proizvodnje jedne ma{ine
zna~ajno opadaju sa rastom kumulativnog autputa.
5
3
B, Twiss, M. Goodridge,Managing Technology for Competitive Advantage,, Pitman,
1989, str. 76.
