SEMINARSKI RAD IZ SOCIOLOGIJE
TEMA: POJAM KLASE I ELITE
SADRŽAJ:
Klase i elite
Klase
Postavljanje kriterijuma razvrstavanja u klase
Marksistička tradicija
Priroda klase
Složenost klasnih sistema
Veberijanska tradicija
Status
Partija ili interesna grupa
Beli okovratnici
Koreni ideje o vladajućoj eliti
Sociološko određenje elite
Zaključak
Korišćena literatura
2
Klasni sistemi su tipično elastičniji od ostalih tipova stratifikacije, a
granice klasa nikad nisu jasno određene. Još jedna bitna karakteristika
je da nema formalnih ograničenja u pogledu mešovitih brakova.
2. Klasa u kojoj se neko nalazi se, bar jednim delom, dostiže a ne,
jednostavno ”daje” pri rođenju, što je tipično za ostale sisteme.
Socijalna mobilnost, odnosno kretanje naviše i naniže u klasnoj
strukturi, je mnogo češća nego u drugim tipovima.
Tabela 2:
Relativne mogućnosti mobilnosti različitih naraštaja
Verovatnoća da ćete završiti kao državni činovnik ako je vaš otac:
3. Klase zavise od ekonomskih razlika između grupacija pojedinaca, tj.
od nejednakosti u imovini i pristupu materijalnim bogatstvima. Kod
drugih sistema neekonomski činioci (kao što je uticaj religije u
indijskom sistemu kasta) uglavnom su najvažniji.
4. U drugim tipovima nejednakosti se izražavaju prvenstveno kroz lične
odnose dužnosti ili obaveza: između kmeta i feudalnog posednika ili
pojedinaca u nižoj ili višoj kasti. Nasuprot tome, klasni sistemi
funkcionišu uglavnom kroz masovne bezlične veze.
Jedna od značajnih klasnih razlika može se naći u razlikama u plati i
nejednakim radnim uslovima; taj element utiče na sve ljude u
konkretnoj kategoriji zanimanja, što je povezano sa ekonomskim
okolnostima u čitavoj privredi.
Posedovanje bogatstva, uz profesiju, najglavnija je osnovica klasnih
razlika.
4
Najvažnije klase u zapadnim društvima su viša klasa (bogataši,
poslodavci, industrijalci i vrhunski rukovodioci; oni koji poseduju ili
neposredno kontrolišu proizvodne resurse); srednja klasa, koja
obuhvata najveći broj činovnika, tj. osoblja ”
bele kragne (beli
okovratnici - white collars)
” ili manuelni radnici. U nekim
industrijalizovanim zemljama je seljaštvo, kao treća klasa angažovanih
u poljoprivrednoj proizvodnji, doskora predstavljalo značajnu
kategoriju. U zemljama Trećeg sveta, pak, seljaci su još uvek
najbrojnija klasa.
1976.
1981.
1986.
1991.
1994.
Procenat bogatsva koje poseduju:
najbogatijih 1%
21
18
18
17
19
najbogatijih 5%
38
36
36
35
38
najbogatijih 10%
50
50
50
47
51
najbogatijih 25%
71
73
73
71
73
najbogatijih 50%
92
92
90
92
93
Tržišna cena bogatstva
(u mil. £)
280
565
955
1711
1955
Tabela 3:
Distribucija bogatstva u Velikoj Britaniji od 1976. do 1994.
Postavljanje kriterijuma razvrstavanja u klase
Prvo pitanje koje se može postaviti kada se govori o klasnoj
strukturi je pitanje kriterijuma razvrstavanja pojedinaca u klase. Postoje
dve vrste tih kriterijuma: subjektivni i objektivni. Subjektivni kriterijumi
se zasnivaju na predpostavkama i percepcijama pojedinaca o svom
klasnom poreklu i svojoj klasnoj pripadnosti, dok se objektivni zasnivaju
na nekim merljivim karakteristikama individua među kojima se izdvajaju
bogatstvo, zanimanje i obrazovanje.
Sociološka tradicija registruje ogroman broj različitih poimanja
klasa.
Nemarksističke definicije
su veoma raznovrsne i one ističu veliki
broj različitih kriterijuma: zanimanje, dohodak, imovinu, superiornost
samosvesti, monopol društvene pozicije i raspolaganja dobrima, funkciju,
način života. Gurvič, u vrlo iscrpnoj analizi, nalazi da je zajednička
karakteristika svih ovih interpretacija odbacivanje svake filozofije istorije
koja sadrži predviđanje o iščezavanju klasa, pokušaj da se one osamostale
i tumače u skladu sa nekom društveno-političkom doktrinom, sumnju u
pogledu nedvosmislenog istovetnog karaktera i uloge klasne borbe u
različitim društvenim strukturama, odbacivanje dovođenja u vezu
društvenih klasa i političke teorije države i najzad mnogo veći interes za
psihologiju društvenih klasa nego za njihove kulturne tvorevine koje su u
marksizmu označene ideologijom.
Sa druge strane za
Marksa
i
marksiste
je osnova društvenih klasa
data ulogom koje one igraju u proizvodnji, prometu i raspodeli
ekonomskih dobara. Navedena uloga određuje životni standard, klasnu
5
