Visoka zdravstveno – sanitarna škola strukovnih studija “Visan”
Seminarski rad
Osnovi biofizike sa radiologijom
RADIOFARMACEUTICI NA BAZI IZOTOPA JODA
Mentor:
Student:
Prof.dr Predrag Kuzmanović
Anđela Bukumirić 80-II/2023
Beograd,mart 2025.
SADRŽAJ
UVOD..............................................................................................................................................3
1.0 SISTEMI ZA JODIRANJE .......................................................................................................4
2.0 RADIONUKLIDI I RADIOFARMACEUTICI U TIREIDOLOGIJI.......................................5
2.1 Tehnicijum-99................................................................................................................5
2.2 Tehnecijum u tireidologiji .............................................................................................6
3.0 RADIONUKLIDI JODA ...........................................................................................................7
4.0 OSTALI RADIONUKLIDI U TIREOIDOLOGIJI ...................................................................8
5.0 PRIMENA RADIONUKLIDA IN VITRO ..............................................................................10
ZAKLJUČAK ...............................................................................................................................11
LITERATURA ..............................................................................................................................12
1.0 SISTEMI ZA JODIRANJE
Metode za radiojodiranje treba da obezbede dobar prinos obeležavanja uz očuvanje
biološkog integriteta molekula. Radionuklid može biti odabran tako da direktno uključuje
metabločke procese i da obeleženo jedinjenje ulazi u strukturu i funkciju određenog organa. Takva
su jedinjenja tiroidni hormoni (tiroksin i trijodotironin) koji sadrže jod u hemijskoj strukturi što
omogućuje obeležavanje bez hemijskih promena u molekulu,odnosno zamenu neaktivnih aktoma
joda radioaktivnim. Međutim, većina radiofarmaceutika se obeležava unošenjem novog atoma
joda u molekul. Ukoliko je reč o jedinjenjima velike molekulske mase, koje sadrže samo jedan
atom joda,biološko ponašanje obeleženog odgovara ponašanju neobeleženog analoga. To je slučaj
sa proteinima ljudske plazme,proteinskim hormonima, antitelima,antigenima,estrogenim i
androgenim hormonima.
2
2
N. vanlić- Razumenić, Knjiga Radiofarmaceutici,Sistemi za jodiranje,153str
