1
ULOGA ETIKE U SAVREMENOM POSLOVANJU
THE ROLE OF ETHICS IN MODERN BUSINESS
MSC. MARKO PAVLOVIĆ
dipl. ecc. Privredna Akademija Novi Sad
SCI. BILJANA BRANKOVIĆ
dipl. ing. Fakultet organizacionih nauka, Beograd
Rezime:
U ovom radu se sagledava uloga etike u savremenom poslovanju. Svaka kompanija, banka ili uslužno preduzeće
mora voditi računa o poštovanju etičkih normi tj. etičkog kodeksa. Nalazimo se u XXI veku gde su se dogodile ogromne
promene na svakom polju (školstvu, zdravstvu, javnom i uslužnom sektoru i dr). Etički kodeks je sistem standarda, pravila
koji je zasnovan na opšteprihvaćenim vrednostima i moralnim principima. Cilj Etičkog kodeksa je izgradnja i jačanje
odnosa poverenja između Preduzeća i svih zainteresovanih strana i uvođenje jasnih i transparentnih pravila i načela
ponašanja svih zaposlenih. Poštovanjem Etičkog kodeksa štite se interesi preduzeća i zaposlenih, a gradi se prepoznatljiva
korporativna kultura, unapređuje se imidž i konurentnost Preduzeća. Menadžeri u obhođenju sa zaposlenima treba da se
pridržavaju Etičkog kodeksa.
Ključne reči:
Menadžment, ljudski resursi, znanje, etika, poslovanje i preduzeće.
Abstract:
This paper looks at the role of ethics in modern business. Each company, bank or service company must take into
account the respect for ethical norms, that is. Code of Ethics. We are in the twenty-first century, where the vast changes
have occurred in any field (education, health, public and service sector, etc.). Code of Ethics is a system of standards, rules
based on generally accepted vrednopstima and moral principles. The aim of the Code is to build and strengthen relations of
trust between the Company and all interested parties and the introduction of clear and transparent rules and principles of
conduct for all employees. Respect of the Code protects the interests of enterprises and employees, and build a distinctive
corporate culture, promote the image and konurentnost Company. Obhođenju managers with employees must comply with
the Code of Ethics.
Key words:
Management, human resources, knowledge, ethics, business and enterprise.
1.
UVOD
Od samog početka poslovanja i razvoja preduzeća i
kompanija, sticanja profita, načina rada i poslovanja,
bogatstva i ostalih pogodnosti koje pruţa dobro i uspešno
poslovanje nameće se jedno pitanje: „Da li poslovanje ima
dodirnih tačaka sa moralom i moralnim ponašanjem
pojedinca i grupa?
Moţemo takođe imati i dilemu oko toga da li bogatstvo
neimovno podrazumeva i sumnju, zavist i nepoverenje u
načinu sticanja, poreklu i gomilu istog. Posmatranje odnosa
između poslovanja i etike moţe se proširiti na način rada,
korišćenje ekonomskih i prirodnih resursa, rukovođenje
preduzećem, vlasničke odnose, odnos prema zaposlenima,
kvalitet rada, odnos prema lokalnoj zajednici, religiji,
drţavi.
Postoje mišljenja da poslovanje bez moralnih kriterijuma i
ekonomija bez poslovne etike ne mogu dati trajnije,
stabilnije i značajnije rezultate, niti konktetnu zajednicu
učiniti srećnom i kodeksa u principe poslovanja, rada i
rukovođenja u svim preduzećima. Tu se još javlja dilema o
tome da li je poslovna etika stvar lične savesti direktora,
menadţera, sluţbenika, radnika, ili je to rezultat kolektivnog
i zajedničkog morala neke grupe, zajednice, sredine i
društva.
Etika
je nauka o moralu, koja istraţuje smisao i ciljeve
moralnih normi, osnovne kriterije za moralno vrednovanje.
Etika pre svega pripada filozofiji koja proučava ljudsko
ponašanje koje je prihvaćeno pod određenim moralnim
aspektom. Ona je normativna nauka, a norme odlučuju o
specifičnom karakteru etike i tako je razlikuju od drugih
nauka. Prva i prava tajna reči etika krije se u korenu, a on se
nalazi u grčkoj reči
ethos
, koja znači: boravište, zavičaj,
2
obićaj, ćud, ponašanje, vladanje. Do našeg vremena su
doprla naročito značenja: običaji, ćud i ponašanje1.
Nauku o ponašanju - stari su Grci nazivali
ethike tehne
. S
vremenom se ta sintagma skratila izostavljanjem reči
tehne
(veština, znanje, znanost ) pa je ostalo samo
ethike
.
Paralelno s tim procesom je nastala i skraćenica
ta ethica
.
Sličnim postupkom je nastala većina termina što se odnose
na pojedine nauke: logika, matematika, pedagogika,
muzika, fizika, metafizika i sl. Rimljani su latinizirali taj
termin (e
thica)
i njihovim smo posredstvom i mi došli u
posed reči
etika
. Istim se izrazom sluţi i većina evropskih
naroda (etica, ethique, ethics, Ethik i sl. ).
Poslovna etika je nastala iz razmatranja odnosa između
ekonomije i morala, razmatranja moralnog statusa
ekonomskih postupaka u praksi i moralnih svojstava
trţišnih odnosa, karakterističnih za ekonomiju u kojoj veliki
značaj ima privatna svojina i široka ekonomska sloboda. U
poslovnoj etici susreću se dva stanovišta, dve perspektive:
etička i poslovna (ekonomska). Etička perspektiva polazi od
moralnih vrednosti: poštenja, pravde, pouzdanosti,
poverenja, prava i duţnosti, svega onoga što se moţe
označiti kao „dobro” ili „ispravno” u moralnom smislu.
2. POSLOVNI MORAL
U najširem smislu moral je oblik društvene svesti, skup
nepisanih pravila, običaja, navika i normi koji su prihvaćeni
u ţivotu neke zajednice. Moral određuje kako ljudsko
delovanje treba biti, a pripadnici zajednice prihvataju te
principe kao dolične i podvrgavaju im se, na taj način
regulišući međuljudske odnose. Moralna pravila nisu
apsolutno vaţeća, već se razlikuju i vremenski i prostorno.
Moral ili moralna svest predstavlja svest ljudi o dobru i zlu.
Moral se izraţava kroz posebnu vrstu društvenih normi koje
se nazivaju moralnim normama ili moralnim pravilima.
Moralne norme ili pravila su tvorevina neorganizovanog
društva i njihova je sadrţina u osnovi određena objektivnim
zakonima društvenog razvoja. Za nepoštovanje moralnih
normi primenjuju se i društvene sankicje koje čovek kao
pojedinac ispoljava kroz griţu savesti.
Pojedinci i društvene grupe i zajednice formiraju moralna
shvatanja zavisno od svog shvatanja dobra i zla, tačnije
svog pogleda na svet. Shvatanje dobra i zla zavisi od
najopštijeg pogleda na svet čoveka kao pojedinca ili
određene zajednice kao celine. Pošto moral nastaje pod
uticajem objektivnih okolnosti, obaveznost njegovog
ponašanja proizlazi iz njega samog. Moral deluje na ljude
očiglednošću svojih normi, što znači da postoje društvene
sankcije za nepoštovanje tog morala.
1 ’Sociologija menadţmenta’’ Prof. Dr. Smilja Rakas , str
179, Beograd, 2004.
Pod subjektivnim moralom podrazumevaju se moralna
shvatanja pojedinca, a pod objektivnim moral društva ili
određene društvene zajednice kao celine.
Za nepoštovanje morala ne primenjuju se organizovane
društvene sankcije, već sankcije koje primenjuje
neorganizovano društvo. Te sankcije počinju griţom
savesti, a idu do mere bojkota, izbegavanja i odbacivanja
pojedinca koji ne stupa sa moralnim normama tog društva.
Njih primenjuju drugi ljudi ili cela zajednica. Iako ove
sankcije nastaju spontano, moţe se reći da su one efikasne i
da predstavljaju kaznu za pojedinca koji krši moralnu
normu društva. On je relativan, i nije isti u svim društvenim
grupama i istorijskim periodima.
Različita društva su u različitim periodima imala različite
moralne vrednosti, što znači da se moral vremenom menja.
Centralne vrednosti svakog morala su: dobro, ispravno i
pravedno. Svi moralni pojmovi se kreću oko dobra celine.
Moralnost uglavnom nastaje kada ljudi počinju da se
udruţivaju i oslanjaju na uzajamnu zavisnost i
organizaciju2.
Kad govorimo o moralu, mislimo na svoje sudove o
ispravnom i pogrešnom, dobrom ili lošem. S takvim
rasudjivanjem obično su povezane
tri karakteristike
: drţi
se da moralni sudovi o ispravnosti ili porešnosti neke radnje
imaju sveopštu vaţnost, moralni sudovi su značajni,
moralna pohvala moţe prikladno da prati obavljanje
moralno ispravnih radnji i moralna poţuda moţe da prati
nemoralno delovanje.
Kad kaţemo da su neke
osobe moralne ili nemoralne
,
mozemo misliti na bar
tri
različite stvari
. U jednom
smislu, neka osoba se moze smatrati moralnom ako po
navici deluje u skladu sa svojom savešću. U drugom smislu
ako smatramo da su neke radnje nemoralne, tad nekoga
moţemo nazvati moralnom osobom ako deluje u skladu sa
moralnim zakonom, ako čini ono što moralni zakon zahteva,
ili ako se ne radi ono što moralni zakon zabranjuje. U
trećem smislu u kojem ga razumemo, moral je spoj druga
dva smisla. Značajna razlika je izmedju onog što verujemo
da je ispravno i onog što je stvarno ispravno. Tu razliku
moţemo da povučemo ako uzmemo u obzir
subjektivno
ispravne i
objektivno ispravne radnje.
Jedna radnja je
subjektivno ispravna
ako neka osoba veruje da je moralna.
Radnja je
objektivno ispravna
ako je u saglasnosti sa
moralnim zakonom. Neka radnja moţe da bude subjektivno
ispravna a objektivno pogrešna. Stavovi i namere čine deo
onog što je osnovano predmet moralnog vrednovanja.
2 www.wikipedia.org/wiki/Moral
